Rusija planirala napade na avione u Evropi?

- Mogu da potvrdim da Rusija planira terorističke akcije, ne samo protiv Poljske već i protiv avio-prevoznika širom sveta - rekao je Tusk, ne iznoseći detalje o prirodi tih pretnji.

Američki Njujork tajms nedavno je izvestio kako su američke obaveštajne službe upozorile Belu kuću na ruski plan krijumčarenja eksplozivnih naprava u teretne avione koji lete prema SAD-u. Prema izveštaju, Bela kuća je poslala snažno upozorenje Kremlju, zahtevajući prekid operacije.

Rusija se, prema izvorima, pripremala za sabotažne operacije protiv SAD-a postavljanjem eksplozivnih uređaja u teretne pošiljke i njihovim slanjem avionom.

U decembru je generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio da Rusija već dugo vodi ne prikriven, već otvoren rat protiv zemalja NATO-a. Ruteove tvrdnje usledile su nakon izveštaja OEBS-a, koji je otkrio da je Rusija od početka rata u Ukrajini izvela približno 150 napada na zemlje NATO-a. Ti napadi uključuju sajber napade na železnice, bolnice, GPS sisteme i vodovodne mreže. Izveštaj takođe ističe hakovanje, sabotaže i pretnje vojnim objektima i podvodnoj infrastrukturi.

Poreklo operacije sa zapaljivim uređajima datira još iz leta, kada su se na aerodromima i u skladištima u Nemačkoj, Velikoj Britaniji i Poljskoj počele paliti naizgled bezazlene teretne pošiljke. SAD i Evropa bili su uvereni da iza tih incidenata stoji Rusija.

Rat na američkom tlu

Do avgusta, prema pisanju New York Times-a, zvaničnici Bele kuće postali su sve zabrinutiji zbog obaveštajnih izveštaja koji su sugerisali da Moskva planira mnogo širu operaciju — prenošenje rata iz Ukrajine na američko tlo.

Tokom niza sastanaka u Sobi za krizne situacije, viši savetnici predsednika Džoa Bajdena analizirali su presretnute komunikacije između visokih zvaničnika ruske vojne obaveštajne službe GRU. U tim raspravama opisivane su pošiljke potrošačkih proizvoda koje su se palile, uključujući mali električni masažer koji je korišćen kao testni uređaj.

Nakon što su Rusi shvatili kako se paketi kreću kroz sigurnosne sisteme za vazdušni kargo i koliko traje njihov prevoz, sledeći korak bio je slanje tih predmeta na letove za SAD i Kanadu, s ciljem izazivanja požara nakon istovara pošiljki.

Primarna briga bili su teretni avioni, iako i putnički letovi ponekad prevoze manje pakete u prtljažnom prostoru.

Strože mere

U avgustu je američki ministar unutrašnje bezbednosti, Alejandro Majorkas, uveo strože mere za pregled teretnih pošiljki koje ulaze u SAD, navodi New York Times. Do oktobra, nakon ponovljenih upozorenja, izvršio je pritisak na vodeće direktore glavnih avio-kompanija da ubrzaju mere za sprečavanje katastrofa tokom letova. Neke od tih bezbednosnih mera bile su javno objavljene, dok su druge ostale tajne.

Iza zatvorenih vrata, zvaničnici Bele kuće pokušavali su da utvrde da li je ruski predsednik Vladimir Putin lično naredio sabotažni plan ili je bio neinformisan. Nekoliko zvaničnika sugerisalo je da bi sabotažne akcije mogle biti delo GRU-ovih oficira koji su delovali pod opštom direktivom za povećanje pritiska na SAD i njegove NATO saveznike.

Prema izvorima New York Times-a, upozorenja su na kraju dostavljena Putinu i čini se da su imala učinka. Požari u Evropi su prestali, barem za sada. Međutim, ostaje nejasno da li je Putin lično naredio obustavu operacija i koliko će dugo trajati zatišje. Postoji mogućnost da je Rusija ovo zatišje iskoristila za razvoj naprednijih uređaja koji će biti teže otkriti u budućim sabotažnim napadima, zaključuje američki medij.

Kremlj sve odbacuje

Ovo nije prvi put da je Rusija optužena za sabotažu transportne infrastrukture. Nekoliko evropskih zemalja ranije je optužilo Moskvu za ometanje GPS signala i pokušaje napada na ključne transportne sisteme u okviru hibridnog rata. Češki ministar saobraćaja Martin Kupka u aprilu 2024. izjavio je da je Rusija izvela hiljade pokušaja sajber napada na evropske železničke mreže od početka rata u Ukrajini.

Nedavni incident u Kazahstanu, gde se srušio azerbejdžanski putnički avion pri čemu je poginulo 38 osoba, takođe se povezuje s ruskim delovanjem.

Taj slučaj je oživeo sećanja na tragediju leta MH17, oborenog 2014. iznad istočne Ukrajine na području pod kontrolom proruskih separatista, kada je stradalo 298 ljudi.

Rusija nije preuzela odgovornost za dve teške avionske nesreće

Kremlj je sve optužbe nazvao neutemeljenim, a portparol Dmitrij Peskov poručio je da se radi o politički motivisanim izjavama. Iako se ruski predsednik Vladimir Putin izvinio zbog incidenta u Kazahstanu, odgovornost za nesreću nije preuzeta, slično kao u slučaju MH17, gde Rusija nikada nije priznala krivicu.

Napetosti između Zapada i Rusije nastavljaju da rastu, a optužbe poput ovih dodatno komplikuju već ionako krhke diplomatske odnose.