Sramota je da Balašević od države nije dobio orden

Od Balaševića se opraštaju muzičari najrazličitijih žanrova, glumci, pesnici, književnici, novinari.

Petar Peca Popović, novinar, rok kritičar i pisac, kaže za Danas da će o Balaševiću najbolje reći njegova porodica koja ga je čuvala i brinula o njemu, a da je za njega lično on veliki ne samo kao kantautor nego i kao stand up komičar koji je umeo da četiri sata drži koncert i otpeva svega šest pesama.

- Osim tih nekoliko pesama i 50 i više antologijskih pesama koje je napravio, Balašević je bio veliki zabavljač i stand up komičar, to ljudi zaboravljaju. Kad izađe na binu, nikad niste znali šta će uraditi. Uvek je imao nešto što ga je razlikovalo od svih drugih. Prosto, način na koji je pričao to što priča. Šteta, što se samo o tome nije knjiga napravila - primećuje Popović.

On se osvrnuo i na dodelu državnih priznanja pre nedelju dana ocenivši sramotnim što jedno od njih nije ponuđeno Balaševiću, makar ga on i odbio.

- Bilo bi lepo da o Balaševiću pitate političare, ove iz Beograda i one iz Novog Sada zašto nije pre pet dana dobio državni orden. Mogao je da ga odbije, ali je morao da mu se ponudi jer ne možete da date orden onima kojima ste dali a da u to društvo ne uvrstite Đorđa Balaševića. Setite se njegovih pesama o vlasti. Da li je išta pogrešio? Nije - konstatuje Popović dodajući da se u ozbiljnim državama o državnim praznicima ordeni daju po kriterijumima.

Upitan za koje Balaševićeve pesme je on lično vezan, Peca Popović izdvaja „Kad odem“, „Neki novi klinci“, „Odlazi cirkus“, „Svadbarskim sokakom“ i „Samo da rata ne bude“.

– Volim njegovu pesmu „Kad odem“ iz 1989. godine. Potresna mi je „Neki novi klinci“, a pesmi „Odlazi cirkus“ sam posvetio tekst. Poslednji put sam Balaševića video 2007. godine u leto kada je pevao Zdravku Čoliću „Svadbarskim sokakom“, koju je on uzeo za svoj album „Zavičaj“. To su recimo neke od pesama za koje sam vezan. Ja sam objavio i jednu ploču u životu, to je „Balašašević“ iz 1988. godine. To je dupli koncertni album i najprodavaniji u jugoslovenskoj diskografiji. Prodali smo 190.000 albuma, a uz taj album je išla i singl ploča na kojoj je bila pesma specijalno napravljena, koja se zvala „Samo da rata ne bude“. E, ta pesma „Samo rata da ne bude“ je napravljena tri godine pre nego što su nas ratovi zadesili. Dakle, kod njega je u pesmama bilo sve ono što će biti u životu.

Popović podseća da je poziciju Balaševića malo ko razumeo i da su ga neretko napadali šovinisti.

– Niko nije razumeo njegovu poziciju. Uvek su ga napadali šovinisti. Nisu razumeli poziciju kad ste dete iz mešovitog braka. Nikad nisu razumeli tu vrstu tolerancije koju je on morao kao takav čovek da ima. I znate, nije izgubila Srbija, izgubila je Jugoslavija. Ona Jugoslavija koja još postoji, Jugoslavija sa istim emocijama i Jugoslavija sa istim jezikom. A u tom jeziku i u tim emocijama najveći gospodar je Đorđe Balašević – zaključio je Peca Popović.