Dr Nikolić upozorava da iznenadna smrt u porodici može da IZAZOVE OVU BOLEST: Može da oslabi i srce - evo kako je sprečiti

Oboljena štitne žlezde sve više pogađaju mlađu populaciju, a stručnjaci smatraju da se uglavnom javljaju kao posledica neadekatnog odgovora čoceka na veliku količinu stresa koji se može biti izazvan raznim faktorima.

Na primer, iznenadna smrt u porodici, gubitak posla mogu da toliko pogode čoveka da dođe do razvoja Grejvs – Bazedovljeve (Grejvsove) bolesti. Pojedini stručnjaci veruju da je ovo oboljenje u celosti psihosomatsko i u isto vreme naglašavaju da su naši organi povezani energijama – loša energija srca daje lošu energiju pluća, a loša energija pluća daje lošu energiju jetre.

Bolesti štitne žlezde leče se određenim lekovima prema uputstvu lekara endokrinologa, ali i zdravim životnim navikama. Svi stručnjaci naglašavaju značaj uravnotežene i kvalitetne ishrane, redovne fizičke aktivnosti, kontrole stresa.

Uz ogradu da su najpozvaniji da o ovim bolestima govore lekari endokrinolozi, o svom viđenju bolesti štitne žlezde iz ugla fitoterapeuta i člana Sekcije za tradicionalnu medicinu, Srpskog lekarskog društva, za portal eKlinika govorio je prim. dr Zoran Nikolić.

Gravesova bolest je čisto psihosomatsko oboljenje

Doktor potvrđuje da se sve češće dijagnostikuju različita obljenja štitne (štitaste, tiroidne) žlezde. Za neke od bolesti štitaste znaju se uzroci, ali u nekim slučajevima bolest je nepoznatog porekla. Dr Nikolić navodi da je Hašimoto tireoiditis, koji je u stvari najčešće hipofunkcija (smanjena funkcija) štitne žlezde, često nepoznatog uzroka. Ipak, kada je u pitanju hiperfunkcija (pojačan rad štine žlezde) ili Grejvs – Bazedovljeve bolesti situacija je sasvim drugačija.

– Kod hiperfunkcije žlezde, kod Grejvs – Bazedovljeve bolesti, medicina zna šta pokreće oboljenje, to je najčešće jedna emocionalno – traumatska kriza. Grejvsova bolest je čisto psihosomatsko oboljenje. Trauma ne mora da bude fizička, više je emocionalna, mada je moguće da pored fizičke traume bude zastupljena i emocionalna kriza. Mislim na duboke probleme, kao što su iznenadna smrt u porodici, često i gubitak posla. Neki događaji koji prestavljaju veliki stres za čoveka i porodicu. Dok se kod Grejvs – Bazedovljeve bolesti zna šta je okidač, kod Hašimota to nije poznato. Zna se sa su kod pacijenta zastupljeni u većem broju određeni antigeni i antitela, ali zašto dolazi do bolesti, za sada ostaje tajna – kaže za eKliniku dr Zoran Nikolić.

Koja je razlika između Hašimota i Grejvsove bolesti?

Kod Grejvsove bolesti uzrok hiperfunkcije je produžena stimulacija tiroidnih folikulskih ćelija, koja je reakcija na delovanje sopstvenim antitela – imunoglobulina G. Dr Nikolić objašnjava da od Grejvsove bolesti žene češće obolevaju, uglavnom oko 45, 50. godine.

– To je i vreme kada žene uglavnom ulaze u perimenopauzu i kasnije u menopauzu. Žene 6 puta češće obolevaju, a sve je praćeno i karakterističnim simptomima. Dolazi do egzoftalmusa, kada su oči izraženije, usled bujanja masnog tkiva iza očne jabučice. Ovo tkivo, očnu jabučicu potiskuje unapred, dok u isto vreme dolazi i do spazma mišića koji podiže gornji kapak. Sama tiroidna žlezda može da bude normalne veličine, ali je kod Grejvsove bolesti uvek nešto čvršća. Razlika između Hašimotove i Grejvs – Bazedovljeve bolesti bolesti leži u tome što se kod hiperfunkcije javlja pojačano lučenje hormona, T3 i T4 hormona, odnosno trijodtironina i tiroksina. Kod Hašimota, kada je upalni proces buran, u početku bolesti moguća je pojačana funkcija štitaste žlezde, ipak nešto kasnije sve uglavnom prelazi u hipofunkciju štitne žlezde sa smanjenim nivoom hormona – precizira dr Nikolić.

Na veliki stres i najjače osobe često nemaju pravi odgovor

Sagovornik portala eKlinika podvlači da su sve bolesti unutrašnjih organa, posebno kada su hronične veliki problem pacijentu. Priča se sve glasnije da na endokrine bolesti u bitnoj meri deluju faktori spoljne sredine, zagađenja, ali i ubrzani tempo života.

– Svugde nekako u osnovi na kraju leži stres i u organskom i psihičkom obliku. On je nekako glavni okidač za sve te procese. To je nekad dubina često nama nedokučiva, koja može da nas zatekne nesposobne da odreagujemo. Ponovo često čovek, bez obzira na snagu, na duboke krize i lomove, ne može uvek da ponudi adekvatan odgovor – smatra dr Nikolić.

Kako stres deluje na rad štitne žlezde?

Pojačan stres deluje na rad štitne žlezde, a ona često i na srčanu funkciju, dr Nikolić kaže da sve ovo umnogome liči na zagonetku – „šta je starije koka ili jaje?“.

– Potekao sam iz zvanične medicine, volim je, ali primećujem da je nekako suviše parcijalna. Imamo specijaliste urologije, neurologije, hepatologe, hematologe. Međutim, upravo u tome mislim da je greška. Postoje parovi organa koji funkcionišu zajedno i u zdravlju i u bolesti. Tako na primer, srce, kardiovaskularni sistem ima svog šupljeg organa, to je tanko crevo. Jetra ima žučnu kesu što je i dosta logično. Mokraćna bešika ide sa bubregom, pluća sa debelim crevom. Sve jedno proističe iz drugog – ističe dr Nikolić.

Doktor objašnjava da bi na primer, akupunkturna medicina sasvim drugačije gledala na jedno oboljenje jetre i ne bi ga posmatrala samo u sklopu poremećaja njegovih parametara.

– Postoji u toj patofiziologiji nešto što kaže :“Loša energija srca daje lošu energiju pluća. Loša energija pluća daje lošu energiju jetre. Loša energija jetre daje lošu energiju slezine. Loša energija slezine daje lošu energiju bubrega“. Pa se onda krug zatvara, tako što loša energija bubrega daje lošu energiju srca. Dakle vidite kolika je ta kompleksnost, koliko sve proishodi jedno iz drugoga i koliko je povezano, zato i ne treba da nas čudi što se uočava povezanost patologije ova dva organa, srca i štitne žlezde – kaže dr Zoran Nikolić.