Najveće laži o Zoranu Đinđiću

Najveće laži o Zoranu Đinđiću:

1.) "Tražio je Nato bombardovanje Srbije" - Prosto je neverovatno da se danas u doba interneta i lake proverivosti informacija i dalje širi ta laž. Čuveni Zoranov intervju za nemački list Špigl postoji u arhivi na njihovom sajtu (https://www.spiegel.de/spiegel/print/d-13398569.html) i lako se može prevesti na Google Translate-u. Mnoge stvari koje je izjavio su se kasnije ispostavile čak i tačnim. Kasnije su internetom kružile navodno njegove izjave, naravno bez ikakvog dokaza, otkucane na srpskom jeziku koje je mogao bilo ko zlonameran da napiše.

2.) "Pobegao je u Crnu Goru, nije bio uz narod" - Ovo može samo da izjavi neko ko ne zna ili ne spominje ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, koji je ubijen ispred svoje zgrade usred bela dana dok je nosio kesu sa hlebom i mlekom, u društvu svoje supruge. Tako da Zoran nije pobegao, već se sklonio kako bi sačuvao živu glavu i svoju porodicu od ubica Slobodana Miloševića, koji je tako naručio otmicu svog kuma, Ivana Stambolića, koji je mesec dana pred izbore 2000.god kidnapovan na Košutnjaku dok je džogirao. Ubijen i zakopan na Fruškoj gori u kreču. Sloba svoje protivnike nije samo provlačio kroz tabloide, već ih je likvidirao. Vuk Drašković je takođe izbegao atentat u Budvi, kao i par godina pre toga na Ibarskoj magistrali.

3.) "Privatizovao i rasprodao Srbiju" - Čuvene 24 sporne privatizacije, u okviru procesa privatizacije, izvršene su nakon njegovog ubistva - većina za vreme Vlade Vojislava Koštunice u periodu 2004-2008, kada je DSS bio u koaliciji sa SPO, Novom Srbijom Velje Ilića i G17+ uz manjinsku podršku SPS-a, a ministar finansija je bio Mlađan Dinkić.

4.) "Nemački agent" - ovu kvalifikaciju su mu uglavnom lepili jer je doktorske studije završio u Nemačkoj. Po toj logici, Ivo Andrić je takođe "izdajnik" jer je diplomirao i doktorirao u Gracu, kao i Dositej Obradović koji je godinama živeo u Beču učeći nemački jezik, gde je i nastao njegov čuveni portret?! Zoranu Đinđiću je mentor na studijama u Konstancu bio Jirgen Habermas, jedan od najvećih intelektualaca 20. veka, a danas nam državu vode polupismeni ljudi sa lažnim diplomama...

5.) "Strani plaćenik koji se bori protiv interesa Srbije" - Đinđić je vrlo brzo od dolaska na Premijersko mesto potegao temu Kosmeta pred međunarodnom zajednicom (https://youtu.be/j2Huo3_Nh0Y), i jedan je od retkih koji je zahtevao povratak do 1000 pripadnika naših oružanih snaga, što imamo pravo po rezoluciji UN 1244. Kada je Milošević uvodio sankcije Republici Srpskoj, on je posetio Banja Luku i izneo svoje mišljenje o komunizmu i Jugoslaviji (https://youtu.be/oE4-jpw_rU4). Jedan je od prvih potpisnika Deklaracije o Srbima kao najvećim žrtvama u Jugoslaviji u 20.veku. Pokrenuo je donatorske večeri za obnovu Hrama Svetog Save, a na njegov apel je uvedena Veronauka u osnovne i srednje škole (https://youtu.be/AoGqz8hIGBI)

6.) "Predao je Miloševića Hagu" - U vezi sa ovim potezom i dan danas su podeljena mišljenja i među ljudima koji su mu bili naklonjeni. Mnogi smatraju da je Miloševiću trebalo da se sudi u Srbiji pred njegovim narodom, ali je veoma diskutabilno kako bi to izgledalo jer se nije reformisala sudska grana koja je i dalje bila puna kadrova prethodnog režima. Činjenica je da je isporučen po međunarodnoj optužnici, a da je saradnja sa Haškim tribunalom potpisana za vreme vlasti SPS-SRS, i da je on kao Premijer ispoštovao obaveze koje smo kao država potpisali.

Još mnogo laži i kleveta je godinama pisano i pričano o njemu ("hiljadu puta ponovljena laž postaje istina"), nažalost, u mnoge je narod verovao i veruje i danas. Nije bio neko ko diže galamu, preti, pali mase, pričao je argumentovano i jasno za one koji su umeli i koji umeju da slušaju. Nije bio ratni huškač i neko ko je delio ljude po nacionalnosti i veroispovesti, ali je znao da je bio Srbin, za razliku od onih koji su prodavali priču o Velikoj Srbiji, a do kraja se borili za Jugoslaviju...

Od uvođenja višestranačja u Srbiji, crveno zlo koje je nastalo iz Saveza Komunista po imenu SPS samo dve godine nije bilo na vlasti i to za vreme njegovog mandata (25.1.2001. - 12.3.2003.)...

Ostaće zapisano da je vratio Srbiju u međunarodne institucije nakon godina izolacije, da je isplatio zaostale plate i penzije, kao i dečije dodatke koji nisu isplaćivani preko godinu dana. Inflacija je sa 113% spuštena na 8% za dve godine. Otpisano je 70% kamata građanima za neplaćene račune za struju, ukinute su restrikcije vode i struje. Stopa poreza je spuštena sa 20% na 14%. Obnovljeno je 800 km puteva. Eliminisao je šverc nafte i cigareta. Dodeljeno je prvih 1000 stipendija za mlade talente iz cele zemlje...
I još dosta toga...

Hvala mu za tračak nade i veru u reformisanu i uređenu državu!

Danas živimo posledice 12. marta i nedoslednosti onih koji su ga lažno svojatali. Izgleda da su "pobedili" oni kojima je smetao i koji su priželjkivali taj pucanj...