"Nazvali bismo to korupcijom": Generalštab i dalje među neobjavljenim poslovima Trampovih firmi

Dana 30. januara, 10 dana nakon inauguracije Donalda Trampa, firma povezana s predsednikom osnovala je dve kompanije u američkoj saveznoj državi Delaver: DT Marks Abu Dhabi LLC i DT Marks Abu Dhabi Member Corp. Način imenovanja tih firmi - Trampovi inicijali, zatim reč "Marks", pa lokacija budućeg projekta - poklapa se s načinom na koji je predsednik nazvao više od 30 drugih pravnih subjekata za licenciranje u svom portfoliju.

Trump Organization još nije objavila dogovor u glavnom gradu Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali verovatno je to samo pitanje vremena. Od prošle jeseni, Tramp je u naletu sklapanja poslova. Njegova kompanija je objavila osam novih projekata u samo 10 meseci. Prihodi od inostranih licenci porasli su mu sa procenjenih šest miliona dolara u 2023. na skoro 50 miliona prošle godine. A novi poslovi su već na vidiku. Dokumentacija firmi ukazuje na najmanje tri neobjavljena dogovora - u Abu Dabiju, Srbiji i Mađarskoj.

Sve to predstavlja potpuni zaokret za predsednika, koji je tokom svog prvog mandata zadržao vlasništvo nad imovinom, ali je prebacio u fond i obećao da neće pokretati nove inostrane poduhvate. Tokom šest godina nakon svoje prve izborne pobede, dodao je samo jedan inostrani posao. Dogovor da svoj brend pripoji golf kompleksu u Omanu.

Međunarodne posete za ličnu korist?

Ali danas Tramp bez ustručavanja profitira od politike, kako u zemlji (nedavno je potpisao zakon o kriptovalutama koji mu je verovatno doneo desetine miliona dolara), tako i u inostranstvu, gde vrtoglavom brzinom širi svoje carstvo licenci. Sukobi interesa sada su očigledniji – i zanemarivaniji – nego ikada ranije.

Na primer, čini se da Trampova međunarodna putovanja više služe njegovom ličnom biznisu nego nacionalnim prioritetima. Putovao je u u Škotsku, s planovima da poseti dva grada u kojima poseduje golf rizorte. Njegovo jedino drugo putovanje u inostranstvo otkako je ponovo preuzeo funkciju predsednika - osim kratkog prisustva na sahrani pape i nekoliko obaveznih samita - bila je turneja po Bliskom istoku. Prvo je sleteo u Rijad u Saudijskoj Arabiji, gde se nalazi Dar Al Arkan, građevinska firma čija je podružnica sklopila niz novih dogovora s Trampom širom regiona, uključujući i u samom Rijadu. Zatim je posetio Dohu u Kataru, koji će uskoro dobiti golf zajednicu s Trampovim brendom, oko 40 kilometara severno od grada. Na kraju je otputovao u Abu Dabi.

Sve to je šokantno za ljude poput Voltera Šauba, koji je bio na čelu američke Kancelarije za etiku u vladi tokom Trampovog prvog mandata. On se javno sukobio s Belom kućom zbog predsednikove odluke da zadrži svoj biznis. Šaub je podneo ostavku 2017. godine. Ono što Tramp danas radi, po Šaubovim rečima, mnogo je gore nego u njegovom prvom mandatu. "Ovaj predsednik je apsolutno srušio svaki smisao programa za etiku u vladi", kaže Šaub. "Zapravo, otišlo je toliko daleko da je to potpuna suprotnost vladinoj etici. Pretpostavljam da bismo to nazvali korupcijom".

Od Bendžamina Frenklina naovamo

Strane sile pokušavale su da kupe naklonost u Sjedinjenim Državama još od njenog osnivanja. Kralj Luj XVI je poklonio Bendžaminu Frenklinu kutiju za burmut sa 408 dijamanata kad je ovaj napuštao Pariz. Zefir Tičaut to je opisala u svojoj knjizi Corruption in America (Korupcija u Americi). Frenklin je, znajući da Odredbe konfederacije zabranjuju poklone stranih vladara, tražio posebno odobrenje Kongresa da zadrži poklon. Sledeće godine, on i njegove kolege su se okupili u Filadelfiji da bi ukinuli Odredbe konfederacije i napisali Ustav SAD. Jedna klauzula je ostala: klauzula o poklonima (emoluments clause). Ona zahteva da svi funkcioneri dobiju odobrenje Kongresa ako žele da prihvate "bilo kakav poklon, nadoknadu, položaj ili titulu bilo koje vrste, od bilo kog kralja, princa ili strane države".

Više od 200 godina kasnije, Donald Tramp je pobedio na predsedničkim izborima 2016. To je pokrenulo pravnu debatu o značenju reči "emolument" (nadoknada) i o tome da li predsednik sme da zadrži inostrane poslovne interese. Trampov tim je to pitanje u početku shvatao donekle ozbiljno. Obećali su da neće sklapati nove inostrane dogovore i otkazali su nekoliko već pripremljenih. Poput onog u bivšoj sovjetskoj republici Gruziji.

"Klauzula o poklonima bila je definitivno glavna briga", rekao je 2017. za Forbes Đorđi Rackiladze, jedan od Trampovih bivših partnera u Gruziji. "Njihova briga je bila da, čim počnu pregovori s vladom, a gospodin Tramp bude predsednik, novinari i javnost će to gledati kao da on prima privilegije".

Uključivanje sinova u biznis

Tramp je ipak nastavio s drugim poslovima, delegirajući zadatke svojim sinovima, Eriku i Donu Junioru. Tokom posete Indiji 2018. godine, Don Junior je izrazio nezadovoljstvo ograničenjima. "Nametnuli smo sami sebi ova ograničenja", rekao je u televizijskom intervjuu, "ali praktično nismo dobili nikakvo priznanje za to što smo učinili ispravnu stvar". 

Razlog zbog kog Trampovi nisu dobili priznanje bio je taj što su i dalje dobijali znatne svote novca iz inostranstva. Putem licenci, hotelskih poslova, pa čak i prodaje nekretnina. Usledile su tužbe, koje su podnele nevladina organizacija i državni tužioci Merilenda i Kolumbije, optužujući predsednika za kršenje klauzule o poklonima. Tužbe su išle sporim putem do Vrhovnog suda, koji nikada ranije nije odlučivao o značenju reči emolument. Sud nije doneo odluku do Trampovog poraza na izborima 2020. godine. Ubrzo nakon što je napustio funkciju, proglasio je slučajeve bespredmetnim. Ako se to pitanje gotovo nikada nije postavljalo u više od 200 godina, kolike su šanse da se uskoro opet pokrene?

Pogrešna procena

Sa čisto poslovnog stanovišta, činilo se malo verovatnim da će ljudi želeti da plaćaju Trampu da njegovim imenom brendiraju svoje zgrade nakon što napusti Vašington. Događaji od 6. januara ostavili su mrlju na predsednikovom imidžu. Banke su jasno stavile do znanja da žele da prekinu veze s njim. A društvene mreže su mu ukinule naloge. "Ljudi neće biti spremni da mu oproste", rekao je Kevin Braun, analitičar akcija koji prati hotelsku industriju, za Forbes mesec dana nakon napada na Kapitol. "On je trajno oštetio ime i imidž Trampa, barem za naredne dve, tri decenije".

Ili ipak nije. Tramp je 15. novembra 2022. objavio svoju predsedničku kandidaturu za izbore 2024. Već narednog dana, saudijska firma za nekretnine potpisala je ugovor o razvoju golf zajednice s Trampovim brendom u partnerstvu sa Sultanatom Omana. Taj ugovor doneo je više od šest miliona dolara kompaniji DT Marks Oman LLC, u stopostotnom Trampovom vlasništvu.

Zatim je došla 2024. godina. U junu je Džo Bajden doživeo krah na televizijskoj debati. Time je Tramp učvrstio poziciju favorita za povratak u Belu kuću. Iste te nedelje, Tramp je tiho osnovao kompanije sa imenima koja ukazuju na buduće poslove u Saudijskoj Arabiji i Dubaiju. U julu, njegova dva najstarija sina očigledno su preuzela veću ulogu u poslovima s brendiranjem. Firma povezana s Trampom osnovala je nove subjekte u Delaveru pod imenima DJT Jr Licensing LLC i ET Licensing LLC. Trampovo vlasništvo u tim firmama palo je na 80%, dok su ostalih 20%, po svemu sudeći, podelili Erik i Don Džunior, prema dokumentima koje je stariji Tramp kasnije podneo vlastima.

Trampova porodica je tražila nove lokacije za širenje brenda širom sveta i naišla na pogodno tlo u Vijetnamu. Tamo je premijer navodno obećao da će ubrzati realizaciju Trampovog projekta. Poslovna aktivnost se pojačala i drugde nakon izbora. Trampovi su registrovali firme nazvane po tri indijska grada - Pune, Noida i Gurgaon - kao i po glavnom gradu Mađarske i po Filipinima.

Osam novih firmi ove godine

Trump Organization je javno objavila dogovor sa Saudijskom Arabijom u decembru. Erik Tramp je tada rekao da će njegova porodica poštovati iste etičke smernice kao i tokom prethodne predsedničke administracije njihovog oca.

- Mislim da ćemo se time vrlo promišljeno baviti. Ništa drugačije nego što smo radili 2016 - rekao je za Rojters.

To, međutim, očigledno nije tačno. Pošto su Trampovi prihodi od stranih licenci u 2024. skočili za procenjenih 650%. Obećanje da neće sklapati nove inostrane poslove je nestalo. Isto važi i za zabrinutost oko saradnje sa stranim vladama. Od početka 2025, Trump Organization izgleda da je osnovala najmanje osam novih firmi za poslovanje u inostranstvu.

Zašto tako malo ljudi obraća pažnju? Delimično zato što ima mnogo toga što treba nadgledati. Uključujući i predsednikove nove kripto poduhvate. "Ljudi su zasićeni Trampovim skandalima u vezi s etikom - stalno nešto novo iskače", kaže Ričard Pejnter. On je bivši pravni savetnik za etiku predsednika Džordža V. Buša. Radio je na parnici vezanoj za klauzulu o poklonima tokom Trampove prve administracije. Ali, sada izražava sumnju da će ti slučajevi uskoro biti ponovo pokrenuti. "Ljudi misle da je kao teflon - ništa mu ne može naškoditi".

Ćutanje Bele kuće

Možda su i u pravu. Pres služba Bele kuće, kontaktirana za potrebe ovog teksta, odbila je da odgovori na konkretna pitanja. Ali su insistirali da predsednik deluje u interesu američkog naroda, a ne u sopstvenom.

- Imovina predsednika Trampa nalazi se u fondu kojim upravljaju njegova deca - rekla je zamenica sekretara za medije Ana Keli. Nije priznala da fond ne znači mnogo ako ga je osnovao sam predsednik, zadržao vlasništvo, redovno ga nadzire i menja pravila kad mu postanu nezgodna.

- Ne postoje sukobi interesa - dodala je Keli.

U međuvremenu, Trump Organization nastavlja s poslovanjem, najavljujući po jedan novi projekat skoro svakog meseca. Gazeći tako preko ranijih predsednikovih obećanja - i preko američkog Ustava. Na primer, u aprilu je državna firma za nekretnine iz Katara objavila da je potpisala ugovor o razvoju golf zajednice s Trampovim brendom u blizini glavnog grada Dohe.

Pre dve nedelje, firma koja registruje preduzeća za Trump Organization osnovala je još dve kompanije u Delaveru: DT Marks Doha LLC i DT Marks Doha Member Corp. Nije jasno da li su te firme povezane s već najavljenim projektom u Kataru. Ili predstavljaju najavu još jednog novog inostranog posla.