Problemi u odbrani Izraela, ključni faktor - SAD: "Već od vikenda će morati da biraju šta da presretnu"

Odgovor na to pitanje mogao bi uticati na trajanje samog sukoba.

Prema procenama izraelske obaveštajne službe, Iran je imao otprilike 2.000 projektila dometa do 1.900 kilometara, no neki smatraju da je broj manji nakon što su izraelski operativci i borbeni avioni pokrenuli iznenadni napad u petak ujutro, čime je konflikt i započeo.

Od tada, izraelski vojni zvaničnici navode da je Iran lansirao blizu 400 projektila iz preostalog arsenala.

Izraelski analitičari upozoravaju da je više od polovine iranskog arsenala još uvek netaknuto, a nepoznat broj projektila mogao bi biti skriven u podzemnim skladištima.

I dok je Izrael značajno oslabio iranske sposobnosti za napad, odbrana se pokazuje izuzetno skupom. Prema pisanju vodećeg izraelskog finansijskog lista "The Marker", protivraketna odbrana Izrael košta i do milijardu šekela (oko 285 miliona dolara) po noći.

Zbog toga mnogi procenjuju da rat iscrpljivanja između Izraela i Irana možda neće biti moguć, barem ne ovim intenzitetom.

- Bez američkih dopuna zaliha ili većeg učešća američkih snaga, prema nekim procenama Izrael bi mogao održavati trenutni nivo protivraketne odbrane još 10 do 12 dana ako Iran nastavi ovim tempom napada - rekao je za Vašington Post jedan sagovornik upoznat s američkim i izraelskim obaveštajnim procenama.

Dodao je da bi već krajem ove sedmice izraelski sistemi mogli presretati manji broj projektila zbog potrebe da racionalizuju potrošnju presretačkih raketa.

- Moraće da biraju šta žele da presretnu - rekao je ovaj izvor, koji je govorio pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti teme i naglasio da je "sistem već preopterećen".

Tal Inbar, izraelski stručnjak za raketne sisteme povezan s američkom organizacijom Missile Defense Advocacy Alliance, podsetio je da je 2014. godine Izrael tražio prekid vatre s Hamasom svega nekoliko dana pre nego što bi ostao bez presretačkih raketa. Količina tih zaliha je izuzetno osetljiva tema u Izraelu, ali "može postati odlučujući faktor i u ovom slučaju", rekao je Inbar.

Izrael koristi višeslojni sistem protivvazduhoplovne odbrane koji uključuje "Gvozdenu kupolu" (Iron Dome) za rakete niskog dometa, sisteme "Davidova praćka" (David’s Sling) i "Strela" (Arrow), te skupe američke sisteme "Patriot" i THAAD.

Problem, kaže Inbar, jeste što se Izrael za odbranu od Irana uglavnom oslanja na skupi sistem "Strelu", čije rakete koštaju tri miliona dolara po komadu. Dok su presretači "Gvozdene kupole" jeftiniji, masovno proizvedeni i efikasni protiv improvizovanih raketa Hamasa, gotovo su beskorisni protiv iranskih balističkih projektila koji putuju kroz atmosferu brzinama višestruko većim od zvuka.

- To vam je kao da pokušavate zaustaviti raketu iz pištolja - rekao je Inbar.

U petak uveče, izraelski odbrambeni sistemi nisu uspeli zaustaviti iranske projektile koji su promašili sedište izraelske vojske za svega nekoliko stotina metara, ali su pogodili centralni Tel Aviv. U nedelju uveče, jedan iranski projektil pogodio je ključnu naftnu rafineriju kod Haife i izbacio je iz pogona.

U utorak ujutro, na društvenim mrežama su se pojavili videozapisi, čiju je autentičnost potvrdio Vašington Post, koji prikazuju četiri udara iranskih projektila u blizini izraelskog obaveštajnog sedišta severno od Tel Aviva.

Iako nijedan nije pogodio samu zgradu Mosada, jedan je pogodio vojni kompleks Moshe Dayan, gde se prema izveštajima nalazi izraelski vojni obaveštajni centar i elitna jedinica 8.200.

Iranski državni mediji su citirali tvrdnje Revolucionarne garde da su ubijeni izraelski vojni i obaveštajni zvaničnici, ali te tvrdnje nisu potvrđene. IDF nije odmah odgovorio na zahtev za komentar.

Do utorka, izraelska vlada navodi da je presretnuto 365 od 400 ispaljenih projektila - stopa uspešnosti od preko 90 posto. Poginule su 24 osobe, dok je više od 600 povređeno.

S druge strane, iranske vlasti navode da je u izraelskim udarima poginulo 224 ljudi, prema poslednjim dostupnim podacima od nedelje, ne praveći razliku između civila i vojnog osoblja. U više slučajeva izraelske rakete i dronovi pogodili su gusto naseljene stambene zgrade u kojima su se nalazili iranski vojni zvaničnici i nuklearni naučnici.

U ponedeljak je Izrael pogodio i sedište iranskog državnog emitera, nakon što je ministar odbrane Yoav Gallant obećao da će "glasilo iranske propagande nestati". Izraelska vojska je naknadno navela da je gađan iranski vojni "komunikacioni centar", ali nije dostavljen dokaz o vojnom prisustvu na toj lokaciji, piše portal Klix.ba.