Iran na meti SAD: Nije od juče - sve je počelo davne 1953!

Mosadeg, francuski đak, poznati pravnik, postao je premijer Irana 1951. godine. Njegova Vlada je sekularizovala državu, uvela nekolicinu naprednih reformi, kao što je socijalno osiguranje, kontrola zakupa i agrarna reforma. Najpoznatiji je po tome što je nacionalizovao iransku naftnu industriju, što je naravno zasmetalo Britancima, koji su Iran, nekadašnju Persiju i njena prirodna bogatstva, crpili decenijama.

Britanci su iskoristili promenu na čelu SAD, u novembru 1952. kada je za predsednika izabran čuveni general i republikanac Dvajt Ajzenhauer. Njegov potpredsednik bio je Ričard Nikson, pa CIA u saradnji sa Britancima započela pripreme za puč u Iranu - akciju Ajaks. Akciju je vodio šef CIA-je za taj region Kermit Ruzvalt, unuk nekadašnjeg predsednika SAD Teodora Ruzvelta. Uz pomoć šaha Mohameda Reze Pahvalija, Mosadek je svrgnut 19. avgusta 1953. i umesto njega postavljen je general Fazlula Zahedi. Zapadnjaci su, naravno, preuzeli iransku naftu, što im je bio i cilj!

Mosadeg više nikada nije bio na slobodi. Prvo je tri godine bio u zatvoru, a zatim u kućnom pritvoru u selu Ahmadabad e Mosadik, gde je i umro 1967. Sahranjen je u dnevnoj sobi svoje kuće, iz straha tadašnjih iranskih vlasti da bi pokop mogao da se pretvori u masovne proteste, jer je Mosadek bio omiljena ličnost.

Za Irance je predstavljao otpor prema strancima - Zapadu, koji po svaku cenu hoće samo njihovu naftu. Učešće u puču, i svrgavanju demokratski izabranog premijera Muhameda Mosadega, CIA je priznala tek šest decenija kasnije, a time i svoju ulogu u jačanju šiitske vere i nacionalizma, koji su na vlast doveli Ajatolaha Homeinija!