Kako će pobeda Fridriha Merca uticati na Srbiju: Širi li se EU i šta će biti s litijumom?

Ko je Fridrih Merc?

Fridrih Merc (69) rođen je u Vestfaliji, zapadnoj Nemačkoj, i po zanimanju je pravnik. Njegova politička karijera oslikava dva odvojena perioda – jedan pre dolaska Angele Merkel na čelo CDU-a i drugi nakon njenog povlačenja iz politike. Prvi put je izabran u Bundestag 1994. godine i ubrzo je stekao reputaciju oštrog govornika, konzervativca i ekonomskog liberala.

Njegova politička karijera privremeno je zaustavljena kada je Merkel preuzela stranku 2002. godine, zbog čega se povukao iz aktivnog političkog života. Tokom tog perioda, Merc je bio angažovan u poslovnom sektoru i obavljao funkciju predsednika Nadzornog odbora nemačkog ogranka američkog finansijskog giganta BlackRock.

Njegov povratak na političku scenu desio se 2021. godine, nakon što je Merkel najavila povlačenje s funkcije kancelarke. Iako je ranije bio poznat kao zagovornik čvrstih stavova o imigraciji, fiskalnom konzervativizmu i tržišnom liberalizmu, danas nastoji da balansira između očuvanja tradicionalnih vrednosti CDU-a i odgovora na savremene izazove s kojima se Evropa suočava.

Nova vizija Nemačke pod vođstvom Merca

Mercova politika označava značajnu promenu u nemačkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici. Njegova retorika ukazuje na potrebu smanjenja zavisnosti Evrope od Sjedinjenih Američkih Država, posebno kada je reč o vojnoj podršci i sigurnosnim garancijama koje pruža NATO.

Merc je istakao potrebu za uspostavljanjem evropske strateške autonomije, što podrazumeva jačanje sopstvenih vojnih kapaciteta i smanjenje oslanjanja na američku pomoć. Takođe je pokrenuo inicijativu o formiranju evropskog „nuklearnog kišobrana“ u okviru savezništva sa Francuskom i Velikom Britanijom, što bi značilo dodatno jačanje evropske odbrambene samostalnosti.

Ovaj zaokret u politici dolazi kao odgovor na sve izraženiju neutralnost američke spoljne politike prema Evropi, posebno nakon odluka administracije bivšeg predsednika Donalda Trampa koje su dovele u pitanje budućnost tradicionalnih transatlantskih odnosa.

- Nikada nisam mislio da ću morati da kažem ovako nešto na nacionalnoj televiziji, ali posle poslednjih izjava Donalda Trampa, jasno je da aktuelna američka administracija ne mari previše za sudbinu Evrope - izjavio je Merc nakon izbora.

Stavovi prema Ukrajini i Rusiji

Merc podržava nastavak vojne i finansijske pomoći Ukrajini, ali ostaje uzdržan kada je reč o direktnom vojnom angažmanu nemačkih trupa. Ipak, smatra da Ukrajina mora biti uključena u sve mirovne pregovore s Rusijom, kako bi se postigao pravedan i dugotrajan mir.

- Da bi se postigao pravedan mir, napadnuta zemlja mora da bude deo mirovnih pregovora - rekao je lider nemačkih konzervativaca koji će verovatno biti budući kancelara umesto socijaldemokrate Olafa Šolca.

Njegovi stavovi reflektuju šire promene u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi, pri čemu je Merc jedan od prvih visokih evropskih lidera koji je SAD pod vođstvom Trampa stavio na isti nivo kao i Rusiju, kada je reč o pritisku na evropske interese. Ova pozicija ukazuje na njegovu težnju da Evropa postane nezavisniji akter u svetskoj politici, što bi moglo uticati i na nove bezbednosne aranžmane unutar NATO-a.

Šta Mercova politika znači za Srbiju i Zapadni Balkan?

Kada je reč o Srbiji i zemljama Zapadnog Balkana, Mercova politika verovatno neće doneti radikalne promene u odnosu na dosadašnju nemačku spoljnu politiku, ali se očekuju određeni pomaci. Berlinski proces, koji je pokrenula Angela Merkel s ciljem regionalne integracije, najverovatnije će se nastaviti, uz dodatni fokus na stabilnost i bezbednost regiona.

Ipak, Merc će, prema mišljenju brojnih analitičara, davati prednost stabilnosti nad demokratizacijom, što bi moglo osnažiti autoritarne tendencije u nekim zemljama regiona, uključujući Srbiju. S obzirom na bliske odnose srpskog predsednika Aleksandra Vučića i mađarskog premijera Viktora Orbana, očekuje se da će Nemačka zadržati pragmatičan pristup prema Beogradu, insistirajući na očuvanju regionalnog mira i stabilnosti.

Novinar i spoljnopolitički komentator Boško Jakšić je o ovoj temi govorio za list Nova.

- Mislim da je prerano govoriti o bilo kakvoj eventualnoj promeni nemačke politike prema Srbiji. Nemačka u ovom trenutku ima neuporedivo veće izazove. Sa jedne strane Merca čeka da oporavi nemačku privredu, da postavi Nemačku ponovo na lidersku poziciju Evropske unije. Ono što je važnije od svega toga, mora da nađe odgovore na izazove koje dobija od Donalda Trampa, tako će čitav naš region biti na čekanju jedno duže vreme. Kada se to dogodi, zavisiće politika u značajnoj meri od toga da li će ponovo biti tročlana ili će biti dvočlana koalicija - započeo je Jakšić, pa dodao:

- Ukoliko bude samo CDU i Socijaldemokrate, onda ne bih očekivao nikakve značajnije promene prema Zapadnom Balkanu, uključujući i Srbiju. Ukoliko opet bude ‘semafor koalicija’, pa se uključe i Zeleni, onda bi oni mogli da pritisnu na neke korekcije te politike. Pre svega u smislu prestanka tolerancije autoritanih tendencija koje postoje u Srbiji. Međutim, i to je pod znakom pitanja, zato što su Zeleni i do sada pokazivali visok stepen netrpeljivosti prema Vučićevoj vlasti, ali ništa konkretno oko toga nisu uradili ni u Evropskoj komisiji, niti su se posebno angažovali u Evropskom parlamentu. Tako da zaista mislim da vreme za sada radi za Vučića.

Fokus na litijum i zelenu tranziciju

Poseban segment odnosa između Nemačke i Srbije odnosiće se na ekonomsku saradnju, pre svega kada je reč o eksploataciji litijuma. Nemačka industrija, posebno automobilski sektor, ima veliki interes za razvoj električnih vozila i smanjenje zavisnosti od azijskih tržišta kada je u pitanju snabdevanje baterijama.

Iako su prethodni pokušaji eksploatacije litijuma u Srbiji izazvali otpor domaće javnosti, očekuje se da će nemačka vlada pod Mercovim vođstvom nastaviti da lobira za realizaciju ovog projekta. Za Srbiju, potencijalna saradnja u ovom sektoru može predstavljati značajnu ekonomsku priliku, ali i izazov u pogledu očuvanja životne sredine i transparentnosti u odlučivanju.

Proširenje Evropske unije

Merc i CDU podržavaju proširenje Evropske unije na zemlje Zapadnog Balkana, kao i na Ukrajinu i Moldaviju. Ipak, ovaj proces neće biti brz niti jednostavan. Planirano je uvođenje tzv. međufaza članstva, koje bi omogućile kandidatima određene privilegije, kao što su ekonomska integracija i pristup fondovima EU, ali bez punopravnog članstva u političkim institucijama Unije.

Za Srbiju, to znači da bi, čak i uz ispunjavanje određenih uslova, mogla ostati izvan punopravnog članstva sve dok ne ispuni visoke političke i institucionalne standarde koje postavlja Brisel. Ova politika ukazuje na pojačani pritisak na zemlje kandidate da sprovedu sveobuhvatne reforme pre nego što im se otvore vrata punopravnog članstva.