Nakon Gruzije i Moldavije, oni su sledeća Putinova meta

Ruskom čelniku Vladimiru Putinu naklonjena stranka Gruzijski san "trijumfovala" je na parlamentarnim izborima minulog vikenda s 53,93 posto glasova, podseća Ramani, ali napominje da se radi o izborima koje prate verodostojne optužbe za prevaru birača, odnosno o nepravilnostima koje su toliko opsežne da ih je gruzijska predsednica Salome Zurabišvili nazvala "ruskom specijalnom operacijom".

Osnivač stranke, milijarder Bidzina Ivanišvili, obećao je da će zabraniti opozicione stranke zbog nejasnih "ratnih zločina" protiv gruzijskog naroda. Navodno uplitanje Rusije u izbore preko Gruzijskog sna produbiće njegovu ionako promoskovsku orijentaciju.

Gruzija postaje autoritarna kopija Rusije

A dok Ivanišvili i njegova stranka transformišu Gruziju u autoritarnu državu klijenta Rusije, Zapad je - još jednom, kako ističe autor - izgledao kao bespomoćni posmatrač.

Kada su ruske snage napale Gruziju u avgustu 2008. i priznale gruzijske okupirane i odmetnute regione Abhaziju i Južnu Osetiju kao nezavisne države, SAD i EU nisu sankcionisale ruske zvaničnike.

Kako je Tbilisi postajao sve zavisniji od Moskve, Rusija je odgovorila potajnim širenjem granica gruzijskih okupiranih teritorija.

Nakon Gruzije ide Moldavija, pa Jermenija

Sklonost stranke Gruzijski san autoritarizmu takođe je bila očigledna u roku od godinu dana nakon preuzimanja vlasti. Ipak, Zapad je ignorisao ovu eroziju gruzijske demokratije.

Ako Zapad ne zauzme jedinstveni stav protiv kršenja ljudskih prava od strane Gruzijskog sna, Tbilisi je u riziku da sklizne još dublje u stisak Moskve. S Belorusijom i Gruzijom u svojoj orbiti, ohrabrena Moskva bi dodatno ojačala antidemokratske aktere u Moldaviji i upotrebila prisilu da bi maltretirala Jermeniju. Zapad, zaključuje Semjuel Ramani, mora da postavi crvenu liniju, ne samo zbog Gruzije, nego jer je to i u interesu evropske bezbednosti.