Branka Veselinović gazi STOTE: "Ništa me ne boli, ne žalim se!"

Poslednja iz redova osnivača Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Branka Veselinović stupila je prvi put na scenu davne 1938. godine – u predstavi "Karlova tetka" Narodnog pozorišta Dunavske banovine u Novom Sadu.

O njenom životu i karijeri se često pisalo, ali jedan detalj privlači posebnu pažnju svih oviih godina. Branka je tokom života uvek posebnu pažnju posvećivala pronalaženju načina da pomogne drugima. Tako je sa suprugom Mlađom osnovala Fond za pomoć deci sa invaliditetom, a od njihovog novca se već godinama nagrađuje i najbolji glumac u sezoni JDP. Njena posvećenost pomoganju videla se još po završetku Drugog svetskog rata kada je redovno obilazila pacijente po bolnicama. Tokom života je i zabavljala napuštenu decu, obilazila staračke domove, invalide, ranjenike iz devedesetih…

Možda je baš ta empatija i moć pozitivnog razmišljanja doprinela njenoj vitalnosti i želji za životom. Vremešna glumica je više puta napominjala da se i dalje raduje životu i uživa u svakom danu. Povodom 102. rođendana dala je izjavu za Večernje Novosti i ispričala kako provodi dane.

- Meni je fino. Juče sam se sunčala u kupaćem kostimu. Bilo je suviše toplo, a volim da izađem napolje. Nikoga nema u bašti, kuća je zaklonjena od pogleda. Kad mi dosadi izležavanje, malo slikam, pišem, gledam televiziju. Dobro mi je, nisam zabrinuta. Glavno je da je čovek zdrav i zadovoljan. Doduše, malo sam promukla. Pila sam nešto hladno. A ne volim tako da govorim, ko neka svraka. Niko to ne voli, a pogotovo glumac... - ispričala je Branka i dodala:

- Ja se uvek nečim zanimam, nemam vremena da razmišljam. Da li sam se nadala da ću dočekati ove godine? Ma, ja živim život i ne mislim. Ništa me ne boli, ne žalim se. I dalje svaki dan radim gimnastiku, još sam vitalna. Pa šta bude. Hvala što mi je Bog dao dobre prijatelje, da me zovu. Još me nisu zaboravili. Ništa mi ne nedostaje. Nemam ja probleme, nije meni teško - zaključila je ona.