Radnici zbog visokih troškova života i malih plata paralisali život u zemlji

Na štrajk su pozvala dva krovna sindikata koji zastupaju zaposlene u privatnom i javnom sektoru - Generalna konfederacija grčkih radnika (GSEE) i sindikat zaposlenih u javnim službama ADEDY.

Osnovni razlog je vrtoglavi porast životnih troškova, a ujedno i strah da će nove carine koje su uvele SAD dodatno otežati položaj zaposlenih.

- Porast troškova života nagriza plate zaposlenih, a vlada ne pokazuje da se za to brine - saopštio je sindikat GSEE.

Prema navodima tog sindikata, veliki deo stanovništva troši više od 40 odsto svojih prihoda na stanarinu i grejanje, prenela je agencija AP.

Poziv na jednodnevnu obustavu rada odnosi se na gotovo sve delatnosti, uključujući i javni prevoz, avionski i pomorski saobraćaj, obrazovanje i gradske administracije, piše grčki dnevnik Katimerini.

Štrajku su se pridružili i kontrolori letenja, i iako je bilo predloženo da im se to zabrani, sud u utorak posle podne presudio da i oni imaju pravo na štrajk.

Trajekti su od jutra 9. aprila ostali privezani u lukama, kao i brodovi, pošto u obustavi rada učestvuje i Panhelenska federacije pomoraca (PNO).

Ostrva su odsečena od kontinentalnog dela zemlje, a strani turisti su zarobljeni na aerodromima, ili uopšte nisu ni uspeli da stignu do svojih destinacija u Grčkoj.

Metro i nadzemna gradska železnica u Atini će raditi ograničeno vreme preko dana, i po izmenjenom voznom redu, i to uglavnom linije prema atinskom međunarodnom aerodromu, a ostaće zatvorene i neke stanice. Slično će, kako je najvljeno, funkcionisati i gradski javni prevoz u celoj Grčkoj.

Redovni železnički saobraćaj u zemlji će biti potpuno obustavljen, uključujući i prigradske linije.

Širom zemlje održavaju se demonstracije, a sindikati su pozvali i na centralne proteste u Atini. Na protest je pozvala i grčka Panhelenska federacija zaposlenih u ugostiteljstvu i turizmu.

Sindikati traže korekcije kolektivnih ugovora u svim sektorima, povećanje plate, ponovno uvođenje 13. i 14. plate i političke mere koje će ublažiti inflacioni pritisak na stanovbništvo i krizu sa pristupačnim stambenim prostorom.

U Grčkoj su, kada je bila prinuđena da se uz međunarodnu pomoć izvlači iz teške dužničke krize, ukinuta mnoga prava koje su radnici mogli da steknu kolektivnim ugovorima sa poslodavcima.

Poslednjih godina Grčka je uspela da se izbavi iz teške finansijske krize, i njena privreda je u usponu, ali to mnogi Grci ne osećaju na svojoj koži.
Grčka je, iako je u međuvremenu njen privredni rast sa oko dva odsto iznad evropskog proseka, u Evropskoj uniji i dalje na začelju po realnim zaradama i kupovnoj moći.

Vlada se nalazi pred dilemom kako da poveća plate i standard, a da ujedno ponovo ne podgreje inflaciju.