Dronovi, rakete i mornarica: Tramp pokreće veliki RAT

Prema dopisnicima vodećih američkih medija iz Bele kuće, Tramp je potpisao tajnu uredbu Pentagonu da pripremi vojne opcije - uključujući dronove, pomorsku i moguću raketnu intervenciju protiv narko kartela u Latinskoj Americi. U uredbi nije navedena nijedna konkretna država osim što je isključeno bilo kakvo intervenisanje u Meksiku, iako tu deluje zloglasni kartel Sinaloa. Pravnu podlogu za takvu odluku Trampova administracija stvorila je označivši narko kartele terorističkim grupama koje svojim delovanjem ugrožavanju funkcionisanje Sjedinjenih Američkih Država. Takva etiketa omogućava vojsci da izvodi operacije na moru i potencijalno na stranom tlu, što uključuje ubijanje ili hvatanje osumnjičenih članova kartela, piše Večernji list.

Upotreba vojne sile na ovaj način otvara niz pitanja, uključujući moguće kršenje međunarodnog prava i samih američkih zakona, ali kako uredba još nije javna, nema ni preispitivanja zakonitosti.

Agenda 47

Sjedinjene Države već su pojačale nadzor nad kartelima, uključujući letove dronova iznad Meksika za lociranje laboratorija za fentanil, što je započeto još za vreme administracije Džoa Bajdena. Sada se to proširuje na sankcije i blokadu imovine, kibernetičke operacije i međunarodnu saradnju za presecanje finansijskih tokova. Sve je to deo "Agende 47" koju je Tramp najavljivao pre izbora i potvrdio na svojoj inauguraciji.

U martu je Stejt department objavio listu kartela i ukupno ih je osam proglašeno terorističkim organizacijama - šest meksičkih i po jedan iz Venecuele i Salvadora. Nakon medijske objave o uredbi 12. avgusta, Meksiko je izručio SAD-u 26 visoko pozicioniranih članova kartela, uz uslov da im se ne dosudi smrtna kazna. Ovaj potez tumači se kao ustupak Vašingtonu i znak pojačane saradnje u strahu od vojne akcije. Meksička predsednica Klaudija Šajnbaum rekla je da takvu saradnju podržava, ali suverenost države nije na prodaju.

- Predsedniče Tramp, naša teritorija je nedodirljiva, naša suverenost je nedodirljiva - rekla je i dodala:

- Možemo sarađivati, ali svako na svojoj teritoriji.

Latinoamerički savez

I druge države zahvaćene uredbom odbacile su ideju američke vojne intervencije na njihovom tlu. Kolumbijski predsednik Gustavo Petro slaže se s borbom protiv narko kartela, ali samo uz poštovanje nacionalnog suvereniteta i bez američke intervencije. On zagovara regionalni savez zemalja Latinske Amerike, ali misli da "rat protiv droge" ne može uspeti, već želi da se orijentiše na javno zdravstvene politike i bolji životni standard. Brazilska vlada je odbila američki zahtev da se domaće bande proglase terorističkim organizacijama jer brazilski pravni sistem u definiciju terorizma ne uključuje grupe organizovanog kriminala.

U Ekvadoru se vlast nije jasno oglašavala, ali spominje se mogućnost referenduma o dopuštenju Americi da vojno reaguje. Mediji podsećaju na štetne posledice prethodnih američkih intervencija u regionu, a tri četvrtine anketiranih protivi se američkim vojnim intervencijama na tlu njihove zemlje. Iz Venecuele su negirali postojanje organizovanih kriminalnih grupa u zemlji, nazivajući američke optužbe propagandom koja treba da opravda intervenciju sa ciljem promene vlasti u državi.

U ostatku regiona, uključujući Gvatemalu i Honduras, analitičari upozoravaju na rizik od jačanja antiameričkih osećaja i destabilizacije. Horhe Restrepo, direktor Centra za analize sukoba u Kolumbiji, izrazio je zabrinutost zbog najave korišćenja vojne sile protiv narko kartela. Kaže da "takva strategija rizikuje jačanje autokratskih režima u zemljama poput Venecuele i Nikaragve a nikakav uspeh ne može postići". Restrepo smatra da će bilo kakva američka vojna intervencija pojačati antiamerička osećanja u regionu i pružiti režimima izgovor za represiju koristeći narativ o spoljnoj pretnji.