Putin će pored Ukrajine želeti da osvoji i deo Evrope, OVE članice NATO-a su na udaru!

Izveštaji američkih obaveštajnih službi i dalje upozoravaju da ruski predsednik Vladimir Putin namerava da zauzme celu Ukrajinu i povrati delove Evrope koji su pripadali bivšem Sovjetskom Savezu, navelo je za Rojters šest izvora upoznata sa američkom obaveštajnom zajednicom.

Ovi izveštaji značajno se razlikuju od tvrdnji predsednika SAD Donalda Trampa i njegovih pregovarača za mir u Ukrajini, koji tvrde da Putin želi da okonča sukob. Najnoviji izveštaj se pojavio krajem septembra.

Izveštaji takođe opovrgavaju Putinove tvrdnje da on ne predstavlja pretnju za Evropu. Nalazi SAD su dosledni od početka rata 2022. godine i uglavnom se poklapaju sa stavovima evropskih lidera i obaveštajnih agencija koje smatraju da Putin teži celoj Ukrajini i teritorijama država bivšeg Sovjetskog bloka, što obuhvata i članice NATO-a.

Stav američkih zakonodavaca

- Obaveštajni podaci uvek su pokazivali da Putin želi više. Evropljani su u to uvereni. Poljaci su apsolutno uvereni. Baltičke zemlje misle da su prve na udaru - rekao je Majk Kvigli, član Demokratskog odbora za obaveštajne poslove u Predstavničkom domu, u intervjuu za Rojters.

Kontrola teritorija u Ukrajini

Rusija kontroliše oko 20% ukrajinske teritorije, uključujući veći deo Luganska i Donjecka, industrijskog srca Donbasa, delove Zaporožja i Hersona, kao i Krim, strateško poluostrvo na Crnom moru. Putin tvrdi da Krim i četiri pomenute oblasti pripadaju Rusiji.

Tramp vrši pritisak na Kijev da povuče snage iz malog dela Donjecka koji kontrolišu u okviru predloženog mirovnog sporazuma, što predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i većina Ukrajinaca odbacuju.

Pregovori o bezbednosnim garancijama

Trampovi pregovarači - zet Džared Kušner i milijarder Stiv Vitkof - već nedeljama pregovaraju o mirovnom planu koji sadrži 20 tačaka, sa ukrajinskim, ruskim i evropskim zvaničnicima.

Iako američki zvaničnici tvrde da je postignut određeni napredak, ostaju značajne razlike po pitanju teritorija. Kušner i Vitkof sastali su se u petak sa ukrajinskim pregovaračima u Majamiju, a tokom vikenda su planirani razgovori sa ruskim predstavnicima.

Pregovarači SAD, Ukrajine i Evrope postigli su širi konsenzus u Berlinu o robusnim garancijama oko bezbednosti Ukrajine, koje bi stupile na snagu nakon potpisivanja mirovnog sporazuma.

Neke verzije predviđaju raspoređivanje pretežno evropskih snaga u susednim državama i unutar Ukrajine, van fronta, kako bi se sprečio budući napad Rusije.

Ukrajinske oružane snage bile bi ograničene na 800.000 pripadnika, a SAD bi pružale obaveštajnu i drugu podršku.

Plan takođe uključuje američke vazdušne patrole nad Ukrajinom. Zelenski je u četvrtak izrazio oprez, pitajući se: "Šta će ove bezbednosne garancije zapravo omogućiti?"

Rusija i teritorijalni zahtevi

Putin u petak nije ponudio kompromisna rešenja, iako je na godišnjoj konferenciji "Direktna linija" rekao da je spreman za mirovne pregovore. Istakao je da njegovi zahtevi moraju biti ispunjeni, s obzirom na to da su ruske snage ove godine napredovale za 6.000 km².

Nije jasno kako su američki zvaničnici reagovali na Putinove zahteve sa godišnje konferencije. Vitkof je ranije sugerisao da Rusija ima pravo da traži četiri provincije i Krim.

Neki zvaničnici Trampove administracije priznali su da Putin možda neće pristati na manje od onoga što je osvojeno u Ukrajini.

- Ne znam da li Putin želi sporazum ili želi celu zemlju. Ovo su stvari koje je otvoreno izjavio. Znamo šta su želeli da postignu kada je rat počeo. Ti ciljevi još nisu ostvareni - rekao je sekretar za spoljnu politiku Marko Rubio.