Branko Ćopić: Tužan kraj jedne satirične priče | Život | Direktno

Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Život

[ Izvor: Danas ]

01. 01. 2021. 12:25 10

Branko Ćopić: Tužan kraj jedne satirične priče

Branko Ćopić rođen je 1. januara pre tačno 105 godina. Iza sebe je ostavio više od 50 pripovedaka, kratkih priča, romana i pesama i jedan je od najčitanijih i najplodnijih pisaca ovih prostora.

Iako su njegova dela odisala satirom našao se na crnoj listi KP Jugoslavije, sa čime se borio sve do svoje nesrećne smrti.

Rođen je u mestu Hašani u Bosanskoj Krajini, gde je završio i osnovnu školu. Učiteljsku školu pohađao je u Banja Luci, Delnicama i Sarajevu, da bi naposletku diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu na odeljku za pedagogiju. 

Prvo delo je objavio je već sa 14 godina u omladinskom časopisu „Venac“, a kao književnik biva primećen već u ranim studentskim danima i 1939. godine osvaja nagradu „Milan Rakić“.

Tokom Drugog svetskog rata bio je ratni dopisnik i pripadnik ustanika narodnooslobodilačke borbe.

Jedno od njegovih najlepših dela, „Bašta sljezove boje“, posvetio je svom prijatelju Ziji Dizdareviću, ubijenom u logoru Jasenovac.

U posleratnom periodu bio je urednik više dečjih časopisa i danas se smatra jednim od najvećih dečjih pisaca.

Neka od najpoznatijih dela koje je iza sebe ostavio su, osim „Bašte sljezove boje“, „Prolom“, „Doživljaji Nikoletine Bursaća“, „Orlovi rano lete“, a najmlađi se i danas upoznaju sa ovim piscem čitajući „Ježevu kućicu“.

Međutim, satira kojom se borio protiv onoga što je smatrao pretnjama njegovom društvu zasmetala je najvišim partijskim zvaničnicima i samom Titu.

Satirično delo „Jeretička priča“ objaveljeno 1950. godine preokrenuće život ovog pisca, a posledica ove političke borbe protiv satire biće izdaje i progoni koji će pisca ostaviti nemoćnim.

Priču koja opisuje luksuzno letovanje dvojice držanih zvaničnika Broz Tito protumačio je kao direktnu prozivku partije, što je piščeva dela odmah označilo kao protivnike prosperita tadašnje Jugoslavije.

Usledile su prozivke članova partije, a sam Tito je izjavio da on neće biti uhapšen, iako je to delo smatrao atakom na partiju.

Jedna od anegdota koja pokazuje karakter satiričara koji je na sve odgovarao humorom je da je nakon ovog govora Tita njegovu izjavu da on neće biti hapšen isekao iz novina i zalepio na ulazna vrata svog stana u Beogradu ne bi li sprečio bilo koga ko bi ga možda posetio sa drugačijim zamislima.

Ipak, ono što će piscu najteže pasti bile su izdaje od mnogobrojnih prijatelja, i podrška ovakvom partijskom narativu od strane mnogih pisaca, njegovih savremenika.

Branko Čopić izvršio je samoubistvo kada je 26. marta 1984. godine skočio sa Savskog mosta, a u poruci koju je ostavio svojoj supruzi napisao je: „Zbogom lijepi i strašni živote!“.

U pismu jednom prijatelju Branko Ćopić napisao je: „Nije me majka Ličanka rodila da puzim i previjam se i više volim da me čak i anarhistom nazovu, i drskim i bezobraznim čovjekom, nego li književnikom bez kičme, bez dostojanstva i savjesti“.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 10

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se

Obmana

Zoran Živković [27.01.2021.]


Video dana

Negde u Rusiji...

Anketa

Da li je država efikasna u borbi sa mafijom?

Rezultati