Da li će talas priznanja Palestine doneti mir?

U ovom trenutku Izrael se, inače, poziva da sklopi primirje, obezbedi nesmetanu humanitarnu pomoć i prestane sa širenjem ilegalnih naselja na Zapadnoj Obali. Tel Aviv je već saopštio da neće dozvoliti nikakvu Palestinsku državu. Izrael i SAD ponavljaju da je svako priznavanje zapravo nagrada Hamasu. 

Nader Salajmeh, farmaceut iz istočnog Jerusalima, za N1 kaže da je priznanje države Palestine od strane 10-tak zemalja jako velika stvar i da Palestinci veoma cene taj potez jer to smatraju obavezujućim odlukama.

- Trebalo je i ranije da to urade, ali bolje stići kasno nego ne stići nikako - kaže Salajmeh.

Palestinci, kako kaže, smatraju da će to doprineti da se situacija u zemlji smiri jer će to vršiti pritisak "na okupatore da zaustave rat u Pojasu Gaze", ali i masakr koji je "prevazišao svaki pojam".

Priznanja su, dodaje, ključna da bi se zaustavila masakriranja i ubijanja u Pojasu Gaze i na Zapadnoj Obali, ali i da se ostvari palestinska država koja je, navodi, obavezujuća po Rezolucijama UN.

On kaže da svi koji su priznali Izrael, morali da priznaju i Palestinu.

Na pitanje da li je kasno za sadašnja priznanja pošto je veliki broj ljudi napustio Gazu, a Izrael najavljuje novo čišćenje, on navodi da "ništa nikada nije kasno". "Međutim, ovo što vrše Izraelci je nezamislivo. Treba vršiti veći pritisak na Izrael da se to zaustavi i dođe se do mira da bi se selo za sto i razgovaralo o obliku mira koji mi kao Palestinci zagovaramo još od 1993. godine kada je u Oslu potpisan dogovor sa Izraelcima.

Od tada, navodi, Izraelci su uvek kršili dogovore i ubijali dosta Palestinaca.

- Svakog dana idu sve dalje i sve više...Ubijanje, masakriranje, oduzimanje teritorija - kaže Salajmeh.

Ko bi vodio Palestinu?

Na to pitanje Salajmeh kaže da postoji priznata palestinska vlada u Zapadnoj obali i da bi bilo moguće kasnije, ako dođe do mira, da Hamasovci predaju oružje ljudima na Zapadnoj obali.

Međutim, kako naglašava, to se ne može dogoditi dok Izraelci bombarduju i ubijaju ljude. "Prvo da se zaustavi razaranje u Gazi i ubijanje, pa onda može da dođe do mira, da bi mogli da stignemo do totalnog mira u kasnijim dogovorima", navodi.

- Naš narod je s jedne strane zahvalan tim državama koje su priznale Palestinu, ali sa druge strane kažu da su već zakasnili. Međutim oni traže i od ostalih 40-tak zemalja da priznaju Palestinu da bi se vršio pritisak na Izraelce da prihvate da mir može stići ne oružjem već dogovorom. Mi kao Palestinci uvek smo pružali ruku Izraelcima da mir dođe u naš region - kaže Salajmeh.

Palestina je, naglašava, jedna od najbitnijih turističkih zemalja, ali "Izraelci sprečavaju svakoga ko bi došao u zemlju da doživi duh vere i mira i svega što je dobro".

- Apelujemo na ostale države da priznaju Palestinu, da se ostvari država sa glavnim gradom Jerusalimom - navodi Salajmeh.

Ocenio je i da su u Izraelu ekstremisti i da će se do mira doći teško ako ne bude pritiska na njih.

Može li bez pritiska SAD?

SAD bi, da želi, u jednom potezu mogla da ostvari pritisak na Izrael, nema dileme Salajmeh.

- Ali, Izraelci vladaju Amerikom. Jako je teško. Ali ako je čitav svet na jednoj, a SAD i Izrael na drugoj strani, mislim da je, uz pritisak, sankcije, neslanjem oružja Izraelcima, moguće stići do nekog mira u regionu i da svi žive u miru - i Izraelci i susedne države - kaže Salajmeh.

Kako se živi u ratu?

- Kod nas čovek kad izlazi iz kuće ne zna da li će se vratiti ili neće - objašnjava Salejmeh.

Objašnjava i da su im u Jerusalimu u svakom naselju stavili kapije da ne mogu ljudi normalno da se kreću.

Postoji, kaže oko 1.000 kapija i više od 400 izraelskih punktova sa vojskom i policijom, pa je veliki pritisak na ljude, ali i na njihove poslove.

- Malo pomalo idu ka siromaštvu...Težak je život - kad čovek izlazi iz kuće ne zna da li će se vratiti na tuđim leđima ili svojim nogama. Pogoršala se situacija od 7. oktobra pre dve godine. Jako je težak život u čitavoj Palestini. Ja sam od Ramale udaljen samo 18 km, a nekada mi treba 3, 4 sata da do nje i stignem - objašnjava Salajmeh.