BITKA OVENČALA SLAVOM SRBE "Moramo ono što se jednom čini, ne ponavlja se i ne uči"

Kolubarska bitka jedna je od najblistavijih pobeda srpske vojske u istoriji. Bitku je prelomila taktička zamisao generala Živojina Mišića, koja se i danas proučava na brojnim vojnim akademijama širom sveta, između ostalih i na američkom "Vest pointu". 

Trenutak u kojem Mišić saopštava Vrhovnoj komandi da je započeo realizaciju svoje zamisli, opisan je u romanu "Vreme smrti", Dobrice Ćosića. Prenosimo dramatičan odlomak iz romana:

General Mišić: Saopštavam vam da sam tri dana branio Suvobor do potpunog iznurenja i trupa i komandi. Teške žrtve davali smo za Maljen i Suvobor, a ja sam se nadao da će mi oni biti oslonci za ofanzivu.

Vojvoda Putnik: Vrhovnoj komandi je to dobro poznato. Prva armija je radila po planu Vrhovne komande, Živojine Mišiću.

Mišić: Nisam to ni sporio, vojvodo. Ali je vaš strateški plan iscrpen i okončan. Za njegov uspeh nedostajala je živa snaga i rad ostalih armija. Ne samo artiljerija i granate. Tvrdim vam. Prva armija je radila do krajnjih granica svojih moći. Veće požrtvovanje, veće patnje i napori ne mogu se tražiti ni za jedan ovozemaljski cilj.

Putnik: I sada zahtevate da Prvu armiju pustimo na kadrovsko odsustvo? Pošto razdelimo činove i odlikovanja. Kažite mi ishod današnjih bojeva Mišiću.Mišić: Izgubili smo na desnom krilu Majdan i Glavicu, na centru nismo povratili Kotu 801. Neprijatelj nastavlja prodor. Na levom krilu oteli su nam Babinu glavu i Šiljkovu kosu. Neprijatelj je čvrsto stao Suvoborsku gredu. Ostaje mu samo da se preko Prostruge sjuri ka Boljkovcima i sa Prvom armijom je svršeno. Da li me slušate?

Putnik: Nije li vas skolila ona malodušnost kojom se odlikuju veliki optimisti? Optimisti kakav ste vi.

Mišić: Ja sam i sada optimista vojvodo. Verujem, i znam u šta i zašto verujem. Biće da ste vi, u Vrhovnoj komandi, optimisti na papiru i početku, a malodušnici na zemlji i pri kraju.

Putnik: O tome vi raspredajte u vašim memoarima, a noćas, sada, kažite Mišiću zašto ste me zvali. Čekaju me neodloživi poslovi.
Mišić: Želim da vam obrazložim zašto sam izdao naredbu za povlačenje Armije na položaje zapadno od Gornjeg Milanovca.

Putnik: Kakvu naredbu? Kada ste izdali tu naredbu?

Mišić: Pre pola časa naredio sam da se Armija sutra ujutru, u zoru, povuče na nove položaje.

Putnik: Jeste li vi poludeli? Ko vas je ovlastio da se kockate sa sudbinom srpske vojske i Srbije?
Mišić: Da učinim što sam učinio ovlastila me moja savest vojvodo. Moja odgovornost za Srbiju i njenu vojsku. Moja ubeđenja.

Putnik: A Beograd. Šta ću s Beogradom? Beograd moramo odmah da napustimo. Znate li vi, optimisto, šta za jedan narod i državu znači gubitak prestonice?

Mišić: Ja ne snosim nikakvu odgovornost što Srbija ima prestonicu tamo gde treba da postoji samo granična karaula.

Putnik: Ne ponavljajte mi ono što ste od mene čuli!

Mišić: Ja sam kod vas polagao sve oficirske ispite, vi ste mi načelnik i starešina. I moram ponekad nešto vaše da izgovorim.

Putnik: Vi ste tvrdoglava seljačina! Uobražena zadribanda!

Mišić: Svi ste vi štapski trtovi i govnari! Svi u Vrhovnoj komandi!

Putnik: Evo vam vrhovnog komandanta Mišiću. Kažite Njegovom visočanstvu Aleksandru to što ste naumili.

Mišić: Nemam o čemu s prinčevima da razgovaram. S jednim ruskim kadetom neću da govorim o komandovanju armijom. On se bori za svoju krunu, a ja branim srpski narod.

Putnik: Recite to lično prestolonasledniku Karađorđeviću. Vi smeli i ponosni obrenovićevski ađutante!

Mišić: Ja ne služim kraljeve, niti političarima držim skute. I ne tresu mi se gaće pred Apisom. Čujete li me vojvodo?

Vrhovni komandant prestolonaslednik Aleksandar: Čuo sam vas dobro generale. I neću zaboraviti nijednu reč. Da, ja sam vrhovni komandant. I vaš budući kralj.
Mišić: Bićete kralj samo ako ja spasem Prvu armiju.

Prestolonaslednik Aleksandar: Ne možete vi ništa svojim inatom da spasete. Imate da vršite dužnost i pokoravate se mojoj komandi.

Mišić: Samo u granicama svoje savesti.

Prestolonaslednik Aleksandar: U granicama svoje zakletve, Mišiću.

Mišić: Svog komandantskog ubeđenja, Visočanstvo!

Pavlović: Da vam saopštim da je vojvoda Putnik odobrio povlačenje Prve armije na položaje severozapadno od Gornjeg Milanovca. Ali se vaša linija na levom krilu menja. Slaba vam je veza i saradnja sa Užičkom vojskom. Za koji čas saopštiću vam ispravku Vrhovne komande.

Mišić: U zdravlje, Vrhovna komando!