Ko je bio dr Dragiša Mišović i zbog čega je ispaštao

Mišović je rođen 1898. godine u selu Kulinovci kod Čačka. Pored toga što je za svega 40 godina života izgradio ime u medicini, ostao je upamćen i po svom političkom delovanju.

Jedan od najzanimljivijih podataka iz njegove biografije jeste da je još kao gimnazijalac, sa sedamnaest godina, dobrovoljno pristupio vojsci, piše Danas.

Mišović se u Prvom svetskom ratu 1915. godine probio preko Albanije, preživevši muke „Albanske golgote“.

U Francuskoj je nastavio školovanje u okviru srpske gimnazije, gde je maturirao 1917. godine.

Za vreme školovanja se istakao kao izuzetno uspešan đak, čak drugi najbolji u konkurenciji 600 učenika. Upisuje studije medicine, a 1925. godine je promovisan u doktora medicine.

Posle školovanja, Mišović se vraća u rodni kraj, gde otvara jednu od prvih privatnih lekarskih ordinacija.

Bio je humanitarac, a zabeležena su svedočenja kako mnogim siromašnim pacijentima nije naplaćivao zdravstvene usluge, pa čak i da im je kupovao lekove.

Preminuo je 18. januara 1939. pod nerazjašnjenim okolnostima.

Prema jednoj priči, smrtonosne povrede je zadobio u saobraćajnoj nesreći prilikom premeštanja zatvorenika u beogradskim zatvorima. Neki su tvrdili kako ga je ubila policija.

Sahrani u Čačku je prisustvovalo više od 15.000 ljudi iz svih krajeva Jugoslavije.

Politički aktivizam

Mišović se još kao student politički angažovao učlanivši se u Komunističku partiju Francuske.

Bio je ugledni intelektualac koji se otvoreno protivio Šestojanuarskoj diktaturi Aleksandra I Karađorđevića. Praktično jedini snažan otpor u to vreme dolazio je od komunista koji su narod pozivali na pobunu.

Svoje političko delovanje zbog kojeg je često stradao, artikulisao je i kroz angažman u Komunističkoj partiji Jugoslavije. Zbog svojih stavova je često progonjen, hapšen i osuđivan.

Iako nema obimnih biografskih podataka o životu i radu Mišovića, jedan od najpoznatijih citata koji se vezuje za njega, izveden je iz govora na jednom političkom skupu u Čačku 1938. godine.

„Protiv nas je prosuto more laži i danas će se još toliko prosuti. Kažu da smo mi plaćenici Moskve, a mi smo samo verni potomci Hajduk Veljka, Tanaska Rajića i drugih naših slavnih predaka, koji su se borili za slobodu svoga naroda, a mi tu borbu samo nastavljamo“, naveo je Mišović.

On je tom prilikom istakao kako komunisti neće dozvoliti da im komanduje ni Rim, niti Berlin ili Moskva.

„Nama se prebacuje da smo protiv privatne svojine, međutim, mi najviše poštujemo privatnu svojinu pod uslovom da je ta svojina stečena isključivo svojim radom i znojem. Nama se podmeće da smo za krv, revoluciju, a mi, bez ikakvog straha i plašenja, otvoreno proglašavamo da mi nismo ni za kakvu krv, jer nam je svaka kap krvi radnog čoveka isuviše i draga i skupa. Mi hoćemo da izvojujemo pravo slobode i hleba za sve. Mi nećemo da robovi postanu gospodari, a gospodari robovi, već hoćemo da svaki čovek ima obezbeđenu egzistenciju pod jednakim uslovima i da hoće da radi“, govorio je Mišović.

U prvoj polovini 20. veka u beogradskom naselju Dedinje na više inicijativa različitih udruženja, organizacija, države i dobrotvora nicale su različite bolnice.

Do konačnog spajanja u jedinstveni kliničko-bolnički centar dolazi krajem 70-ih godina, kada ova ustanova dobija ime – KBC „Dr Dragiša Mišović“ – Dedinje.

Prilikom NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine nekoliko objekata je pretrpelo ozbiljna oštećenja, a poginulo je sedam vojnika i tri pacijenta. KBC je bombardovan čak četiri puta.