"Eksplodiraće" posle izbora u SAD: Bliski istok je na ivici, a biće još gore

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu pojačao je kontakte sa republikanskim kandidatom Donaldom Trampom, a kandidatkinja demokrata Kamala Haris kaže da joj to ne smeta. Ipak, oboje moraju da imaju spremnu taktiku za jedan od ključnih geopolitičkih problema.

Imajući u vidu aktuelnu situaciju sa predizbornim anketama u Americi, koje pokazuju da su razlike između Trampa i Harisove na nivou statističke greške, treba razmotriti oba scenarija - povratak Trampa u Belu kuću i potencijalni istorijski uspeh Kamale Haris, koja može da postane prva žena na čelu Amerike.

Ali šta to znači za Bliski istok - svetsko bure baruta? Krenimo od aktuelne potpredsednice Amerike.

Plan Kamale Haris za Bliski istok

Kamala Haris je važan deo administracije Džozefa Bajdena, stoga ne čudi što se drži politike prema Bliskom istoku koju ta administracija zastupa. Ipak, malo je verovatno da će Harisova drastično menjati taj put ako postane predsednica.

Ona se više puta u toku kampanje i našla "na tapetu" zbog odnosa Amerike prema Izraelu. SAD su najveći i jedan od retkih saveznika Izraela. Vašington je stajao uz Tel Aviv od napada Hamasa 7. oktobra prošle godine, ali i nakon krvavog i brutalnog rata u Gazi, kopnenog upada u Liban i povremenih okršaja sa Iranom.

Bajdenova administracija često se zbog toga nalazi na meti kritika, jer je izraelska ofanziva na Gazu dovela do više od 40.000 žrtava, udara na bolnice, škole, izbegličke kampove... Izrael je optužen za kršenje međunarodnih pravila ratovanja, Ujedinjene nacije su nebrojeno puta pozivale na poštovanje Ženevske konvencije i čuvanje života civila.

Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda (MKS) u Hagu Karim Kan zatražio je izdavanje naloga za hapšenje izraelskog premijera Netanjahua i ministra odbrane Joava Galanta.

Amerika je do sada za sve postupke Izraela pronalazila opravdanje, pojačavala isporuke oružja, ali i svoje snage na Bliskom istoku. Vašington zasada u ovom izazovu izgleda slabo i nemoćno da zaustavi Netanjahua.

Nedavno je jedan student zaustavio govor Kamale Haris, tražeći prekid vatre u Gazi i optužujući američke vlasti za učešće u ratnim zločinima u enklavi. Nemoćna Kamala samo je kratko rekla da on ima pravo na svoje mišljenje i glas, kao i da se ona sama zalaže za prekid vatre.

Ali tu se priča uglavnom i završava. Amerikanci su prethodnih godinu dana ulagali napore da nateraju Izrael i Hamas da pristanu na prekid vatre, ali ova diplomatska ofanziva do sada nije bila uspešna.

Očekuje se da će Harisova na Bliskom istoku nastaviti stazom koju je utabala aktuelna administracija, čiji je i sama deo. Nije isključeno da će ona u privatnim razgovorima sa Netanjahuom insistirati na prekidu vatre i izlasku izraelskih trupa iz Libana, ali ne treba zaboraviti da je Netanjahu "politička mačka sa devet života" i da već izvesno vreme uspešno balansira u odnosu sa Amerikom.

Uostalom, on u zadnje vreme sve češće razgovara sa Trampom.

Trampove veze sa Bliskim istokom

Tramp je još u toku prethodnog mandata uspeo da sebi obezbedi saveznike, ali i smrtne neprijatelje na Bliskom istoku. On i Netanjahu imaju slične stavove po mnogim pitanjima, pa i ne čudi što mu se izraelski premijer često obraća prethodnih nedelja.

Tramp je nedavno rekao da ga je Netanjahu zvao da ga pita kako Izrael treba da odgovori na napad Irana, što se samo nekoliko dana kasnije i desilo.

Razloga za to je više.

Tramp je čvrstu poziciju u Izraelu izgradio kada je za vreme njegovog mandata ambasada Amerike premeštena iz Tel Aviva u Jerusalim. Ovim postupkom je Amerika jasno stavila do znanja koga podržava na Bliskom istoku, a Tramp postao osoba sa kojom u Tel Avivu imaju zajednički jezik.

- Tramp će sigurno i dalje da izlazi Izraelu u susret - smatra Peter Lintl, stručnjak za Bliski istok u nemačkoj Fondaciji za nauku i politiku za "Dojče vele".

Moguće je, kaže, da će svi planovi za okončanje rata ići u korist Izraela.

Uz to, bivši predsednik Amerike je neprijatelj Irana otkako je naredio ubistvo general-majora Revolucionarne garde Irana Kasema Sulejmanija. Iran se zarekao da će se osvetiti Trampu, a upravo u toku ove kampanje su se više puta pojavile sumnje da Iranci hakuju podatke iz njegove kampanje, pa čak i da su hteli da ga ubiju.

Imajući u vidu da je Iran najveći neprijatelj Izraela na Bliskom istoku, jasno je kako Tramp i Netanjahu mogu da nađu zajednički jezik.

Tramp je više puta isticao kako Iran za vreme njegovog mandata nije ima novca i resursa da bilo koga napadne, a naročito ne da finansira više militantnih grupa kao što je sada slučaj sa Hezbolahom, Hamasom, Hutima...

Njegov plan je da potpuno smanji borbenu sposobnost Irana, što uključuje i navodni nuklearni program ove zemlje, kako ne bi postojale pretnje za Ameriku.

Slično kao i sa Ukrajinom i Rusijom, Tramp tvrdi da može da natera Izrael i Hamas na dogovor o prekidu vatre i da će uspeti da postigne mir na Bliskom istoku.