NIKAD TUŽNIJA PRIČA Majka preminula, otac otišao, a njih dvoje se sami brinu o baki invalidu! | Život | Direktno

Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Život

S. M.

08. 02. 2021. 20:52 24

NIKAD TUŽNIJA PRIČA Majka preminula, otac otišao, a njih dvoje se sami brinu o baki invalidu!

Ponekad se sudbina poigra sa nama, nametne nam teret koji ne možemo da nosimo, ali ga nosimo. Takva je sudbina dvoje dece Mirjane (10) i Marka (13) iz blačkog sela Suvi Dol, koji se već četiri meseca brinu o svojoj baki Ljiljani Dačević (58). Nevolja nikada ne ide sama, pa su 2019. Godine izgubili majku, otac ih je napustio, a baka je jedino svetlo koje ih obasjava. I kako ona kaže, umesto da se stara o njima, oni moraju o njoj. I tu nije kraj njihovih nevolja, jer petnaestak dana pošto im je preminula majka izgorela im je kuća u požaru, pa su u pomoćnoj zgradi koju su imali u dvorištu. Na sreću, ako to može tako da se kaže, ta prostorija je uredno sređena.

I dok Marko mesi hleb za koji je postao ekspert, a Marijana priprema čorbu od krompira, baka Ljiljana plače, nepokretna jer joj je amputirana jedna noga, a i druga je načeta.

- Sramota me je, umesto da ja njih čuvam, oni mene. Ne volim što mi iznose lavor sa mokraćom, hrane me i kupaju, ali šta ću, nema nam druge - kaže kroz suze Ljiljana.

Ova hrabra trojka živi od deset hiljada socijalne pomoći. Deca idu u školu u Blace, a kada se vrate, spremaju ručak, lože vatru i čuvaju baku. Marijana je dobar đak, a Marko ima zdravstvenih problema, muca i pojavio mu se ekcem po rukicama.

- To je sigurno do drva iz zabrana koja dovlači svaki dan kako bi se zagrejali. Bio je kod lekara u Blacu, rečeno je da mora za Prokuplje, ali nema ko ni da ga vodi, ni vozi - dodaje Ljiljana.


Pomalo stidljivo dodaje da jednom dnevno jedu i da sve to deca spremaju.

- Snaja mi je preminula od raka, onda nam se ubrzo zapalila kuća. Onda su počele i moje nevolje sa zdravljem. Imala sam lošu cirkulaciju, trebalo je da pijem lekove, ali kako nismo imali para da ih kupimo, sve je bilo gore i na kraju su mi pre četiri meseca amputirali nogu - priseća se Ljiljana.

Ona dodaje da kada primi socijalnu pomoć, kupi lekove, brašno, kvasac i krompir. I to jedu.

Dok nam se žali na svoju i dečiju sudbinu, mališani gledaju u svoju baku kao u svetinju. Za njih je ona čitav svet.

- Dok sam živ ja ostajem pored tebe. Ti si me čuvala dvanaest godina i to nikada neću da ti zaboravim. Ti si od usta odvajala da bi nama dala, bako, mi ćemo da te čuvamo - čuje se Markov glas dok Ljiljana plače i objašnjava koliko je sramota.

Dok izlazimo, Marko onako usput dodaje da želi da se zahvali svim ljudima koji im pomažu.

- Ja sam još mali i nejak, ali kada porastem i ja ću da pomažem svima koji su nemoćni, znam kako je to - kaže ovaj dečak koji je za poslednjih godinu dana postao odrastao čovek.

I nad tim rečima, ostajemo nemi. Vidi se sva tragedija i hrabrost jednog malog - velikog čoveka koji ima svoj cilj: da čuva baku i sestru i kada poraste bude human. To razoružava.

Ko želi može da im pomogne uplatom na žiro-račun:
200-123632990-49 Poštanska štedionica Ljiljana Dačević

Selo Suvi Do

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 24

ostavi komentar
Vidi još

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se

Neophodna higijena

Zoran Živković [06.04.2021.]


Video dana

Idioti sa Kariba

Anketa

Ko će prvi da izda Aleksandra Vučića?

Rezultati