40 godina od smrti Lenona: Džeger, Elton i Pop o legendi Bitlsa

Tog kobnog osmog decembra 1980. godine, izvesni Dejvid Čepmen je čekao Lenona ispred hotela Dakota u Njujorku, u kom je poznati muzičar živeo sa Joko Ono. Predstavio se kao obožavatelj kojem bi jako značilo ako bi dobio autogram. Lenon je potpisao omot čuvenog albuma "Double Fantasy" neznajući da će ga taj isti čovek usmrtiti samo nekoliko sati kasnije.

Lenon je imao samo 40 godina kada je iza sebe ostavio suprugu Joko Ono, sinove Džulijana i Šona, kao i horde obožavatelja koji su u njemu videli inspiraciju ne samo u muzičkom, već i životnom smislu.Filozofija kojoj je pribegao tokom života sa Joko bila je vidljiva kroz njegovo protivljenje ratu u Vijetnamu i različitim umetničkim performansima među kojima je najpoznatiji "Bed-In", u društvu supruge. Dok je rat buktio u ovoj južnoistočnoj azijskoj zemlji, Džon i Joko su svoj protest iskazali čuvenim dvonedeljnim sedenjem u krevetu, dok su predstavnici medija pozvani da prisustvuju njihovim najintimnijim trenucima.

Poznati par je te 1969. godine iskoristio svoj ogromni uticaj kako bi ukazao na besmislenost uplitanja u vijetnamski sukob.Lenon je ostao upamćen po različitim fazama kroz koje je prolazio: od neozbiljnog momka skromnih početaka u rodnom Liverpulu, preko svetske slave sa Bitlsima, pa sve do poslednje etape života tokom koje se skrasio sa Joko u Njujorku, mestu koje je voleo više od bilo kog drugog na svetu.

Na četrdesetogodišnjicu smrti legendarnog muzičara delimo uspomene Mika Džegera, Igija Popa i Eltona Džona, koji su svoja sećanja na Lenona podelili sa Joko, za potrebe njene knjige "Memories of John Lennon".

Mik Džeger- Nisam često viđao Džona sve dok se nije rastao sa Joko, što je bilo 1974. godine. Tada smo se ponovo zbližili, zapravo postali smo bliži nego ikada pre. Dobro smo se provodili. Napili bismo se, a zatim bismo otišli na jedrenjak i tamo sedeli i svirali gitare. Kada se pomirio sa Joko, vratio se u hibernaciju. Živeo je blizu mene u Njujorku, ali sam ja verovatno okarakterisan kao "loš uticaj" tako da mi nikad više nije bilo dopušteno da ga vidim. Jednom ili dvaput kad sam išao u posetu nekim prijateljima u Dakoti ostavio sam mu poruku na kojoj je pisalo "Živim u susedstvu. Znam da ne želiš nikog da vidiš, ali ako poželiš, molim te, pozovi me." Nikad me nije pozvao.

- Jedna stvar u vezi sa Džonom je bila upečatljiva: uvek ste bili svesni da je "uključen". Bili ste opušteni, ali s druge strane niste mogli da se potpuno opustite, jer ako biste spustili gard, ako biste rekli nešto glupo, odmah bi skočio na vas i "ispreskakao" vas. Mislim da su sva ta slava i novac učinili da postane rezervisan i povučen, najpre mentalno, a zatim i fizički.

- Nastavio je da vodi rezervisan život sve dok se on i Joko nisu preselili u Njujork. Tamo se osećao mnogo slobodnije. Izašao bi na ulicu i ljudi bi rekli: "Ćao, Džone", i to je bilo to. Sviđalo mu se to, ali mislim - i to je ironija - da je i dalje želeo da ostane zaštićen od spoljašnjeg sveta.

Igi Pop- Upoznao sam Džona 1977. u Hong Kongu. Putovao je sa Šonom, koji je imao oko dve godine, i trebalo je da se nađe sa Joko u Japanu. Ja sam bio a Dejvidom Bouvijem i Koko Švab, njegovom prijateljicom i ličnim asistentom. Otišli smo nekoliko puta zajedno na večeru, nas četvoro, nakon što bi Šon zaspao. Zaista je umeo da se prodere kad je to hteo, na svakom mestu na kom nije bio zadovoljan uslugom, ustao je i polu vičući i polu likujući povikao: "Da li ste ikad čuli za Bitlse?!" Mislim da je uživao u tome. Znam da ja jesam.

- Pamtim ga kako seta pustim, poluosvetljenim hongkonškim dokovima oko ponoći, kratko podšišane kose, sa čačkalicom u zubima, u pantalonama i jakni od džinsa, i uživa u svem tom praznom prostoru oko sebe. Ta njegova slika ostala mi je urezana u sećanje.

Elton Džon- Najviše me je impesionirao kao čovek. Bio je tako ljubazan prema mojoj porodici, prijateljima i članovima benda. Nije bilo stava, niti razmetanja - samo skromnost i toplina. Bilo je to kao da me je sunce dve godine grejalo, a zatim je njegova toplina ostala da me zauvek greje. Voleo sam ga i nikad ga neću zaboraviti.