Kako je Aki govorio za Direktno.rs: Mase prate čudne trendove

- U Beogradu sam dočekan kao don - kaže Aki za Direktno.rs, pa palicu prepušta Husu - Odavde je sve počelo. Naš prvi koncert je bio upravo u Beogradu, kada smo se javnosti prikazali prvi put kao "Parni valjak". Preciznije, u Hali sportova 1975. godine. Otkako smo krenuli na ovu turneju iz Kanade, sve je bilo rasprodato i to se nastavlja. Iz nekog razloga ljudi još uvek žele da dođu na naš koncert - započeli su u šaljivom tonu razgovor članovi "Parnog valjka".

Postoji li mogućnost da neki bend, danas osnovan, dogura do (tada) 44. godine postojanja i karijere?

- Sećam se da smo mi svojevremeno bili fascinirani "Ju grupom", kada je slavila pet godina postojanja, pa nam dali šansu da otvaramo koncert pre njih i da dođemo pred toliku publiku. Nama je to u tom trenutku delovalo nestvarno. A kada je došlo... mi naših pet nismo ni obeležili. Tek je 15 godina bilo za slavlje, tada smo imali koncert i zabeležili ga. Potom 25 i evo danas 44 - sećao se Aki Rahimovski.

Situacija na koju prvo pomislite kada se priča o toj dugoj karijeri sigurno postoji, neka koja je svima urezana u sećanje. Šta vam prvo pada na pamet kada vas neko to pita?

- Uh... Šta prvo pomislimo, ne smemo pričati o tome, nije za javnost - govore članovi "Parnog valjka" kroz smeh, pa nastavljaju - ali uvek sam ja bio taj koji iznenađuje, da tako kažemo, članove benda - prisećao se Aki Rahimovski - Dok su oni svirali, ja sam se pozadi užetom peo na rampu visine deset metara. Oni me traže po bini usred pesme, a ja odozgo pevam "Lutku za bal". Onda je najveći problem bio kako da se spustim dole.

Da li je svako spuštanje bilo sigurno?

- Jednom sam visio celu pesmu na sajli - kroz smeh je govorio Aki, a Hus se nadovezao - To je bilo genijalno. Naši resursi nisu mogli da isprate ono što su radili strani izvođači. Onda ti vidiš kod njih dobru foru i na primitivne način pokušavaš da je ostvariš. Dom sportova je bio, Aki peva i leti. Tehničari ga dižu ručno, publika u transu, on leti po bini. Međutim, kad je trebalo da ga spuste, sajla zapne i on ostane da visi, a iz beka se čuju tehničari "šta sad da radimo", "kako da ga spustimo". To je sve bilo u želji da pružimo publici maksimum - govori Hus, samo trenutak pre nego što će, usled narednog pitanja, nastati muk. Pauza i pribiranje misli, a onda i odgovor sa blagim osmehom i oznojenim očima.

Kada bi svirala, Magi bi bila najlepša žena na svetu.

Taj maksimum, koji ste želeli da pružite publici, išao je i kvalitativno, kada je u pitanju muzika. Gost na albumu "Pokreni se" je bila Margita Stefanović?

- Magi je bila čarobna. Kad bi svirala... ona bi bila najlepša žena na svetu. Ja to ne znam objasniti. Imala je nešto fantastično u sebi. A do te saradnje je došlo slučajno. EKV je snimala album u studiju, pa smo se sretali na izmenama termina, a ona je ostala nešto u Zagrebu. Banula je u studio i bez ikakvih uputa je svirala na prvu, onako šta joj je došlo, i to je bilo fantastično. Posle je svirala i jedan koncert sa nama. Ko zna šta bi bilo da je ostala u Zagrebu - ističe nostalgičnom notom Hus.

Fale li danas takvi autentični likovi, poput Margite?

- U medijima se stvara slika da ne postoji publika za kvalitetnu muziku. Trendovi su čudni, mase ih prate. Valjda beže od svakodnevice. Ima dobrih izvođača, još uvek. Svojevremeno je nekakav intervju bio, pa mi je novinar pričao kako je, po dolasku u Zagreb, osetio kao da je na već poznatom mestu, jer ga je muzika upoznala sa tim gradom. Danas toga nema i ne može da se doživi. Ima još malo izvođača, koji ne jure za prodajom, već daju kvalitetnu muziku, stav, poruku i onda ima i publike koja dolazi tu. Mi stojimo iza svake pesme. Neka je naravno draža. Aki u poslednje vreme voli "Otkud ti pravo". Na repertoaru nema ničega iza čega ne bismo stajali.

Hoće li i u Areni biti letenja?

- U Beogradu nećemo leteti, ali će publika leteti. Biće nas puno na bini. Nećemo ponoviti nešto što su ljudi videli do sad. Nama je zanimljivo da menjamo koncepcije koncerata. Da bismo pružili publici uzbuđenje i veselje. Pre koncerta smo nervozni. Aki meditira pre koncerta - priča Hus, našta se nadovezuje Aki - a kada krene koncert, ja sam drugi čovek. Uživam u tome što dajem ljudima i dobijam zauzvrat. Posle dve pesme nema više "Parnog valjka" i publike, nego jedan "Parni valjak" od 20.000 ljudi. To je bajka koja krene i traje čitav koncert.

Nije narod kriv za grehe politike.

Imali smo situacija gde bendovi iz Hrvatske nisu dobrodošli u Beogradu, kao i situacija kada bendovi iz Srbije nisu poželjni u Zagrebu. Vi ste svuda poželjni, kako?

- Kao što je Bajaga pravio niz koncerata u Zagrebu, tako smo i mi dobrodošli ovde. Dovoljno je da čujete naše pesme i da vam bude jasno zbog čega. Nije narod kriv za grehe političara - zaključuju za Direktno.rs članovi "Parnog valjka".