Trampov povratak uništava ambicije proširenja EU?

Za neke u Evropskoj uniji povratak Donalda Trampa u Belu kuću bila je strašna vest. Njegovo predsedništvo moglo bi da znači ponovne trgovinske ratove, carine i neizvesnu sudbinu Ukrajine, piše The Parliament.

Za druge je to, međutim, bio razlog za slavlje. Na Balkanu, gde zemlje poput Srbije i Bosne i Hercegovine godinama čekaju da se pridruže EU, desničarske političke snage koje su kompatibilnije sa Trampovim pogledom na svet dobile su podsticaj.

- Osećaju da bi mogli da se izvuku sa stvarima koje su uradili, a na koje bi u EU bili namršteni - kaže za Vanja Filipović, šef misije Bosne i Hercegovine pri NATO-u.

Srbija se, posebno, toliko udaljila od kriterijuma za pristupanje EU da izaziva sumnju u izglede za članstvo, navodi ovaj magazin.

Jačanje prava

The Parliament piše da bi Donald Tramp u Beloj kući mogao da predstavlja problem za malaksalu agendu proširenja EU. Oni u taboru krajnje desnice mogli bi to da iskoriste da ojačaju sopstvenu nacionalističku retoriku.

Suosnivač „Politike demokratizacije“ sa sedištem u Berlinu Kurt Basuener kaže da su se reakcionari širom Evrope nadali Trampovom povrtaku, misleći: ‘Super, biće mnogo manje uzdržanosti koju moramo da primenimo’.

Geopolitika se prilično promenila otkako su mnoge od ovih zemalja dobile status kandidata za članstvo u EU. Prva je bila Severna Makedonija 2005. godine, zatim Crna Gora i Srbija 2010. godine, Albanija 2014. i Bosna i Hercegovina 2022. Kosovo, koje ni Srbija ni pet članica EU ne priznaju, prijavilo se 2022. godine i takođe je na listi kandidata.

Napredak je bio spor. Pristupni put Severne Makedonije je zaustavljen nakon što su se zakonodavci ove zemlje usprotivili promenama njenog Ustava, kojima je predloženo dodavanje jezičke zaštite u znak priznanja bugarske manjine u zemlji.

Crna Gora je sledeća najverovatnija članica, mada verovatno ne pre 2029. godine. Dalje, Gruzija – jedini kandidat koji ne deli granicu sa EU – je utonula u autoritarizam i približila se Rusiji. Tamo i u Moldaviji, takođe u razmatranju za članstvo, ima mnogo optužbi za prevaru birača.

Srbija je pod predsednikom Aleksandrom Vučićem pokušala da igra obostrano, navodi se u tekstu. On je vitlao svojim nacionalističkim akreditivima, kao što je ogrnuo srpsku zastavu u UN dok je skupština raspravljala o obeležavanju genocida u Srebrenici.

Etničke tenzije ostaju. Vlada Srbije i Republika Srpska usvojile su u junu „svesrpsku deklaraciju“ kojom nastoje da ponište postdejtonsko rešenje, s ciljem da povrate Kosovo kao deo Srbije, navodi se u tekstu.

- U Srbiji su Trampa videli kao svoju šansu da stvore veliku Srbiju - kaže Tomislav Sokol, hrvatski poslanik u Evropskom parlamentu.

Njegova balkanska zemlja, takođe rezultat krvavog raspada Jugoslavije, pridružila se EU 2013.

Trampov prvi mandat može da ponudi pregled nastupajućeg. Još 2019. godine imenovao je Ričarda Grenela za specijalnog izaslanika za mirovne pregovore Srbije i Kosova, uz malo saradnje sa kolegama iz EU. Sada je novoizabrani predsednik imenovao Grenela za izaslanika za specijalne misije, dajući mu zadatak da pomogne novoj administraciji da se nosi sa spoljnopolitičkim izazovima.

Kriterijumi iz Kopenhagena zastareli?

Zvaničnici EU su 2023. ponudili plan rasta od 6 milijardi evra zemljama Zapadnog Balkana, nadajući se da će u narednoj deceniji udvostručiti ekonomiju regiona i ubrzati svoje napore da se pridruže bloku. Pomoć zavisi od reformi koje bi njihove ekonomije uskladile sa reformama i pravilima EU o rastu.

Da bi kvalifikacije za pristupanje zemlje u EU bile zasnovane na kriterijumima iz Kopenhagena, oni zahtevaju da zemlja očuva demokratsko upravljanje i ljudska prava, da ima funkcionalnu tržišnu ekonomiju i da efikasno sprovodi zakon EU.

Godišnja rang lista Reportera bez granica svrstava Srbiju kao „delimično slobodnu“. Amnesti internešenel je saopštio da novi zakoni koje je Republika Srpska usvojila u Bosni i Hercegovini ugrožavaju slobodu izražavanja i mirnog okupljanja. U Severnoj Makedoniji se glasovi aktivista redovno potiskuju, navodi Amnesti.

- Ako pogledamo Trampov dosadašnji rad, a takođe i njegove govore sada, on nema veze sa vrednostima demokratije i vladavine prava - kaže Vesela Černeva, zamenica direktora Evropskog saveta za spoljne odnose.

- Mislim da će mnogi od tih lidera u tim zemljama njegov povratak u Belu kuću videti kao neku vrstu blanko čeka - ističe.

Srbija se nalazi na tankoj liniji između Zapada i Rusije – naljutivši Moskvu pridruživanjem rezoluciji UN kojom se osuđuje invazija na Ukrajinu i odbija da prizna ruske aneksije, navodi magazin Parlament.