Tržišta u panici zbog Bliskog istoka: Stručnjaci upozoravaju, nafta ide na preko 100 dolara za barel!

Finansijska tržišta odmah su odreagovala, pa su evropske berze zabeležile oštar pad na otvaranju - Pariska berza je pala za 2,36 odsto, Frankfurtska 2,29 odsto, dok je London u minusu 0,93 procenta.

- Kako se i očekivalo, tržišta trpe zbog eskalacije geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku i njihovih potencijalnih posledica po regionalnu stabilnost i energetske tokove - ocenio je Džon Plasar, direktor strategije ulaganja u Siti žestion privat bank, preneo je Tanjug.

Direktorka investicionih strategija u Hargrevs Lansdaunu, Ket Hadson, ukazala je da su investitori posebno zabrinuti zbog značajnog rasta cena nafte i poremećaja u lancima snabdevanja.

Kako za Direktno kaže počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije i nekadašnji većinski vlasnik A. D. Nafta, Nebojša Atanacković, izvesno je da će cena nafte značajno da poraste.
- Nema nikakve sumnje da će cena nafte otići značajno na gore, i to najmanje 20 odsto u odnosu na sadašnju koja je već značajno iznad 70 dolara po barelu. Sigurno je da će dostići nivo od 100 dolara i više po barelu - ističe Atanacković.

Ukazuje da je berza sirove nafte i derivata najosetljivija, te da reaguje i na najsitnije nagoveštaje problema.

- I u slučaju procena veće ili manje proizvodnje, odmah odreaguju berze. A ovde je problem i koliko će da traje sukob i šta će biti sa mogućnošću da tankeri bezbedno prolaze kroz Ormunski moreuz koji je trenutno zatvoren. Ako tako ostane, onda će 20 odsto svetskih potreba nafte biti ugroženo. Jer, ako ne može da se plasira iranska nafta, Kina neće moći da dolazi do nje, što je ogroman problem za nju - ističe Atanacković.

Naime, azijske zemlje, pre svega Kina, Indija, Japan i Južna Koreja, najviše su zavisne od isporuka nafte preko Ormuskog moreuza, te je u fokusu i pitanje kako bi poremećaji u snabdevanju mogli da utiču na najveće svetske kupce energenata, pre svega Kinu. Ekonomista Miroslav Zdravković, urednik portala Makroekonomija, ukazujući da Kina ne objavljuje podatke o uvozu energenata iz Venecuele i Irana, jer su obe zemlje pod sankcijama razvijenih zemalja, navodi za Direktno da je u 2025. godini ukupan uvoz energenata u tu zemlju vredeo 442,9 milijardi dolara.

- Uvoz sirove nafte (66,7%), prirodnog gasa (17,7%) i derivata nafte (5,4%) u zbiru učestvuje sa 89,8 odsto u ukupnom uvozu energenata u Kinu. Uvoz uglja čini dodatnih 6 odsto uvoza energenata u Kinu. Udeo zemalja pogođenih sukobom oko Irana u ukupnom snabdevanju energijom Kine iznosio je 36 odsto u 2025. godini, i to: Saudijske Arabije 10,2 odsto, Iraka 7,7 odsto, UAE 6,5 odsto, Omana 5,2 odsto, Katara 3,9 odsto i Kuvajta 2,6 odsto. Nasuprot njima, zbirni udeo Rusije, Malezije, Brazila, Indonezije, Australije i Angole bio je 45 odsto - navodi Zdravković.

Pošto je Australija, kako napominje, glavni snabdevač Kine ugljem, kada se fokusiramo samo na uvoz sirove nafte, prirodnog gasa i derivata nafte udeo ovih šest zemalja sa Bliskog istoka povećava se na 39,8 odsto, i to Saudijske Arabije iznosi 11,3 odsto, Iraka 8,5 odsto, UAE 7 odsto, Omana 5,7 odsto, Katara 4,3 odsto i Kuvajta 2,9 odsto.

- Udeo drugih šest zemalja smanjuje se na 42,3 odsto. Ukoliko bi Kina, usled prekida u snabdevanju energentima, ušla u recesiju, postavlja se kontra-pitanje: koje bi zemlje bile najviše pogođene padom cena energenata i smanjenjem tražnje iz Kine - kazao je on.

Inače, danas oko 7.10 časova po srednjoevropskom vremenu, barel Brent nafte iz Severnog mora poskupeo je 7,64 odsto, na 78,44 dolara, nakon što je na početku trgovanja dostizao više od 82 dolara. Američki WTI porastao je 7,18 odsto, na 71,83 dolara po barelu.

Istovremeno, dolar, valuta u kojoj se trguje naftom, ojačao je 0,74 odsto, na 1,1726 dolara za evro.

Zlato, koje investitori smatraju sigurnim utočištem u vreme neizvesnosti, poskupelo je 2,12 odsto, na 5.390,74 dolara za uncu.