PESMA GODINE Beogradski sindikat sa "Izvini, Srbijo" najavljuje promene

Beogradski sindikat je u pesmi opevao sve ono što se dešava u Srbiji, u kojoj je situacija daleko od "meda i mleka". Tako je kroz stihove verno prikazano ko danas napreduje, da je za sve potrebna partijska knjižica, da mnogi odlaze iz Srbije, a da oni koji ostaju, moraju da se suprotstave svim nenormalnostima.

Ovo nije prvi put da Beogradski sindikat stvara društveno angažovane pesme, ostaće upamćeno da su pesmom "Sviće zora" dali vetar u leđa narodu u Crnoj Gori i podršku na litijama, dok je 2018. godine "Dogodine u Prizrenu" bio hit.

Ovo su stihovi pesme "Izvini, Srbijo":

Beograd, mašta grehom vezana za asfalt
Ovde sranja su strašna, ulica videla je svašta
Deset dina, klinac, ćale kući se vraća
"Pazi, gotov je, sine! Ovaj sigurno pada!"
U istoj ulici sada. I dalje krade nas banda
I dalje bitna je članska. I dalje hapsi nas značka.
Nisam pao s Marsa. Znam sve ovo je farsa
Al, ako neću preko, za mene nema nazad
Par ortaka s faksa odavno su zapalili
Dobro su se snašli, al Srbija fali im
Ako ovako se nastavi, ovde niko neće ostati
Sem: lopovi, kerovi, botovi... Gasi svetlo poslednji

Ne brini, mama, što noćas nema mene
Tu sam na ulici gde čuju se sirene
Izvini, ćale, što ne stižem na vreme
Ali ono što si počeo završiću za tebe

Šatro Zlatno doba, u stvari mrkli mrak je
Ko šampanjac kad slave, otvaraju nam glave
Lete po deci gumeni meci.
Kačket-torbica, napada konjica,
Oklopna vozila, marica bolnička
Od bojevih otrova pluća mi propala
Nismo huligani, mi smo zbunjeni i sami
Ne, nismo protiv države... al jesmo protiv vlasti
Nismo ni na čijoj strani, nismo agenti strani
Al nismo rasli na grani. Ovaj slabo ga vadi
Onda samo mi objasni kako na podele nas radi
Sve kapiraju ortaci a i dalje sede gajbi

Ne brini, mama, što noćas nema mene
Tu sam na ulici gde čuju se sirene
Izvini, ćale, što ne stižem na vreme
Ali ono što si počeo završiću za tebe

Niko nas ništa ne pita, oni se samo dogovore
Onda ga vode u odaje, tamo gde se zemlja prodaje
Mozak nam ispiraju da borba nema poente
Da teorija zavere je sve što se pomene
Da ovde nema promene, nema narod ko da pokrene
Da nema druge opcije sem da pakujemo kofere
Al ne mogu da pobegnem jer ovde nam je korenje
I stoput da me zgazite ja ću da se podignem
Oteli ste sve i još bi da mi sudite
Kolko god da mi nudite, duvajte!
Nećete moći da me kupite
Možda grad je sada vaš al su ovo moje ulice
I kad popuni ih narod ima da se čudite

Ne brini, mama, što noćas nema mene
Tu sam na ulici gde čuju se sirene
Izvini, ćale, što ne stižem na vreme
Ali ono što si počeo završiću za tebe
Izvini, Srbijo, nisam bio tu za tebe
Al daću sve od sebe da ispravimo greške
Praštaj, živote, za svo izgubljeno vreme
Ali nikad nije kasno opet da nam krene