BIVŠI SU... Ko je kriv za stanje u Srbiji?

Istraživač: Recite mi, g. Vučiću, zašto se u Srbiji teško živi, uprkos Vašim velikim obećanjima o boljitku?

Vučić: Znate, za sve su krivi oni žuti lopovi, koji su sve opljačkali, rasprodali i zadužili zemlju. Zato ja sad nemam mnogo izbora, nego da nastavim istim putem.

Istraživač: Gospodo iz DOS-a, imali ste istorijsku priliku da na talasu narodne podrške uradite nešto za Srbiju. U čemu je bio problem?

DOS (Koštunica, Đinđić, Tadić): Nismo mi krivi, već onaj diktator, balkanski kasapin - Milošević, on nas je sve upropastio.

Istraživač: Predsedniče Miloševiću, da li je moglo drugačije?

Milošević: Ja sam nasledio Ustav iz 1974. godine, koji je bio okidač za rat u SFRJ. Nisam mogao mnogo da uradim.

Istraživač: Gospodo iz kolektivnog predsedništva, zašto niste sprečili raspad Jugoslavije?

Kolektivno predsedništvo: Tito je umro i nestalo je kohezivnog faktora, tako da smo mi bili tu samo ukras. Nismo imali značajnu vlast.

Istraživač: Druže Tito, zar niste mogli malo bolje da uredite Jugoslaviju?

Tito: Međunacionalni odnosi su nasleđeni iz one prve, trule tvorevine, zvane Kraljevina Jugoslavija, koja je bila pod nenarodnim režimom Karađorđevića.

Istraživač: Kralju, zašto pobegoste iz zemlje i ostaviste narod na milost i nemilost nemačkom okupatoru?

Petar II: Nisam ja kriv, već moj stric – knez Pavle, on nas je uvukao u pakt sa Hitlerom. Ja sam spasavao narod, jer ako narod izgubi kralja, gubi sve.

Istraživač: Kneže, zašto ste nas vezali za nacističku Nemačku?

Knez Pavle: Meni su bile vezane ruke, jer moj brat od strica - kralj Aleksandar, mi je ostavio slabu i siromašnu državu, a i sam je stradao od nacista.

Istraživač: Kralju Aleksandre, zar je morala biti stvorena Jugoslavija na onako nakaradan način?

Kralj Aleksandar: Za to je odgovoran moj otac, kralj Petar, on je još formalno bio kralj, kada su se formulisali uslovi za stvaranje Kraljevine SHS. A i Pašić nije baš bio lojalan dinastiji.

Istraživač: Kralju Petre, da li ste morali smaknuti poslednjeg Obrenovića i tako doći na vlast? Pritom, dopustili ste šačici oficira da budu srpski vladari iz senke i rade šta god im je volja po Srbiji.

Kralj Petar: Obrenovići su bili nenarodna dinastija, austrofili, koji su upropastili Srbiju. Ti oficiri su patriote i zaslužni što su pali Obrenovići. Da sam mogao, dao bi im još više.

Istraživač: Vaše veličanstvo, da li ste morali tako često menjati Ustav i izazivati političke krize i padove mnogih kabineta?

Kralj Aleksandar Obrenović: Ja sam nasledio Ustav iz 1888. godine, koji je moj otac - kralj Milan, morao doneti pod pritiskom radikala. Radikali su uvek bili izazivači političkih kriza i velike štetočine.

Istraživač: Prvi srpski kralju posle Kosova, da li ste mogli poći nekim drugim političkim putem nakon oslobođenja?

Kralj Milan: Namesništvo je krivo, a ne ja. Oni su odredili svojim Ustavom iz 1869. godine, ustavno-parlamentarni sistem vlasti, koji nije odgovarao potrebama Srbije.

Istraživač: Kneže, da li ste mogli više da učinite za Srbiju?

Knez Mihailo: Moj prethodnik, nesposobni knez Aleksandar, ostavio je državu u rasulu – neorganizovanu i korumpiranu. Uradio sam sve što sam mogao.

Istraživač: Kneže Aleksandre, zar niste mogli bolje i odlučnije da vodite Srbiju?

Knez Aleksandar Karađorđević: Miloš je kriv, jer je vladao apsolutistički i despotski. Narod nije bio spreman za velike poduhvate, a, znate, bio sam i pod jakim uticajem žene, koja je bila iz bogate familije Nenadovića, te sam morao da je slušam.

Istraživač: Kneže, da li ste morali da uklonite Karađorđa i ostale političke protivnike?

Knez Miloš: I Karađorđe se tako obračunavao sa neposlušnicima. Zašto bih ja tu nešto menjao.

Istraživač: Vožde, zar ste morali da pobegnete iz Srbije nakon što je ustanak propao?

Karađorđe: Ma, kriv je despot Stefan, pod njim je Srbija pala pod Turke. On je izgubio Smederevo i šta sam ja mogao drugo da učinim kad su Turci bili jači!?

Istraživač: Despote, zašto niste odbranili Smederevo?

Despot Stefan Tomašević: Krivi su Brankovići, ja nisam mogao ništa da učinim, a morao sam misliti i na Bosnu. Srbija je za mene bila samo dobar miraz.

Istraživač: Stefane Brankoviću, zašto niste uspeli da postignete dogovor oko suprotstavljenih struja u Srbiji?

Despot Stefan Branković: Mene su Turci oslepeli, nisam stigao čestito ni da zavladam, kad mi je brat umro. On je bio lakom na vlast, kao i moja snaja, pa nisu mislili na odbranu od Turaka.

Istraživač: Zašto se niste pripremili za odbranu od Turaka, despote?

Despot Lazar Branković: Znate, moj otac je malo pomagao Turke, malo Mađare, i niko mu nije verovao. Mislio je da će tako sačuvati mir. Šta sam ja tu mogao posle? Turci su bili jači.

Istraživač: A Vi, stari despote Đurađu, zašto ste stalno balansirali, zar niste mogli da se opredelite za jednu stranu?

Despot Đurađ Branković: Lazarev sin je krenuo tako. On me je na samrti zakleo da nastavim tim putem. On je odgovoran.

Istraživač: Vi despote Lazareviću, podržaste Turke protiv hrišćana kod Nikopolja 1396. godine?

Despot Stefan Lazarević: Moja majka Milica je podržavala tursku struju, a zet Vuk Branković ugarsku. Logično je bilo da slušam majku. Kako je govorila, od Turaka se nekad i možemo osloboditi, od Latina nikad.

Istraživač: Kneže, da pomogoste braći Mrnjavčevićima na Marici, možda bi se i bitka na Kosovu završila povoljnije po nas!?

Knez Lazar Hrebeljanović: Ma, onaj nesposobni sin Dušanov je za sve kriv, upropasti nam državu. Ja sam u međuvremenu morao da čuvam ono što je moje.

Istraživač: Care Uroše, što ne sačuvaste očevo nasleđe?

Car Uroš: Moj otac je zahvatio više nego što je mogao da apsorbuje, a ja sam izvukao deblji kraj.

Istraživač: Ooo, veliki silni care, što nisi malo bolje sredio carstvo, kad si ga već počeo praviti?

Car Dušan: Moj otac nije iskoristio pobedu nad Bugarima kod Velbužda, pa se vlastela polakomila na bogatstva. Zato sam ga morao pogubiti, ali ne mogu svu vlastelu da poubijam.

Istraživač: Kralju Stefane, što se ne ugledaste na oca koji je bio sposoban vladar?

Kralj Stefan Dečanski: On me je i upropastio, ženio se četiri puta, pa sam i nezakonit postao. Pokušao je i da me oslepi, te sam i bežati morao. Sve je to ostavilo posledice na mojoj duši.

Istraživač: Šta vi imate da kažete kralju, što izbi građanski rat posle Vaše smrti?

Kralj Milutin: Krivi su moj brat Dragutin i sinovac mi Vladislav. Hteli su vlast, pozivali se na sporazum iz Deževe, a zna se da je jedini zakon kraljeva volja.

Istraživač: Vi se vezaste za Ugare, kralju Dragutine, a oca svrgoste sa vlasti!?

Kralj Dragutin: Ugari mi dali dobar miraz, oca sam morao da skinem, jer je predugo vladao, a ništa nije konkretno uradio.

Istraživač: Kralju Uroše, za vreme Vaše vlasti, samo se spominju oni rudari Sasi iz Nemačke?

Kralj Uroš: Kriv je moj brat Vladislav, bugarski čovek na tronu Srbije.

Istraživač: Što vezaste Srbiju za Bugare, kralju Vladislave?

Kralj Vladislav: A ne pitate što je moj brat Radoslav vezao Srbiju za Epirsku Despotovinu!? To zaboravljate.

Istraživač: Vi se, kralju Radoslave, pominjete samo kao episrski zet!?

Kralj Radoslav: Ma, onaj moj otac i stric su krivi. Opredelili se za pogrešnu vizantijsku stranu.

Istraživač: Prvi srpski kralju, napravili ste državu iskoristivši propast Vizantije, a krunu dobiste od pape!?

Kralj Stefan Prvovenčani: Kriv je moj otac, koji je bio zakleti neprijatelj Vizantije i cara Manojla. Čak je i sa Fridrihom Barbarosom sklapao savez da uništi Vizantiju. Papa je samo logična posledica toga.

Istraživač: Veliki župane Nemanja, osećate li se bar vi odgovornim za stanje u Srbiji?

Veliki župan Stefan Nemanja: Ne, ni najmanje. Moja politika neprijateljstva prema Vizantiji, posledica je dogotrajnog podaništva i vazalnosti mojih prethodnika, velikih župana. Ja sam obnovitelj srpskog imena.

….

I tako istraživanje odvede, preko brojnih velikih župana i knezova, pre Nemanjića, sve do prvog poznatog srpskog vladara - kneza Višeslava.

Istraživač: Da niste Vi, kneže Višeslave, krivi za srpske nesreće?

Knez Višeslav: Ja? Taman posla. Kriv je onaj Srbin, nepoznatog porekla, koji nas je doveo na Balkan, iz Bele Srbije (Bojke), za vreme cara Iraklija u 7. veku. Bela Srbija Vam je područje Galicije i izvora reka Dnjestra i Visle. On je kriv.

Posle dosta muka, istraživač nađe i tog nepoznatog srpskog vođu.

Istraživač: Zašto ste poveli Srbe na Balkan, veliki vođo?

Vođa: Krivi su Huni. Oni otvoriše ’’vrata naroda’’ i svi pohrliše u Evropu. Pa, što ne bi i Srbi, kad su i svi ostali krenuli.

Istraživač: Srpski vođa kaže da su Huni krivi što narodi iz Azije pohrliše u Evropu. Da li je to tačno?

Atila Bič Božiji: Ne, nije tačno. Krivi su Rimljani. Nemam ja sa tim nikakve veze.

I tako, istraživač poče da ispituje rimske careve, konzule i kraljeve (svi se prekrstiše kad čuše pitanje, jer ni ne znaju ko su Srbi), a ovi jednoglasno optužiše Aleksandra Makedonskog, koji opet u svoju odbranu okrivi Atinu i Spartu. Ove dve optužiše Persiju, a Persija Vavilon, Mesopotamiju, Asiriju, Egipat i druge… Svi potonji, bledo gledahu istraživača, ali se odbraniše praistorijom, te ga uputiše da tu traži korene stanja u Srbiji.

Prođe tako istraživač i kroz neolit i paleolit, sve do pojave homo sapiens-a, ali ne dobi nikakav konkretan odgovor. Homo sapiens je optužio homo erectus-a, homo erectus homo habilis-a, a ovaj onog prvog hominida. I tako evolutivnim lancem, sve do pojave ameba, istraživač zaključi da su zapravo amebe krive za stanje u Srbiji.

SMRT AMEBAMA!!!