Jovana za Direktno: Neću ćutati i odustati od borbe!

- Prihvatam da se, kao pritvorenica KPZ "Zabela", u svom prvom redovnom obraćanju pritvorenicima Republike Srbije, izjasnim o zločinu i kazni. Prirodnije bi mi bilo da vam svoje stavove i osećanja saopštim muzikom, ali ću pokušati rečima, uz pomoć dnevnika "Zabela do bola" - kaže Jovana.

Deluje nestvarno da se tužba temelji na dva blanko dokumenta?

- Zapravo se temelji na histeriji, panici i strahu diktature, ne od korone, već, od pada sa vlasti. I u tom smislu na prebacivanje odgovornosti na građane. Ne mogu da tvrdim da je u krivičnoj prijavi kikindske policije i tužilaštva baš sve netačno. Moji lični podaci su uneti bez i jedne greške. U spisima predmeta su, potom i u medijima, baš vidno naglašene dve istine: da sam uhapšena kod momka, kao i tačno vreme hapšenja. Prihvatam da je to bitno za proces i priznajem delo - nemam devojku.

Kako komentarišete to što je Tužilaštvo podnelo žalbu na odluku suda da vas puste iz pritvora?

- To je samo šlag na torti koja im inače nije uspela. Želeli su podizanje prašine i ludačko plašenje nacije, histerično su stvarali klimu opasnosti od neodgovornih pojedinaca. I uspeli su, jer je država hitrom akcijom strpala u pritvor četu korona manijaka, u jednom danu. A nezavisni SNS mediji su, našu kriminalnu grupu za širenje fejsbuk virusa, u ime naroda, proglasili odgovornom: za nedostak zaštitne opreme u zdravstvu, za zadržavanje respiratora u Kini, za buduće hiljade mrtvih, sigurnih glasova.. A onda su nas, tri nedelje, razapinjali sve do Uskrsa.

Koliko Vam je bilo neprijatno i teško u "Zabeli?"

- Ljudi u zatvoru imaju potrebu da tugu i strah potiskuju i kriju. A na slobodi bi svi neko herojsko držanje, kao da se ništa nije dogodilo. I ja sam prvi dan govorila: “Nije strašno kako se priča i misli.” A nepodnošljivo je, teški užas. Ne ponovilo se! Ne bih se svetila “Zabelom” ni bagri koja me je utamničila tri nedelje. Ne želim nikome, na zemaljskoj kugli, zatvor za izmišljeno delo, ni jedan jedini dan.

Kako ste se informisali tokom tih 20 dana?

- Medijske slobode su na zavidnom nivou. Ako ste baš teški baksuz da vas strpaju u sobu s TV-om imate u ponudi sve patriotske kanale. Što se štampe tiče, situacija je još bolja, aerodromska - Informer, Alo, Telegraf i Kurir. Uvek sveža izdanja tako da se, osim informisanja o virusu i vođi, možete i obrazovati. Ko želi Megatrend diplomu, sve mu je na dohvat.

O čemu ste najviše razmišljali dok ste bili iza rešetaka?

- O nepravdi koja mi je učinjena i o svojoj porodici. Plašila sam se za zdravlje, posebno moguće zaraze jer je higijena propast - paučina, čučavci i prašnjava posteljina. Nije lako ni zamisliti spratne krevete na dva sprata a još je teže popeti se, bez lotre. Pomoglo mi je to što sam bila đak i studentkinja skromnih materijalnih mogućnosti pa su mi u životu, skoro svaka hrana i bilo kakav ležaj bili OK, a meni je jedini mogući izraz za to - "It's only rock n roll". Tako posmatrano, pritvorski uslovi u "Zabeli" su mi bili "hard rock".

Da li je moguća umetnička inspiracija u tim uslovima?

- Čudan je ali i lep osećaj povratak pismima. Sedneš i mozgaš, prebiraš reči i zamišljaš. Pišeš, a nemaš back space ni copy paste, ali se diviš svom starom, školskom, rukopisu. Izazvano ko zna čim očekuješ odgovore kojih nema, stigneš kući i shvatiš da su i oni uzalud vežbali lepo pisanje jer su sva pisma ostala na nekom braniku, valjda, ustavnog poretka. Suze su prisutne, ne baš onlajn, a ima i šala koje će mi ostati urezane do kraja života jer nikada pre nisam srela toliko utišan smeh, čudnih izraza lica. Slika i ton su potpuno raštimovani. Srodne duše upamtite ovo - "Izvinite, mogu li da zamenim knjigu?" Ne, nema zamene vikendom. Sreća pa tamo vikend nije do utorka. Uđem u kantinu da kupim svesku zbog beleški kad na naslovnoj ispis - Music is my life - Neverovatno, prva asocojacija mi je bila skrivena kamera. Sigurno bih sve ovo lakše podnela da sam iz sveta poltrona, budala, lažova i kriminala, ali ne pripadam toj domaćoj eliti. Moj mnogo manji svet je, njima omražena, kultura, umetnost i građanska svest. Istina, sloboda, muzika - Ivo Andrić, Patrijarh Pavle, EKV, Sara Von, Dženis Džoplin…..

Da li mislite da biste ostali duže u pritvoru da iza sebe niste imali veliku podršku javnosti i dela medija?

- Njihova namera je bila i više nego očigledna, preki sud bi mi uništio život. Ideja im je bila da me osude i direktno iz pritvorske jedinice sprovedu u zatvorsku, na trogodišnje robijanje. Previše lako se stiže u "Zabelu", ni kriv ni dužan, da bismo lako utvrdili koji je od zahteva, apela i pritisaka na njih ostavio najjači utisak. Od starta mi je nešto škripalo u objavama: Puštena iz pritvora. Naravno, kad nisam puštena nego sam oslobođena izgaranjem nekoliko ljudi, uz ogromnu i konstatntnu podršku javnosti, javnih ličnosti i perfektnim zastupanjem advokata Nikole Šijana. Peticija, koju su pokrenuli Tanja Bogarški, Srđan Milivojević i Savo Manojlović, je bila važan deo kampanje. Bez online podrške antirežimskih medija oslobađanje bi bilo neuporedivo neizvesnije. Hvala svima!

A imali ste i vrlo snažnu i otvorenu podršku opozicije.

- Postalo je previše rizično imati politički stav, a ja ga imam. Stojim iza svega i jedne reči u "Bagri" upućene režimu. Nikada nisam bila, niti sam, član političke stranke. Ne bih da verujući u "svi su isti" sada izvedu usaglašeni zaključak o mom otklonu od opozicije pa ću dodati i to da sam vrlo rado prihvatila poziv da nastupim u Domu sindikata. Atmosfera je bila prepuna pozitivne energije tako da sam se, i pre nastupa, osećala sjajno. Ponosna sam na svoje izvođenje "Bagre" tokom proglašenja Bojkota. Beskrajno hvala ljudima iz opozicije koji su, tokom mog zatočeništva, brinuli o meni, mojoj porodici i zahtevali oslobađanje. Meni je prirodno da su, u sveopštem otporu režimskom ludilu, istomišljenici i saborci u jednom bloku. Zaista nemam osećaj da sam opozicionar drugog reda zbog toga što nisam partijska aktivistkinja ili članica.

Znate li da ste na društvenim mrežama pominjani i prozivani u kontekstu NVO agentura?

- Nisam članica ni nevladinih organizacija niti pokreta, ali botovima to nije bila smetnja da me svrstaju u državne neprijatelje. Branislava Grubačkog Gutu iz "Novog optimizma" sam upoznala tek mesec dana nakon objavljivanja "Bagre" kada sam je, tokom protestne šetnje pevala na Terazijama. Ubaciše me skotovi, bez trunke stida, u visoko pozicionirane nade NVO agentura. Nisu normalni, spajam neke ove i neke one agente, Budimpešta 95, a ja rođena 96? Izgleda da zaverenički umovi opreza radi, markiraju i bebe od godinu dana. “Bagra” je do mog kidnapovanja imala oko 15.000 pregleda, a sada je na 340.000 (na dva youtube kanala) tako da uopšte nisam iznenađena svim tim plaćenim svinjarijama, kao reakcijama.

Kako biste opisali slobodu pod pritiskom krivičnog gonjenja?

- Slobodu još nisam udahnula jer je krivični proces u toku, tačnije na početku. Jadan je ceo postupak tokom kojeg se potpisivanje dokumenata odvija u marici. Potpuno izolovana od svih a onda osvanu papiri sa potpisma više službenih lica pored mog imena. Sve kao da smo svi zajedno proveli dan u marici. I kao da je sve po bilo po zakonu. Nisam srela ni videla ni jednog potpisanog inspektora, sudiju za prethodni postupak, tužioca ni advokaticu. Nije mi dopušten ni, zakonom obavezujući, poverljivi razgovor sa advokaticom. Istina je da mi je mahnula dva puta prolazeći pored marice. Nisam imala odbranu jer su zapravo oni koristili usluge “moje” advokatice po službenoj dužnosti, Branislave Joksimović, a ne ja. Ne moraš biti pravnik da shvatiš svu svinjariju i uočiš zločinako udruživanje, radi “suzbijanja” epidemije.

Najčešće pitanje na slobodi: Da li te je pritvor ojačao ili slomio?

- Ni jedno ni drugo, dodatno me je razljutio. Da sam vedra i raspoložena kao pre pritvora, nisam. Da mi je svejedno dok tužilaštvo ulaže prigovor na moje oslobađanje, nije. Da ću ćutati i odustati od borbe - neću! Volela bih da mogu da Vam kažem da ih se ne bojim, ali nije tako. Uverila sam se da su agresivni, priglupi, previše zli, a taj spoj na bilo kom nivou vlasti, proizvodi opasne posledice. Pretpostavljala sam i ranije ali sam se, tek nakon kidnapovanja i 13 sati “procesuiranja”, uverila da je više zla izvan zatvorskih memljivih zidina i bodljikave žice. Smirila sam se tek nakon što sam shvatila da mnogi, u tom poltronskom lancu, veruju da će vođa da uskoči u avion, sam odleti u Kinu, otme respiratore i spase nebeski narod.

Kako ste se osećali tokom hapšenja i čekanja odluke o pritvoru?

- Ta ukupna bezobzirnost, neljubaznost pa i neljudskost je, po svim elementima, više bila nalik kidnapovanju nego privođenju, iako bez fizičke torture. Zamislite izolaciju u policijskoj marici, u dvorištu MUP-a, od 10-19 časova kao u konzervi a onda i bonus vožnja Kikinda - Zabela. “Izvinite, mogu li da zapalim cigaretu? Ne, ni slučajno - policajac pušač, a onda naiđe policajka, nepušač, koja mi kaže zapali. Mami i tati nisu dopustili da mi predaju vodu i hranu, tek oko 20 sati su mi dali sendvič. Sve može i ništa ne može jer je diktatura prepuna bagre koja leči ozbiljne komplekse. Pre ili kasnije će neko odgovarati i za tih 13 sati smrzavanja u toj limenki. Na prijemu u Zabeli mi je izmerena temperature 35.

Šta mislite, kako će se dalje odvijati krivični postupak?

- Do oslobađajuće presude neću prelaziti ulicu izvan pešačkog prelaza. Želela bih da to bude u skladu sa refrenom “Bagre” - Nikad više čizme tvoje kako gaze srce moje, ali opravdano slutim da neću imati fer suđenje. Nekima je tekst “Bagre” gorka, a nekima draga istina, ali je nesporno istina. Biće sastavni deo dokaza u kojima će biti još audio materijala, tako da će sud imati priliku da na nekom od pretresa odsluša od “Atomskog skloništa” pesmu “Čedna gradska lica” odnosno samo prvu strofu: Kompleksaši, titulaši što sanjate što vas plaši, usred svoje mračne moći vi živite u samoći”.

Uobičajeno pitanje mladim ljudima u Srbiji je da li ste razmišljali o inostranstvu?

- Nama kriminalcima obično oduzmu pasoš tokom procesa pa trenutnu ne mogu da se selim, ni teoretski. Predstavljala sam grad i državu bezbroj puta, sa više horova i orkestara, što je bio slučaj i sada u Crnoj Gori, ali se to više nikada neće ponoviti. Ni kada većina članova „mojih“ horova i orkestara budu izašli iz mišje rupe. Imam sam jednu poruku za sve bivše prijatelje. Zatvorski čuvar me je pronašao na Fejsbuku i poželeo mi je sve najbolje u životu. Ne želim da napuštam svoju zemlju, ali neću da živim ni u skladu sa stihovima iz nove pesme: Srbin poltron nije rob, moja zemlja moj je grob - menjam sunce tuđeg neba, za bez leba, za bez leba - zaključila je Jovana za Direktno.