Jovana šije maske za svoj grad

Sve je počelo onog dana kada je sašila maske za prijatelje i doktore iz Doma zdravlja, jer je čula da su u deficitu. Učinila je dobro delo, priča se raširila po Aranđelovcu i nove narudžbine su počele da pristižu.
Na dve mašine i uz pomoć drugarica koje pripomažu u krojenju, Jovana od ranih jutarnjih sati do dva sata iza ponoći sedi za stolom i šije dvoslojne pamučne maske od kvalitetnog materijala u dve veličine: za decu i za odrasle.

Ova vredna žena je u gradu pod Bukuljom poznata po svom brendu za decu „LeDa dress“ i radionici „Petljica“, ali u trenutnim okolnostima i na osnovu potrebe tržišta preorijentisala se na proizvodnju maski.

- Posla zaista ima mnogo i žao mi je kada moram nekoga da odbijem. Ali zato, ako neko traži šest maski, ja ponudim barem tri, da ljudi imaju za prvih nekoliko dana. Na osnovu reklame „od usta do usta“ informacija o meni je stigla do firme Knjaz Miloš. Oni su želeli da daju doprinos svemu ovome i da pazare maske od svoje sugrađanke. Kupili su ih za radnike, tako da sam odmah imala novca da uzmem još materijala - priča Jovana za Priče sa dušom.

U dogovoru sa dvoje prijatelja – farmaceuta Jovana je napravila model koji pokriva celo lice od očiju nadole i koji nije četvrtast. Na jednoj strani ostavila je otvor da bi u njega mogao da se doda ubrus ili vrećice aktivnog uglja, koje takođe mogu da posluže kao filter. Maske se iskuvavaju posle upotrebe.

Na pitanje da li se sa početkom epidemije virusa korona uplašila za svoj posao, kao i vlasnici većine malih preduzeća u Srbiji, Jovana kaže:
- Nisam jer kad imate zanat, onda brige nema. Znam da mnoge prodavnice i butici koji od mene uzimaju dečje stvari sada neće raditi, ali trenutni izvor prihoda su mi maske. Svaki zanat je zlata vredan, a sve ono što možemo i znamo da uradimo, vodiće nas kroz ceo život kako bismo stvorili nešto sami za sebe. Očigledno je da su u ovom trenutku kompanije koje su od radnika tražile samo znanje na računaru, zakazale. Umetnost ručnog rada je nešto naročito, jer možemo ne samo da stvaramo već i da improvizujemo - istakla je Jovana.

Radni dan sagovornice Priča sa dušom počinje u 7 ujutru kada sebi skuva kafu i odnese je u radionicu iza kuće. Tada počinje posao koji se završava sat ili dva iza ponoći.

- Imam mogućnost da u pauzama mogu da vidim i svoju decu koja mi izuzetno nedostaju. Oni su sa suprugom u kući, čuvaju se, rade domaći. Bez podrške supruga i razumevanja cele porodice „da mama mora da radi“ ništa od ovoga ne bi bilo. Dok razgovaram sa vama, očekujem da mi stigne jedna pošiljka materijala od kojeg ću napraviti i pokloniti maske kuririma iz Aranđelovca, da budu zaštićeni dok rade.