PONIŽENJE Putina kao uvod u pregovore ili još ŽEŠĆI RAT

Upad u Kursk je četvrti veliki udarac Putinovom autoritetu od njegove invazije na Ukrajinu u februaru 2022. i naglašava slabosti autokratije odozgo nadole koja, uglavnom, kako ističu analitičari, funkcioniše na strahu i kazni.

U svakom slučaju, nakon neuspeha Rusije da sruši ukrajinsku Vladu na početku invazije, nakon što je šef plaćenika Vagnera Jevgenij Prigožin predvodio pobunu protiv regularne ruske vojne komande, i nakon što su islamistički ekstremisti udarili na popularno mesto za koncerte u Krokus siti holu, odgovor Kremlja bio je mlak, a Putin je čekao 24 sata ili više da ponudi bilo kakav javni komentar.

Tatjana Stanova, osnivač analitičke grupe "Reality of Russian Politics", kaže da je to Putinovo redovno ponašanje.

- Uvek je isti stil. Putin voli da sve drži u tajnosti. Kada se pojavi javno, ne govori mnogo. On više voli da ne bude alarmantan - rekla je ona za Vašington post.

U međuvremenu, najviši zvaničnici često lažno prikrivaju svoje neuspehe, trudeći se da ne naljute predsednika. Neposredno nakon što je ukrajinski napad na Kursk počeo, ranije ovog meseca, general Valerij Gerasimov, načelnik Generalštaba, koji lično ima operativnu komandu nad ratom u Ukrajini, insistirao je - lažno - da je ukrajinski napad zaustavljen.

Tokom sastanka bezbednosnih zvaničnika prošlog ponedeljka, koji je prenosila televizija, Putin je delovao uznemirenije nego obično dok je čitao primedbe iz debele beležnice. Takođe je razdraženo presekao vršioca dužnosti guvernera Kurska Andreja Smirnova kada se usudio da otvoreno otkrije razmere upada: 28 sela je zarobljeno i najmanje 2.000 Rusa nestalo na teritoriji koju je zauzela Ukrajina.

Vojni eksperti opisuju napad na Kursku oblast kao najznačajniji na ruskom tlu od Drugog svetskog rata koji je veoma osramotio Putina.

Džejms Niksi, direktor Programa za Rusiju i Evroaziju u istraživačkom centru Čatam haus, rekao je da su rezultati dokazali saveznicima kao što su SAD i Velika Britanija da je Ukrajina još uvek "u pobedničkom duhu", dodajući da Amerikanci "vole da podržavaju pobednika".

Mark Galeoti, jedan od vodećih svetskih stručnjaka za rusku bezbednost, rekao je da je element iznenađenja u napadu bio od vitalnog značaja.

- To je najveći napad na Rusiju od nacista... Od toga se ne može pobeći - to pokazuje da Ukrajina ima sposobnost i volju koja je iznenadila Ruse. To je velika sramota za Putina. Ovo je klasičan slučaj koji je pokazao da su Ukrajinci brzi, okretni, pametni i neočekivani, a nezgrapni ruski medved zatečen nespreman - rekao je Galeoti istovremeno upozoravajući da bi ukrajinska agresija mogla ići i Putinu naruku da podstakne svoj narod.

Kolumnista "Gardijana" Luk Harding u svom tekstu ističe da je ukrajinska invazija razotkrila Putinovu mesijansku viziju Rusije kao fatamorganu.

- Bez sumnje, operacija je podigla ukrajinski moral nakon teškog, mračnog perioda i neuspešne kontraofanzive 2023. Ona je, takođe, razveselila ukrajinske međunarodne partnere. Pred nama su neizvesnosti, predsednički izbori u SAD u novembru i mogući povratak Donalda Trampa. Poruka Kijeva je jasna: sa dovoljno oružja možemo pobediti. Takođe, crvene linije Zapada - protiv upotrebe oružja dugog dometa unutar Rusije - besmislene su kada se "hamvi" vozila, koja se isporučuju iz SAD, šetaju po selima u oblasti Kurska.

- Bez obzira na njegov konačni ishod, napad je uništio mit o Putinovoj nepobedivosti. Predsednik je nestao veći deo prošle nedelje. U krizama, on se obično drži tiho. Ruski državni mediji insistiraju da je sve u redu, a njihove snage "odbijaju" teroriste i neprijatelje. U stvarnosti, pojavljuje se određeni crv sumnje. Niko u Moskvi ne zna šta bi Ukrajina mogla sledeće da uradi - možda drugi upad u susedni Belgorod ili drski udar na Krim? - ističe Harding.

Međutim Branka Latinović, penzionisani diplomata i potpredsednik Foruma za međunarodne odnose, u razgovoru za NIN smatra da ono što se dogodilo ne treba vezivati samo za Putina.

- Ovo što se sada desilo teško da se može svesti samo na pitanje da li ruski predsednik gubi punu kontrolu nad svim polugama vlasti. Rekla bih da se u ovom slučaju postavlja pitanje kompetentnosti, stručnosti ruskih bezbednosnih i vojnih službi, te njihovih očiglednih propusta u proceni potreba za obezbeđivanjem ovih, pograničnih delova. Utisak je da su Rusija, a time i sam predsedik Putin, zatečeni, iznenađeni onim što im se desilo.

- Ovo nije prvi put da je Rusija u čudu šta joj se desilo. I ranije je bilo sličnih propusta, iz čega nisu izvučene odgovarajuće pouke. Setimo se pogrešnih procena ruskih obaveštajnih službi da invazija na Ukrajinu neće trajati duže od nedelju dana, pa potom nekoliko upada ruskih partizana u tu istu Kursku oblast, slučaj Prigožin kada je krenuo prema Moskvi i drugo - ističe Latinovićeva i nastavlja:

- Prodor ukrajinskih snaga u Kursk ne može a da se ne protumači i kao poraz samog Putina, s obzirom na značaj, ulogu obaveštajnih službi u Rusiji, a koje rukovodeće kadrove lično postavlja. Ujedno, ovo je očiti primer koji su učinci kada je za napredovanje u službi ključna iskazana lojalnost vođi, ma kako se on zvao, a ne stručnost, kompetentnost za posao koji se obavlja, jer to su poslovi, zadaci koji zahtevaju stručnost i visoki nivo profesionalizma. Putin ne gubi direktno kontrolu nad polugama vlasti, ali ni to nije isključeno, već ubire plodove svoje promašene kadrovske politike i loših rezultata, onih koje je odabrao da obavljaju te dužnosti. Situacija na terenu predstavlja još jednu veliku opomenu za rusku vlast. Očito da su isuviše potcenili protivnika, odnosno Ukrajinu koja, bez sumnje, ima dobre kadrove u obaveštajnim službama, kao i vojni komandni kadar. Ovo nije prvo takvo iznenađenje - podseća Latinovićeva.

Ukrajinski napad na Kursku oblast naveo je Moskvu da obustavi sve mirovne pregovore. Na konferenciji za novinare posvećenoj takozvanim zločinima kijevskog režima, ambasador ministarstva spoljnih poslova Rodion Mirošnik rekao je da je pitanje mirovnih pregovora između Rusije i Ukrajine "stavljeno na dugu pauzu" nakon napada Kijeva na Kursku oblast, označivši ih kao "terorističke akcije".

- Vođenje pregovora sa apsolutno neadekvatnim protivnikom danas je jednostavno neprirodno - objasnio je Mirošnik.

Bivši ambasador Srećko Đukić u izjavi za NIN ističe da je takva reakcija Kremlja sasvim očekivana.

- Mislim da nije vreme i da situacija treba da bude krajnje dramatična da bi Putin seo za sto da pregovora. Štaviše, mislim da Putin nikada ne bi seo za pregovarački sto u kojem bi on bio poražena strana. Mislim da je to opcija na koju on uopšte ne računa. On će probati sve moguće načine i iskoristiće sve moguće resurse da uspostavi ravnotežu na frontu. On sad zaista ima ozbiljnih problema da obezbedi ljudstvo za rat u Kurskoj oblasti. Zato je proglasio antiterorističku kampanju. A u antiterorističkoj kampanji ne učestvuje vojska, već FSB i nacionalna garda. Međutim, u Kurskoj oblasti nema nikakvih terorista - kaže Đukić.