Džoni Štulić: Srbije bolje da nema, nego ovako da se živi

Beogradski novinar i kritičar Ivan Ivačković krajem prošle godine objavio je knjigu "Između krajnosti", svojevrsnom vodiču kroz albume grupe Azra, po mnogima jedne od najvažnijih i najuticajnijih rok grupa bivše Jugoslavije. Ivačković je tokom promocije knjige isticao da je Štulić jedan od najznačajnijih imena YU roka. Dakle, malo je reći da je njegov veliki poštovalac.

Ali, Džoniju Štuliću se ta knjiga ne dopada. Štaviše, oštro napada Ivačkovića nazivajući ga "Sraćkovićem", koji, kako tvrdi, "čini sve da mu naškodi", da izmišlja i izvrće stvari o njemu, da podmeće, laže...

- Ta knjiga se službeno zove vodič kroz albume i nema veze sa mojom biografijom. On ne zna ništa o meni. Ja tu knjigu nisam čitao, ali znam da ima 250 stranica i dvadesetak fotografija, što znači da ima još manje pisanih strana od 250. Tako se popunjava prostor. Ja sam izdao 14 albuma, tako da gotovo cela knjiga može da se ispuni fotografijama. Ne znam šta on uopšte ima o meni, sem onoga što može da skine sa albuma i da nešto priča o tome. Ja sam siguran da on laže da je tu knjigu radio tri godine, jer se to radi uvrh glave šest meseci... Taj Sraćković je čist žbir, mračni špicl - rekao je Štulić u razgovoru za NIN. 

U jednom od retkih intervjua za ovdašnje medije otkako je napustio Balkan i preselio se u Holandiju, Štulić je rekao i da ga "naveliko pljačkaju decenijama", ali da ni u Beogradu, ni u Zagrebu ne može da nađe pravnu zaštitu.Govorio je i o tome kako mu je nuđen pasoš Srbije, ali da nije prihvatio, jer ga nije ni tražio, a nije želeo nešto što se nameće silom. Dodao je da mu ne nedostaje Jugoslavija, a iz ove perspektive smatra da je bolje da je izabrao da se u životu bavi badmintonom, mada je, ističe, voleo dve stvari - fudbal i sviranje.

- Pevam narodnjake k'o slavuj. Međutim, izgleda da sam se zajebao totalno, jer da sam znao da će sve ovako ispasti, verovatno bih igrao badminton - rekao je Štulić.

Prisetio se i nekih nastupa sa Azrom u kontektstu publike koja je dolazila na koncerte.

- Ono što sam primetio do uspeha "Novog talasa", do osamdesete, na mojim koncertima nisi mogao ženu da vidiš. To uopšte nije štos. Doslovce. Suprotnosti se uvek privlače, kao što je slučaj kod Bitlsa, kojima je pretežno dolazila ženska publika, a na Stonse je išla muška. Zato što su Bitlsi muški, a Stonsi ženski bend. I pošto je kod mene uvek bila muška publika, onda je zaključak da sam ja jedna solidna pi*ka. A, i na početku se mislilo da je Azra pevaljka iz Makedonije, doduše, ponešto muškobanjasta.

Upitan je i kako gleda na Srbiju danas.

- Kad vidim kakvi se zakoni uvode u Srbiji, bolje je da je nema nego da se tako živi - smatra Štulić i dodaje da bi radije "crkao od gladi", nego se zarad zadržavanja posla pojavljivao na mitinzima - kao što je slučaj s mnogim državljanima Srbije koji su primorani na ovakve poteze ukoliko žele i dalje da ostanu zaposlenu u određenim ustanovama i firmama.

U tom smislu je na pitanje kako smatra da se može pomoći "običnom građaninu" odgovorio:

- Molim lepo, za tango je potrebno dvoje. Ako je građanima svejedno, šta bi se neko oko toga...