Režim gubi kontrolu, raste broj mrtvih: Pobuna u Iranu se rasplamsala (VIDEO)

Prema pisanju i24news, dva grada u kurdskoj provinciji - Abdanan i Malekšahi - praktično su prešla u ruke demonstranata nakon što su se bezbednosne snage povukle. Međunarodne agencije navode da je do sada poginulo najmanje 36 ljudi, dok su stotine demonstranata uhapšene. Vlasti optužuju učesnike protesta da deluju uz podršku "spoljnih neprijatelja“, pre svega SAD i Izraela.

Iako je vlada pokušala da smiri situaciju najavom ograničenih ekonomskih mera, poput subvencija za osnovne životne namirnice, demonstranti poručuju da je to daleko od dovoljnog. Kurdske organizacije su u međuvremenu pozvale na opšti štrajk širom zemlje.

Krvava subota u Malekšahiju

Najdramatičniji i najkrvaviji događaji zabeleženi su u subotu u Malekšahiju, malom gradu na zapadu Irana sa većinskim kurdskim stanovništvom. Demonstranti su se okupili ispred baze Revolucionarne garde, udarali po kapijama i gađali zidove kamenicama, izražavajući bes zbog ekonomske katastrofe. Snage bezbednosti odgovorile su vatrenim oružjem.

Dok je deo okupljenih pokušao da pobegne, drugi su pogođeni na licu mesta, a prolaznici su očajnički pokušavali da izvuku ranjene.

Dan kasnije protesti su nastavljeni ispred glavne regionalne bolnice u Malekšahiju, gde su se okupile porodice ubijenih i ranjenih zahtevajući kraj režima. Snage bezbednosti su, prema svedočenjima, stigle peške i na motociklima i pokušale da uđu u bolnicu. Iako su medicinsko osoblje i civili pokušali da ih zaustave, vlasti su silom probile glavni ulaz.

Prema navodima Amnesty Internationala, pripadnici bezbednosnih snaga su u više navrata ulazili u bolnicu, hapsili ranjene demonstrante i članove njihovih porodica, kao i odnosili tela poginulih kako bi sprečili javna okupljanja i iskazivanje žalosti.

Ekonomija pred kolapsom

Masovni protesti počeli su 28. decembra i do danas su zahvatili gotovo sve delove Irana. Prvi talas nezadovoljstva izbio je u Teheranu, gde su trgovci sa čuvenog Grand bazara izašli na ulice jer, zbog sloma valute, više nisu u stanju ni da nabave ni da prodaju robu.

U vreme potpisivanja nuklearnog sporazuma 2015. godine jedan američki dolar vredeo je oko 32.000 rijala. Ove nedelje kurs je dostigao čak 1,46 miliona rijala za dolar - najniži nivo u istoriji. Inflacija se procenjuje na oko 40 odsto godišnje, dok su cene osnovnih namirnica poput ulja, mesa, pirinča i sira postale nedostižne za većinu stanovništva.

Ekonomski slom dodatno su produbile američke sankcije, višegodišnje loše upravljanje i raširena korupcija, a stanje se još više pogoršalo nakon rata sa Izraelom.

Traže promenu režima

Demonstracije su u početku izbile kao reakcija na ono što demonstranti navode kao loše upravljanje vlade posrnulom ekonomijom zemlje, koja sve teže funkcioniše pod teretom međunarodnih sankcija. Zvaničnici su, takođe, optuženi za rasprostranjenu korupciju.

Međutim, poslednjih dana protesti su poprimili otvoreno antirežimski karakter, a demonstranti su na brojnim lokacijama skandirali parole protiv vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija i klerikalnog establišmenta koji vlada zemljom još od Islamske revolucije 1979. godine. Na verifikovanim snimcima čuju se i povici podrške Rezi Pahlaviju, sinu iranskog šaha u egzilu, kao i dinastiji Pahlavi koja je vladala pre revolucije 1979.

Na Univerzitetu u Teheranu, pojedini demonstranti su 30. decembra uzvikivali „smrt diktatoru“ — što je aluzija na Hamneija — dok su desetine protestanata provalile kroz glavnu kapiju te institucije.

Vlasti više ne kriju nasilje

Iranska naučnica i politička analitičarka Jasamin Mater (Yassamine Mather) izjavila je za Sky News da vlasti ovog puta nisu ni pokušale da u potpunosti prikriju proteste, svesne da se snimci ionako šire društvenim mrežama i stranim medijima.

- S jedne strane tvrde da su protesti legitimni i pokušavaju da razgovaraju s ljudima, a s druge strane vrlo oštro guše one koji se sukobljavaju s policijom. Taj krug nasilja postaje neizbežan - rekla je Mater.

U Malekšahiju su u međuvremenu održane sahrane poginulih. Jedan od preživelih "Krvave subote“, koji je želeo da ostane anoniman, izjavio je za Sky News da se napad na bolnicu i način na koji su se vlasti odnosile prema stanovnicima, prema utvrđenim humanitarnim principima, može opisati kao „zločin protiv čovečnosti“.