Evro na najnižem nivou u poslednjih šest meseci

Indeks američkog dolara, odnosno mera njegove vrednosti u odnosu na korpu stranih valuta, blago je premašio najviše nivoe zabeležene odmah nakon američkih predsedničkih izbora dok tržišta čekaju vesti koje će razjasniti buduću politika SAD-a.

Osetljivost evra na pretnju viših uvoznih carina SAD bila je očita kasno u petak kada su mediji izvestili da novoizabrani predsednik Donald Tramp želi Roberta Lajtizera, koji se smatra trgovinskim jastrebom, da vodi trgovinsku politiku. Evropska valuta pala je 0,6 posto na 1,0657 dolara, nakon što je dosegla 1,0656 dolara, najnižu razinu od 1. maja. U petak je pala za 0,78 posto.

Podstaknuto raspoloženje

Politika je ostala u centru pažnje ulagača nakon što je nemački kancelar Olaf Šolc otvorio put prevremenim izborima u toj zemlji. Međutim, rizik od skretanja smera politike u Nemačkoj koje bi mogle da dovedu do labavije fiskalne politike biće veći sledeće godine.

- Teza onih koji se klade na pad dolara je da će biti potrebno neko vreme da se uvedu carine i da se Fed ponovno kalibrira na manje restriktivnu monetarnu politiku. Ne slažemo se i mislimo da ovaj čisti izborni rezultat može podstaknuti potrošačko i poslovno raspoloženje u SAD u isto vreme dok utiče na poslovno raspoloženje drugde u svetu - rekao je Kris Tarner, voditelj forex strategije u ING-u.

Indeks dolara porastao je 0,45 posto na 105,44, nakon što je dostigao 105,50, najviši nivo od 3. jula. Prošle nedelje skočio više od 1,5 posto na 105,44, nakon što je Donald Trump postao pobednik predsedničkih izbora u SAD-u. Mere novoizabranog predsednika SAD-a, uključujući carine i smanjenje poreza, trebalo bi da povećaju pritisak na inflaciju i prinose na obveznice, istovremeno ograničavajući Fedov opseg da ublaži politiku i podrže dolar.

Li Hardman, viši valutni analitičar u MUFG-u, istakao je da Lajtizer razmatra slabljenje dolara.

- Više carine mogle bi se iskoristiti kako bi se druge zemlje prisilile da pristanu na revalorizaciju svojih valuta u odnosu na američki dolar - rekao je, spominjući Plaza sporazume iz 1985. godine. Plaza Accords bio je sporazum između pet velikih ekonomija o deprecijaciji dolara kroz koordinirane intervencije.

Dolar je ojačao 0,8 posto u odnosu na jen na 153,8, nakon što je pao s prošlonedeljnog rekorda od 154,7 zbog rizika od japanske intervencije. Sažetak sa sastanka o politici Bank of Japan u oktobru pokazao je da neki članovi nisu bili sigurni kada podići stope zbog političke neizvesnosti. Izgledi kretanja kamatnih stopa biće ključni za dolar dok sve glavne centralne banke ublažavaju svoju monetarnu politiku.