Naučnici postavili kamere na polarne medvede i potresli se prizorima (VIDEO)

Polarni medvedi bore sa posledicama klimatskih promena i proglašeni su ugroženu vrstu na skali ugroženosti Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) od strane njihove Specijalne grupe za polarne medvede.

Nažalost, globalno zagrevanje dovelo je do topljenja leda na njihovim prirodnim staništima, a led im je neophodan za lov i izlazak iz vode. Kako klimatske promene postepeno smanjuju broj nedelja godišnje tokom kojih je Arktik prekriven ledom, polarni medvedi provode više vremena nego ikada ranije na kopnu gde teško pronalaze hranu koja je kalorijski bogata.

U tom kontekstu, naučnici su postavili kamere na 20 polarnih medveda u zalivu Hadson u Kanadi, kako bi saznali šta se zapravo dešava s medvedima i kako se snalaze u novim uslovima.

Šta su naučnici otkrili zahvaljujući video snimcima?

U toj oblasti, period bez leda sada traje tri nedelje duže nego što je to bio slučaj 1979. godine, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu Nature Communications.

Više od 115 sati snimaka zabeleženo je tokom tri godine, pružajući javnosti retku priliku da iz perspektive medveda vidi kako izgleda njihov svakodnevni život. Na snimcima se polarni medvedi mogu videti kako se hrane ostacima ptica, jedu bobice i travu, love morske životinje, igraju se u vodi, pa čak i kako glođu rogove.

Entoni Pagano, biolog za divlje životinje iz Američke geološke službe (USGS) i vođa ove studije, izjavio je za Vox:

- Oduševili smo se video snimcima. Oni su zaista istakli koliko su ovi medvedi inteligentni i koliko različitih strategija koriste da bi preživeli dok su na kopnu, bez pristupa svom glavnom plenu.

Naučnici su predviđali da će se polarni medvedi možda prilagoditi produženom boravku na kopnu tako što će mirovati da uštede energiju, ili da će se hraniti alternativnim plenom poput biljaka i morskih ptica. Ispostavilo se da su koristili obe strategije - što su potvrdili i snimci, ali i dodatni podaci o potrošnji energije i kretanju koje su naučnici prikupili.

Međutim, nijedna strategija nije bila uspešna - svi osim jednog od 20 ispitivanih medveda su izgubili na težini. Jedan medved je čak izgubio skoro 36 kilograma, što je veoma zabrinulo istraživače.

Takođe je otkriveno da polarni medvedi duže plivaju nego inače, što je "neočekivano za ovo doba godine", izjavio je stručnjak za polarnu faunu sa Univerziteta Alberta, Endru Derošer.

- To su verovatno potezi očaja. Gladni i mršavi medvedi preuzimaju veće rizike od onih uhranjenih. Ova studija zaista prenosi jasnu poruku - ishrana na kopnu ne može spasiti polarne medvede tokom perioda bez leda - izjavio je Derošer.

Procene ukazuju da je populacija polarnih medveda u ovoj oblasti opala za 30 odsto od 1987. godine, a ova studija pokazuje da će dalji porast temperature dodatno ugroziti opstanak vrste. Na Grenlandu i Svalbardu primećeno je da medvedi love pomoću ledenih ploča koje se odvajaju od glečera tokom cele godine, ali se to ne vidi kao pozitivan znak, već kao poslednji pokušaj preživljavanja.

Bilo da se kolektivno usmerimo ka zaustavljanju efekata globalnog zagrevanja ili premestimo sve polarne medvede na mesta gde je ledena površina prisutna tokom cele godine, kao što je Severni pol - mala je verovatnoća da ćemo ih sve uspeti da spasemo bez drastičnih mera.

Prema navodima organizacije Polar Bears International, potrebno je mnogo toga da bi se obezbedila njihova sigurnost.

- Kao što kaže naučnica Ketrin Hejhou, kada govorimo o globalnom zagrevanju i budućnosti polarnih medveda - potrebne su sve opcije na stolu i svi ljudi na brodu. Ključ za očuvanje morskog leda za polarne medvede i za vraćanje klime u prirodnu ravnotežu jeste potpuno odustajanje od fosilnih goriva - navedeno je na sajtu.