Kandidat koji pobedi u ovoj državi sigurno ulazi u Belu kuću?!

Britanski BBC navodi da, prema proračunima izbornog analitičara Nejta Silvera, onaj kandidat koji pobedi u Pensilvaniji ima više od 90 odsto šanse da osvoji Belu kuću.

- To je deda (a ne tata), za sve ključne države - ocenio je bivši demokratski kongresmen Patrik Marfi, koji je od 2007. do 2011. na Kapitol hilu predstavljao severoistočnu Pensilvaniju.

Ona je peta najnaseljenija država u SAD i na izborima donosi čak 19 elektorskih glasova, koji bi mogli da budu presudni kako za republikanskog kandidata Donalda Trampa, nekadašnjeg šefa države, tako i za demokratsku kandidatkinju Kamalu Haris, američku potpredsednicu.

Ukoliko demokrate pobede u Pensilvaniji, Viskonsinu i Mičigenu, kao i jedan kongresni distrikt u Nebraski, Kamala će postati predsednica.

Ako republikanci trijumfuju u Pensilvaniji, Severnoj Karolini i Džordžiji, Tramp se u januaru 2025. vraća u Belu kuću.

Britanski medijski servis navodi da bi Tramp, ukoliko bi ostao bez pobede u Pensilvaniji, morao da trijumfuje u najmanje tri savezne države u kojima je 2020. izgubio od još uvek aktuelnog demokratskog predsednika Džoa Bajdena.

Navodi se da Pensilvanija mikrokosmos same Amerike, kako po demografskim, tako i po ekonomskim i političkim merilima.

Većinu njene populacije čine belci, ali u Pensilvaniji ima sve više imigrantskih zajednica.

Demokrate imaju veliko uporište u dve najveće urbane oblasti - Filadelfiji i Pitsburgu, dok je ruralna teritorija između njih naklonjena republikancima.

Bajden je pre četiri godine u Pensilvaniji osvojio svega oko 80.000 glasova više od Trampa, dok je ovaj upola manjom razlikom porazio demokratsku kandidatkinju Hilari Klinton na izborima 2016.

Samo jednom se u poslednjih 40 godina desilo da neki predsednički kandidat tu trijumfuje dvocifrenom procentnom razlikom i to je bio slučaj 2008. prilikom ubedljive pobede demokrate Baraka Obame.

Najnovije ankete ABC njuza pokazuju da su Tramp i Haris skoro izjednačeni po podršci među tamošnjim biračima, pri čemu potpredsednica SAD ima prednost manju od jedan odsto.

Zbog toga su njih dvoje uložili i ulažu i dalje ogroman novac u predizbornu kampanju u Pensilvaniji, pa je tako Kamala do sada tamo potrošila 99 miliona dolara, a Tramp deset miliona dolara manje.

To je najmanje dvostruko više od njihovih ulaganja u reklame u drugim savezne države koje se smatraju ključnim na izborima narednog meseca, osim Mičigena u slučaju Haris gde je ona potrošila 74 miliona dolara.

Kamala je na mitingu u Pensilvaniji prvi put predstavila javnosti svog potpredsedničkog kandidata Tima Volca i tamo se danima spremala za TV debatu sa Trampom.

Tramp je pre nedelju dana u Batleru u Pensilvaniji održao ogroman skup, nakon što je u julu upravo na mitingu u tom gradu preživeo pokušaj ubistva, a prošle sedmice je posetio i Bajdenov rodni grad Skrenton.

Pre četiri godine rezultati sa birališta u ovoj saveznoj državi stizali su danima, delom i zbog više od dva miliona glasova poslatih poštom usled pandemije koronavirusa.

Glasanje poštom je manje ove godine, iako je već prispelo 217.000 koverti koje ne smeju da se otvaraju do 5. novembra, a još jedan faktor koji bi mogao da bude odlučujući su i glasovi vojnika iz Pensilvanije raspoređenih u misijama u inostranstvu, pri čemu će i za njih biti potrebno neko duže vreme dok stignu i budu prebrojani.