TRANSRODNA MEDICINA Potreba za promenom pola sve češća

U intervjuu za Direktno.rs, priznati stručnjak urologije i urogenitalne hirurgije, kaže da su njegove kolege izbegavale tu vrstu hirurgije jer su operacije trajale od ujutru do uveče, te je nedostatak ruku u sali iskoristio kao svoja ulazna vrata u ovu vrstu medicine.

- Pošto je uvek trebalo dve ruke da se asistira, tako sam počeo da radim sa mojim profesorom i u toj vrsti hirurgije sam našao neku viziju da bi to moglo da se razvija u mnogo pravaca. Skoro 30 godina nakon toga došao sam do momenta gde sam ostvario skoro sve svoje vizije - kaže doktor Đorđević.Koliko je transrodnim osobama u tom periodu bilo teško, govori činjenica da nisu bili prihvaćeni od strane roditelja, bliskih prijatelja, šire familije, kao i u školi, fakultetima, poslu.

- Bilo je to teško vreme, ali od 2013. smo uspeli smo da promenimo skoro sve zdravstvene institucije i Zakon. Sada RZFO pokriva dve trećine operativnog lečenja srpskih transrodnih osoba, a relativno skromna participacija od nekih stotinak hiljada dinara je ono što transrodna osoba finansira za svoju operaciju. Početkom ovog veka krenula je malo bolje situacija. Pojava interneta, novih komunikacija, boljih reportaža novinara je doprinela tome takođe. Slobodno mogu da kažem da u poslednjih sedam do deset godina je sitaucija skoro kao u normalnim, razvijenim zemljama sveta - objašnjava doktor i dodaje da su od 2015. do 2020. uradili oko 60 operacija na osobama iz naše zemlje.Takođe, pojava interneta i pisanje o transrodnim osoba i o svakodnevnim problemima sa kojima se oni susreću, osnažila ih je da javno govore o svom procesu tranzicije i o većinskom društvu koje ih na teži način prihvata.

- Stigme su izražene i dan danas. Pitanje je sredine da li će da potencira nešto na tim osobama, njihovom načinu života ili će da ih prihvati. Danas imamo veliki broj transrodnih osoba koje žele da pričaju o sebi, svom životu, problemima u društvu u kojem žive, te mislim da će to da postane jedna svakodnevica u kojoj niko neće da ih primećuje - da li neko liči na muško, da li je pre toga bio žensko ili muško... Imao sam prilike da radim sa kolegama koje su transrodne osobe, koje su kompletno završile tranziciju i koje su sa mnom u Americi u operacionoj sali radile ovu vrstu hirurgije. Izdvajam Marsi Bauers, koja je rođena kao transrodna osoba, a ostvarila je porodicu, zatim prošla kroz tranziciju, da bi se nakon toga posvetila transrodnoj medicini i danas je jedan od vodećih hirurga za hiruršku konverziju genitalija u svetu - priča doktor Đorđević.Doktor je govorio i o tome koliko je značajna porodična i prijateljska podrška tokom celokupnog procesa tranzicije, ali i da se na vreme primete znaci da se dete ne oseća lagodno u svom telu.

- Nekada je situacija bila jako teška. Podrška je izostajala, ali danas kada pogledate, podrška roditelja, partnera, najbližih drugova je sve bolja i bolje, gotovo da nemate osobu koja kaže da je došla sama ili da ne želi da niko zna o tome. Uvek dođu sa pratnjom, drugovima, prijateljima, roditeljskom potporom, tako da je u mnogome promenjena slika. Isto tako, već se pojavljuju pojedinačni slučajevi gde imamo roditelje koji nas kontaktiraju i koji nas pitaju da li mogu da dođu na prvu konsultaciju, jer su primetili da sa njihovim detetom nešto nije onako kako oni očekuju i da im se čini da se njihovo dete ne oseća udobno u polu u kojem je rođeno. Zahvaljujući medijima, to se lako prepozna - kad imate muško dete koje se od ranog doba igra sa devojčicama, kada igra ženske igrice i kada želi lutku za rođendan ili žensko dete koje hoće da igra fudbal, i to onako pasionirano, hoće da ide na utakmice, neće da obuče suknju, haljinu. To su prvi znaci da bi možda trebalo obratiti pažnju i ispratiti tu decu. Ne u smislu da neko može to da spreči - niko ne može, nego da se njima na vreme da podrška i da oni na vreme shvate da su poželjni i da je njihov genetski pol otišao u jednom pravcu, da je na neki način to ispravljivo i da mogu da žive onako kako bi oni želeli - pojašnjava on.Hirurg ističe da izostanak podrške može biti jako pogubno po transrodne osobe, pogotovo u njihovim počecima.

- Devedesetih godina prosečna starost transrodnih osoba sa prostora bivše Jugoslavije bila je preko 40 godina, sada već imate osobe koje vam se sa 16 ili 17 godina javljaju da jedva čekaju da napune 18 da mogu da se operišu. Podrška je sve bolja i bolje, veća i veća i zbog toga sam mnogo ponosan i deluje mi da će ići sve lakše i lakše i da će to biti jedna uobičajena procedura - priča doktor.

Miroslav Đorđević je takođe osnivač Beogradskog centra za rekonstruktivnu urologiju koji se nalazi među prvih pet u svetu, a kroz ovaj centar prošlo je preko 800 osoba.

- Nalazimo se u samom vrhu jer nas stručni svet jako lako prepozna po brojnim radovima koji su objavljeni u naučnim časopisima i mi smo vrlo vidljivi. Tvrdim da od tri miliona transrodnih osoba u svetu, barem dva miliona zna gde je Beograd i da tu postoji tim koji pokriva sve vrste nege i zaštite i tretmana transrodnih osoba - ističe hirurg.Proces promene pola

Prvenstveno, kada osoba pokaže interesovanje da dođe za tretman, ona mora da prođe evaluaciju, odnosno praćenje od strane psihologa u trajanju od minimum godinu dana, kako bi se utvrdilo da zapravo postoji polni nesklad.

- Hormonska terapija kreće nakon psihološke procene i ona se bazira na hormonima koji su regularni za onaj pol ka kojem osoba teži. Nakon te hormonske terapije, osobu stavljamo na "real life" test, gde osoba počinje da živi, da se oblači u onom polu kako jeste, da se druži na taj način. Hormoni menjaju izgled lica, dolazi do gubitka dlaka kod muškaraca, a porasta kod žena, do smanjenja grudi kod žena, a porasta kod muškaraca... Minumun dve godine od samog početka, transrodne osobe steču uslov da razgovaraju sa nama, hirurzima o modalitetu daljeg lečenja i koracima kako da i nove organe prilagodimo i učinimo ih da budu prihvatljivi za tu osobu - ne samo estetski, nego i fukncionalno.