Sirija u fokusu: Kako se ponovo RAZBUKTAO rat?

Ofanziva dolazi u trenutku kada međunarodni akteri balansiraju svoje uloge u regionu, dok Iran, Rusija i Turska pokušavaju da definišu sopstvene pozicije u ovoj složenoj geopolitičkoj slagalici.

Početak ofanzive i brzi uspesi opozicije

Operacija "Odbijanje agresije“ započela je 27. novembra, istog dana kada je postignut sporazum o prekidu vatre između Izraela i iranskog saveznika Hezbolaha u susednom Libanu. Pobunjeničke snage u rekordnom roku zauzele su desetine naselja i strateški značajnu bazu poznatu kao "46. puk“, približivši se Alepu na svega pet kilometara. U prvim satima ofanzive uništen je helikopter na aerodromu al-Nairab kod Alepa, dok su zarobljeni režimski vojnici i zaplenjeni veliki vojni arsenali, uključujući oružje i opremu iranskih milicija.

Do trećeg dana operacije, pobunjenici su probili linije odbrane i ušli u zapadne četvrti Alepa, uključujući Hamdaniju, Novi Alep i Zahru. Prema izvorima opozicije, kontrolu nad vojno-istraživačkim centrom na obodu grada preuzeli su posle intenzivnih sukoba sa režimskim trupama i iranskim saveznicima. HTS je objavio snimke svojih boraca unutar Alepa, dok su režimske snage potvrdile da se bore sa "masovnim napadom terorista“ koji koriste teško naoružanje i dronove.

Strateški značaj Alepa i simbolika ofanzive

Alep, nekadašnja privredna prestonica Sirije, ima ogroman simbolički i strateški značaj. Tokom ranijih faza rata, grad je bio poprište nekih od najkrvavijih borbi, uključujući višemesečnu opsadu 2016. godine, kada su Asadove snage, uz podršku ruskih aviona, uspele da zauzmu grad od opozicionih snaga. Gubitak Alepa sada bi bio ogroman udarac za Asada i njegove saveznike, jer bi pokazao slabost režima u odbrani ključnih teritorija.

Ofanzivu predvodi HTS, koji dominira poslednjim velikim uporištem opozicije u gradu Idlibu. Grupa je naslednik sirijskog ogranka Al Kaide, Jabhat al-Nusre, i dugo se suočava s optužbama za ekstremizam. Međutim, HTS je poslednjih godina pokušao da se predstavi kao pragmatična sila, distancirajući se od ekstremističke retorike i preusmeravajući pažnju na borbu protiv Asadovog režima.

Pored HTS-a, u ofanzivi učestvuju i frakcije koje podržava Turska. Prema nezvaničnim izvorima, Ankara je odobrila ovu operaciju nakon neuspeha svojih diplomatskih pokušaja da uspostavi deeskalacionu zonu u Idlibu. Pobunjenici su koristili koordinirane napade dronovima, razorne eksplozije automobilima bombama i brze manevarske jedinice, što je iznenadilo režimske snage.

Režimske snage i saveznici: Rusija i Iran pod pritiskom

Režim Bašara al-Asada suočava se s ozbiljnim izazovima. Uprkos podršci Rusije i Irana, režimske snage nisu bile spremne za ovako masivnu i koordinisanu ofanzivu. S obzirom na velike gubitke, uključujući smrt visokog iranskog komandanta Kioumarsa Pourhashemija, režim se suočava sa krizom na više frontova.

Rusija je pokrenula seriju intenzivnih vazdušnih udara na Idlib i opozicione pozicije u severozapadnoj Siriji. Prema izveštajima, izvele su više od 20 napada na civilna područja, dok su avioni gađali skladišta oružja i borbene pozicije pobunjenika. Međutim, ruska avijacija nije uspela da spreči opoziciju u zauzimanju ključnih teritorija.

Iran, Asadov ključni saveznik, suočava se s dodatnim pritiscima zbog sukoba sa Izraelom i gubitaka Hezbolaha u Libanu. Iranske milicije, koje deluju u Siriji, suočavaju se s padom morala nakon što su izgubile nekoliko ključnih komandanata tokom borbi kod Alepa.

Turska i međunarodni akteri

Turska, koja podržava opozicione snage u Idlibu, igra ključnu ulogu u ovoj eskalaciji. Ankara se godinama protivila velikim ofanzivama režima na severozapadnu Siriju, pokušavajući da održi tampon zonu kako bi sprečila novi talas izbeglica na svoju teritoriju. Prema nekim izvorima, Turska je sada promenila pristup, omogućivši opoziciji da sprovede ovu operaciju kako bi povećala svoj uticaj u pregovorima sa Asadovim režimom.

S druge strane, Rusija i Iran suočavaju se sa potrebom da preraspodele resurse, jer su njihove snage već značajno angažovane na drugim frontovima. Za Rusiju, koja vodi iscrpljujući rat u Ukrajini, ovo je dodatni izazov koji komplikuje njenu vojnu strategiju.

Humanitarna kriza

Borbe u Alepu i okolini ponovo prete da izazovu masovne ljudske patnje. Više od pola miliona ljudi već je izgubilo život tokom sirijskog rata, dok su milioni interno raseljeni. Ujedinjene nacije upozoravaju na katastrofalne posledice za civile, jer intenzivni sukobi u naseljenim oblastima dovode do velikog broja žrtava i uništavanja infrastrukture.

Izveštaji sa terena govore o hiljadama civila koji beže iz oblasti sukoba, dok su mnogi zarobljeni između borbenih linija. Međunarodne organizacije upozoravaju na urgentnu potrebu za humanitarnom pomoći.

Sirija kao globalno žarište

Ofanziva na Alepo ima dalekosežne geopolitičke posledice. Rusija je prinuđena da preusmeri pažnju sa Ukrajine na Siriju, dok Iran pokušava da održi svoj uticaj u regionu uprkos gubicima. Turska koristi trenutak kako bi ojačala svoj položaj, dok zapadne sile, uključujući SAD i EU, ostaju u velikoj meri pasivne.

Stručnjaci ukazuju na to da bi sukobi u Siriji mogli da imaju indirektan efekat na rat u Ukrajini, jer Rusija mora da preusmeri resurse ka Bliskom istoku. Ovo otvara prostor za ukrajinsku vojsku da izvrši pritisak na ruske snage na drugim frontovima.

Sirija se nalazi u ključnom trenutku svoje moderne istorije. Ofanziva na Alepo ne predstavlja samo lokalni sukob, već odražava šire regionalne i globalne procese. Dok opozicione snage pokazuju sposobnost da izazovu režim u ključnim oblastima, Asad se suočava s krizom legitimiteta i nedostatkom vojnih kapaciteta da odbrani strateški važne teritorije.

Budućnost Sirije zavisi od sposobnosti međunarodne zajednice da pronađe održivo političko rešenje. Do tada, sukob će nastaviti da oblikuje sudbinu miliona ljudi, kao i balans moći na Bliskom istoku.

Gde je Asad?

Nik Heras, analitičar Instituta za strategiju i politiku New Lines (Vašington), naglašava da su antivladine snage u boljoj poziciji od sirijske vojske, uprkos ruskoj podršci, dok Iran ostaje fokusiran na Liban.

Rami Abdul-Rahman, direktor Sirijske opservatorije za ljudska prava, navodi da su Asadove trupe bile nepripremljene za napad pobunjenika na Alep.

AP prenosi da je Abdul-Rahman izrazio iznenađenje što su režimske snage pretrpele tako teške udare, uprkos tome što ima rusku vazdušnu podršku i rane znakove koji ukazuju da HTS planira operaciju.

Zbog toga, kako navodi turska agencija Anadolu, pojedinci bliski Asadovom režimu beže iz Alepa u Damask. Što se tiče samog sirijskog diktatora, nepotvrđeni izveštaji sugerišu da je hitno otputovao u Moskvu. Kanal Halab Todai, koji je podelio ovu informaciju, citirao je neimenovane izvore.

Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov odbio je da komentariše te glasine.

- Nemam šta da kažem po ovom pitanju - naveo je on i dodao da Moskva na ofanzivu pobunjenika gleda kao na "napad na suverenitet Sirije“.