Za Aleksandrinu tešku bolest lekova nema

- Bolest je primarno progresivna. Još uvek sam dobro, ali je pitanje do kad će da traje. Ne primam nikakvu terapiju, ni sada, niti sam ikada dobila išta. Nikad mi čak niko od lekara za sve ove godine nije spomenuo terapiju. Sve što sam čula u vezi lekova je preko MS platforme (Multipla skleroza plaftorma) - kaže za Direktno.rs Aleksandra i dodaje da se raspitivala o mogućoj terapiji, ali, nažalost, odgovori koje je dobila bili su zabrinjavajući. 

- Doktorka mi je rekla da ih nema i da ne razmišljam o njima. Čula sam da će da se nabave lekovi, 1.300 je povećanje za ovu godinu, ali novije generacije samo 300, što je naspram 9.000 ljudi, potpuno beznačajna cifra. Opet ostaje 6.500 nelečenih, što je strašno. Kažu da je to lutrija, a jedino rešenje je da svi oboleli od ove bolesti dobiju lek. Iskreno, jedini koji se trude za nas i za lekove su MS platforma - priča Aleksandra.

Ova mlada devojka je radila kao konobarica, međutim, zbog svoje bolesti više ne može da hoda toliko koliko ovaj posao zahteva, pa sada radi u šanku jednog kafića.

- Telo mi trne baš dosta, umorna sam. Ne mogu dugo da šetam. Imam bolove, ali navikla sam na njih. Nekad me boli manje, nekad više. Ravnoteža mi je problem isto, ovo jedva radim. Ali, trudim se još koliko mogu. Doktorka mi je rekla "ajde molim vas, znate koliko ima njih za lekove, vi ne ispunjavate uslove za listu". Razočarana sam skroz. Doktori ti kažu da živiš zdravo, da ideš u banje, ali te banje koštaju, a mi ni na njih nemamo pravo, već moramo da ih platimo - kaže Aleksandra. 

Ona pita nadležne da li je bolje da im omoguće i daju lekove ili da posle brinu o invalidima.

- Više ih košta posle kad razvijemo invaliditet, tuđa nega, invalidska penzija.. Umesto da doprinosimo državi, da budemo sposobni i da radimo, oni nas teraju u kolica, bukvalno.. Kad treba da živimo, da stvaramo porodicu, gradimo karijeru, mi moramo da se borimo sa bolešću, sami - kaže Aleksandra.