Donald Tramp ili Kamala Haris? Kako će američki izbori uticati na Evropu i Srbiju

- Ne možemo svoju bezbednost svake četiri godine da prepuštamo glasačima u Viskonsinu - rekao je pre nekoliko dana u TV emisiji francuski ministar za Evropu Benjamin Hadad. To je sentiment koji je sve češći na evropskom kontinentu. Nešto slično je izjavio i holandski premijer Mark Rute neposredno pre preuzimanja funkcije generalnog sekretara Natoa.

U suštini spomenutu tezu da bi Evropljani trebalo da manje zavise od Amerike mnogi kandiduju, jer postoji i veliki strah da bi dolazak Donalda Trampa na vlast unazadio transatlantske odnose. Negativno iskustvo iz vremena njegove vlasti u evropskim prestonicama još je sveže. Međutim, nadanje da će ga američki glasači držati podalje od vlasti sa svakim izbornim ciklusom, a da drugi republikanci neće biti poput njega takođe nije najbolja strategija.

Bez obzira na evropske želje, nadanja i strategije američki izbori će imati uticaja na Kontinent, jer je teško ignorisati posledice koje proizilaze iz različitih politika kandidata i partija u ponudi. Sjedinjene Američke Države su glavni izvozni partner Evropske unije, ključni saveznik u sferi vojnih pitanja i rastući partner u sferi energetike, te svaka promena politike u ovim oblastima ima uticaja na Evropu, ali i na Srbiju posredno i direktno. Jedna od najvećih razlika između dvoje izbornih kandidata predstavlja upravo odnos prema Evropi, odnosno nivo zainteresovanosti za produbljivanje savezništva i saradnje.

Kao što je već spomenuto, bivši američki predsednik i sadašnji kandidat Donald Tramp je neko ko u najmanju ruku ima skepse prema evropskim saveznicima. U svom mandatu na čelu Amerike kritikovao je evropske članice Natoa kada se radi o nivou njihove potrošnje na odbranu, a na jednom od ovogodišnjih mitinga je spomenuo da one koji ne troše dovoljno ne bi branio ako bi bili napadnuti.

Protivio se daljoj izgradnji Severnog toka koji bi gasno povezao Rusiju sa Nemačkom i drugim evropskim državama.

Na vlasti je započeo trgovinski rat ne samo sa Kinom, već i sa Evropskom unijom. Između 2016. i 2020. Trampova administracija je uvela carine na niz evropskih proizvoda, uglavnom kao odgovor na sporove oko Erbasovih subvencija i poreza na digitalne usluge EU. Pogođena roba uključivala je avione Erbas (sa carinama do 15 odsto), kao i poljoprivredne proizvode poput francuskog vina, italijanskog sira, španskih maslina i škotskog viskija, koji su oporezovani po 25 odsto. Evropski čelik i aluminijum su se suočili sa carinama od 25 i 10 odsto, dok su luksuzna roba i određeni industrijski proizvodi, poput mašina i odeće, takođe bili na meti.

Sličan scenario je moguć i ukoliko Donald Tramp bude reizabran, te je razumljivo zašto evropske države ne žele reprizu ove četvorogodišnje epizode. U svojoj kampanji republikanski kandidat je najavljivao da će uvesti carine praktično na svu uvoznu robu, te će to pogoditi i države poput Srbije, iako su SAD relativno mali trgovinski partner naše države. Ipak, trebalo bi naglasiti da na pojedine crne tačke iz vremena njegovog mandata se nije moguće vratiti. Za početak preko 2/3 evropskih država članica Natoa troše preko 2 odsto BDP-a na odbranu koliko je Tramp zahtevao. Osim samog iznosa, značajan deo te nove potrošnje ide i na nabavku naoružanja upravo od američkih industrijskih giganata u sferi vojske. Teško je očekivati da će u toj sferi Donald Tramp eskalirati situaciju, ako recimo Nemačka i Poljska kao najveći novi potrošači kupuju značajne količine baš američkog arsenala.

Energetika

Kada se radi o sferi energetike, tu se sa početkom rata u Ukrajini dosta promenilo. Pitanje proširenja Severnog toka je propalo, a smanjenje saradnje Evropske unije i Rusije u sferi energenata je nova realnost. Značajan deo ovih deficita pokrila je Norveška kroz uvećanu proizvodnju i izvoz, ali se i u sam vrh evropskih energetskih partnera popela Amerika kroz ogromne količine izvezenog tečnog gasa (LNG). Kroz svoj izvoz LNG-a ka Evropi SAD-u su značajno profitirale zbog povećanih globalnih cena energenata tokom 2022. i 2023, ali su i prestigle Katara na prvom mestu izvoznika tečnog gasa u svetu. Ne deluje da će se Donald Tramp odreći ovih beneficija za SAD, koje su postale nova realnost u mandatu Džoa Bajdena.

Tramp o Ukrajini: Rat bi završio za dan

Međutim, ključan uticaj na razvoj događaja dolazak Trampa može biti po pitanju rata u Ukrajini. Republikanski predsednik je bio prvi američki lider koji je naoružavao Ukrajinu ubojitim vojnim sredstvima i tokom čije vlasti je Kijev reformisao vojsku po standardu Natoa. Danas Tramp navodi da bi rat završio za dan i često je moguće čuti njegov cinizam kada se radi o pomoći Ukrajini. Predstavnički dom, u kom republikanci imaju većinu, mesecima je odbijao da usvoji paket pomoći ovoj državi, čime je jasno demonstriran pesimizam ove stranke prema ratu. To se može oslikati kroz hipotetički pritisak Trampa na Ukrajinu da prihvati nepovoljan mirovni sporazum ili ostavljanje ovog pitanje evropskim državama.

Kamala Haris

Sa druge strane, iako je Kamala Haris tokom vlasti Džoa Bajdena bila u drugom planu, ne deluje da se njena izborna platforma previše razlikuje. Njena politika deluje kao kontinuitet, uključujući i važna evropska pitanja. Razlike koje se mogu predvideti su svakako kadrovske, jer u njenom hipotetičkom kabinetu neće biti ličnosti koje su se bavile pitanjama bezbednosti i spoljne politike tokom Bajdenove vlasti poput: Entonija Blinkena, Džejka Salivena ili Lojda Ostina. Ta politika je dosta tvrda kada se radi i o Rusiji i Kini, a oslikava se i kroz suzbijanja njihovog uticaja u drugim državama.

Na primeru Srbije je to bilo vidljivo kroz različite inicijative američke države da se prodube odnosi, uključujući energetsku sferu u kojoj je ruski uticaj u Srbiji najveći. Nastavak te politike bi dao predvidivost za Srbiju, dok bi dolazak Trampa na vlast dao nepredvidivost Evropi, dok bi naša zemlja verovatno težila da iskoristi odnose stvorene tokom prethodne Trampove administracije. Može se reći da će odnosi Evrope i SAD-a dosta zavisiti od američkih izbora, čega su i svesni evropski političari, dok će kada se radi o Srbiji ta uticaj biti manji. Odnosi dve države se nalaze u postepenom usponu i deluje da će se to nastaviti ko god da postane predsednik nakon izbora 5. novembra, zbog strateške važnosti Amerike da konkuriše drugim silama u regionu. Ono što je jedino pitanje je dominantno na koji način će administracije dvoje kandidata pristupati tom poboljšanju odnosa.