Da li Berlin okreće leđa Vučiću?

Nemačka politika u Aleksandru Vučiću već dugo vidi garanta stabilnosti i sigurnosti na Balkanu - od Angele Merkel, preko Olafa Šolca pa do Fridriha Merca.

Kritike na neke aspekte njegove vladavine, doduše, oduvek su bile prisutne, ali Vučić je i za politički Berlin i za Brisel bio previše važan u nekim od najvažnijih procesa stabilizacije zapadnog Balkana, poput normalizacije odnosa Srbije i Kosova i držanja pod kontrolom Milorada Dodika. Stoga se Vučića kritikama nije želelo previše odvraćati od evropskih integracija.

Tu su, naravno, i privredni aspekti, poput činjenice da je Nemačka najveći strani ulagač u Srbiji, a odnedavno i pitanje strateške saradnje u vezi sa eksploatacijom litijuma u dolini Jadra.

Sve tiša podrška Vučiću

U poslednje vreme, međutim, primećuju se sve češće naznake da bi ova „ljubav iz koristi" mogla da pukne. Nemačka se doduše drži upadljivo rezervisano kada je reč o podršci studentskim protestima koji od novembra prošle godine drže Srbiju u šahu i koji su upereni protiv aktuelne vlasti u Beogradu, ali izgleda da je strpljenje mnogima u Berlinu pri kraju, što je vidljivo iz sve češćih kritika na Vučićev račun.

Čini se da je kap koja je prelila čašu Vučićev nedavni odlazak u Peking, na proslavu 80. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu. Tamo se predsednik Srbije rukovao sa autokratama, a posebno srdačan je bio susret s Vladimirom Putinom, kojeg je nemački kancelar Fridrih Merc (CDU) pre nekoliko dana nazvao najvećim ratnim zločincem današnjice.

Povrh svega, Vučić je visokog predstavnika za BiH Kristijana Šmita nazvao „gaulajterom", a poslanike Evropskog parlamenta koji su prisustvovali protestima u Srbiji - „ološem".

Ahmetović (SPD): Vučić poznat je po svojim verbalnim provokacijama

Spoljnopolitički portparol poslaničke grupe vladajuće SPD Adis Ahmetović osvrnuo na konkretne verbalne napade Vučića na Šmita i političare iz EU i to smestio u dosadašnja saznanja o političaru SNS-a.

- Aleksandar Vučić poznat je po svojim verbalnim provokacijama, s obzirom na to da je tokom rata u Bosni bio novinar tadašnjeg propagandnog TV-kanala ‘Channel S'. Kada argumenti više ne pomažu, poseže se duboko u disonantnu retoričku kutiju. Ključ za mir i stabilnost u regionu leži u Beogradu. Da je Srbija funkcionalna država sa demokratijom i vladavinom prava, ne bi bilo ni sukoba u susedstvu. Vučić retorički podmeće požare kako bi skrenuo pažnju sa svog unutrašnjopolitičkog neuspeha - direktan je Ahmetović u saopštenju za DW.

A tokom jedne rasprave u Berlinu pre nekoliko dana, Ahmetović nije skrivao svoje razočaranje razvojem situacije u Srbiji, ali i u Bosni i Hercegovini, a za destabilizaciju u regionu krivi isključivo Vučića.

- Vučić je postao destabilizacioni faktor ne samo za Srbiju nego i za Bosnu i Hercegovinu, Kosovo i Crnu Goru", rekao je Ahmetović i rezignirano zaključio da je Berlin „godinama igrao na pogrešnu kartu.

Brand (CDU): Vučićeve izjave moraju imati posledice

Izgleda da je i vladajućoj Uniji CDU/CSU sve više neprijatno kada je prozivaju da ne upućuje dovoljno kritika na račun vlasti u Beogradu. Na upit DW-a o najnovijim ispadima predsednika Srbije, potpredsednik parlamentarne grupe za Jugoistočnu Evropu iz redova vladajuće CDU, Mihael Brand, bio je više nego jasan.

On zaključuje da Berlin i Brisel treba dobro da razmisle o daljoj podršci Vučiću. „Ne bi trebalo da milijardama podržavamo autokratu, koji Evropu proglašava neprijateljem, bori se protiv sopstvenog naroda i agresivno nastupa protiv suseda", zaključio je demokršćanski političar.

Sličnu kritiku na Vučićev račun izrazio je i doajen CDU-ove politike prema EU, Elmar Brok.

Mijatović (Zeleni): Vučić sve češće poseže za silom

Iako više nije u vladi, stranka Zelenih i dalje može preko parlamentarnih tela da utiče na nemačku spoljnu politiku. Izvestilac stranke Zelenih za zapadni Balkan i u ovom sazivu je Boris Mijatović. On je optužio Vučića da posle deset meseci sada pokušava da uguši proteste silom.

- Od sredine avgusta država pod Aleksandrom Vučićem sve češće koristi suzavac i pendreke kako bi sprečila do tada mirne proteste. Najstrože osuđujemo primenu nasilja i pokušaje zastrašivanja mirnih demonstranata, kao i svaki dalji oblik eskalacije, bilo da je reč o vojnim pretnjama države ili retoričkim pretnjama - rekao je Mijatović za DW.

Političar Zelenih, koji je tokom prethodnog saziva često boravio u Srbiji, između ostalog i kao posmatrač na izborima, smatra da su Vučićevi verbalni ispadi usmereni protiv članova zelene frakcije u Evropskom parlamentu – sramotni.

- Osuđujemo ovu vrstu komunikacije i očekujemo od gospodina Vučića da se međunarodni ugovori poštuju, ali i da se poštuju njihove institucije i njihovi predstavnici - zaključio je Mijatović.

Volf (AfD): Problem nisu Vučić i Dodik nego EU i UN

Iz relativno jedinstvenog stava poslaničkih klubova u Bundestagu izdvaja se jedino stav najveće opozicione grupe u parlamentu – AfD.

Aleksander Volf (AfD )član spoljnopolitičkog odbora Bundestaga, rekao je za DW da je AfD zabrinuta događajima u BiH, te naglasio da poređenja sa nacizmom „naravno treba u načelu izbegavati, naročito u napetim situacijama ili nestabilnim regionima".

No, za razliku od poslanika ostalih stranaka sa kojima smo razgovarali, poslanik AfD-a smatra da je uzrok problema na Balkanu negde drugde.

- AfD glavni razlog destabilizacije zemlje vidi manje u izjavama Vučića ili Dodika, a više u sve autokratskijem ponašanju EU i UN, te u unitarističkim nastojanjima Bošnjaka na reviziji Dejtonskog sporazuma - kaže Volf.

Volf, koji je u julu izazvao ogorčenje Bundestaga odbivši da upotrebi pojam genocid za događaje u Srebrenici, smatra da i poternica protiv Milorada Dodika služi huškanju jedne etničke grupe protiv druge. On je zaključio: „Bosna i Hercegovina ne može opstati kao centralizovana država, a Bošnjaci ne bi trebalo da uskraćuju prava svojim manjinama, posebno Hrvatima i Srbima (op. red.: Srbi i Hrvati nisu manjine, već konstitutivni narodi u BiH). Samovoljna menjanja izbornog zakona ili krivičnog zakonika u stranačke svrhe treba odbaciti. Dodik je demokratski izabran predsednik Republike Srpske i kao takvog ga treba poštovati, naročito ako ga referendum u oktobru potvrdi na funkciji."