Kako je jedna pesma postala simbol nade Afroamerikancima

Dok bukte protesti širom Amerike zbog ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda koje je izvršio beli pripadnik policijskih snaga, ponovo je glavna tema nejednakost u američkom društvu, odnosno "sistemski rasizam" (termin koji se sve više spominje).

U kojoj meri su prava crnaca osigurana tokom prošlog veka kada su lideri poput Martina Lutera Kinga stajali na čelu mase nezadovoljnih ljudi i da li prekomerno korišćenje sile od strane policajaca tokom "savladavanja" afroameričkih građana govori da je borba daleko od završene?

Jedna pesma je pre više od pedeset godina bila simbol nade da će promena u budućnosti zasigurno doći. Autor je bio Sem Kuk koji je tokom svoje karijere bio prepoznatljiv po baršunastom glasu i sladunjavim pesmama, ali i po tome što je bio obožavan od strane belaca. U jeku protesta zbog rasne segregacije u Americi šezdesetih godina, mnogi umetnici su iskazivali svoje nezadovoljstvo i kroz umetnost davali svoj doprinos borbi za građanska prava.Jedan od njih bio je i Bob Dilan koji je 1963. godine objavio pesmu "Blowin' In The Wind" koja je između ostalog za temu imala i pitanje rasizma. Kuk je emotivno doživeo ovu kompoziciju pri prvom slušanju, ali je bio i šokiran što je pesmu o rasizmu napisao jedan beli umetnik. To saznanje mu je izazvalo osećaj sramote što se i sam nije pozabavio ovom tematikom i komponovao nešto za svoje afroameričke slušaoce. Ipak, strah od toga da će izgubiti svoju pretežno belu publiku ga je zaustavio u ovoj nameri, sve do jednog nemilog događaja u Luizijani godinu dana kasnije.Sem Kuk je jedne oktobarske večeri telefonom rezervisao sobe za svoju suprugu, sebe i članove tima u motelu u kojem je boravak bio dozvoljen isključivo belcima. Pri ulasku u Holiday Inn u gradu Šreveport zaposleni su mu "kulturno" saopštili da su sve sobe ipak popunjene. Shvatajući o čemu se radi, Kuk je pobesneo i zahtevao da im se smeštaj obezbedi.

Supruga ga je smirivala skrenuvši mu pažnju da će ga ubiti zbog takve reakcije, na šta je slavni pevač odgovorio: "Neće me ubiti, ja sam Sem Kuk".Ubeđen da će mu status i ugled kod bele publike obezbediti bolju poziciju u odnosu na ostatak crnog stanovništva u Americi, Kuk je ipak bio suočen sa ubedljivim odbijanjem od strane zaposlenih u motelu. Sa suprugom i timom napustio je mesto na kojem su bili nepoželjni, a nešto kasnije su svi uhapšeni i odvedeni u policijsku stanicu zbog "remećenja mira".

Pesma "A Change Is Gonna Come" nastala je kao odgovor na taj događaj kada je Kuk na svojoj koži osetio ono sa čim su se njegovi sugrađani gotovo svakodnevno suočavali.

Sa "A Change Is Gonna Come" Sem Kuk je uspeo da u nešto više od tri minuta prenese osećanja crnaca širom zemlje koji su bili suočeni sa konstantnim maltetiranjem, ugrožavanjem bezbednosti, manjkom osnovnih prava i strahom za život.

U pesmi Kuk govori o sugrađanima koji su odstranjivani iz bioskopa zbog boje svoje kože, prebijani kada su tražili pomoć i strahu od nasilne i prerane smrti iako su im životni uslovi preteški. S obzirom na to da na kraju svake strofe Kuk optimistično peva o promeni koja će sigurno doći, u jeku trenutnih događaja i masovnih protesta širom Amerike zbog ubistva Džordža Flojda, postavlja se pitanje da li je ta poruka bila naivna ili je pravda ipak dostižna.