Francuska danas bira: Izbore prati cela Evropa

Prema anketama IPSOS-a za francuski TV/RADIO (od petka, 5. jula) - Nacionalno okupljanje (RN) Žordana Bardele i Marin Le Pen i njihovi saveznici na desnom spektru mogu da računaju na 175-205 mesta, Levičarski Narodni Front (NFP) na 145-175 mesta, a Makronov centristički tabor (Ansambl) na 118-148 mesta. Republikanci bi dobili 57 do 67 mesta.

Prema institutu za ispitivanje javnog mnjenja Ifop (od četvrtka, 4. jula) - RN Marine Le Pen i njeni saveznici mogu očekivati 210 do 240 poslanika. Levičarski savez Zelenih, socijalista, komunista i partije levice (NFP) imao bi 170 do 200 mesta. A partijski savez predsednika Emanuela Makrona može da osvoji 95 do 125 mesta. Republikanci bi dobili 25 do 45 mesta.

Melanšon - nema mesta za RN

- Jasno i direktno: Nema glasa za RN, nema mesta za RN - jednostavna je poruka levice u Francuskoj koja hoće da zaustavi desničarsko Naionalno okupljanje - Rassemblement National (RN).

U kratkoj kampanji pred drugi krug izbora, ekstremno levičarski lider partije "Pobunjena Francuska" Žan-Lik Melanšon, stalno je ponavljao ovaj najmanji zajednički imenitelj "Novog narodnog fronta".

Levičarski ekstremisti, socijalisti, socijaldemokrate i Zeleni brzo su udružili snage nakon iznenađujućeg raspuštanja Narodne skupštine pre četiri nedelje. Složili su se da podnesu samo jednog kandidata po izbornoj jedinici i tako su u prvom krugu 30. juna mogli da ostvare 28 odsto glasova - i tako su bili drugi, odmah iza desničarskih nacionalista Marin Le Pen sa 29,3 odsto.

"Levičarsko čudo"

Prema profesoru sociologije Eriku Fasinu sa Univerziteta u Parizu, levičarski Narodni front je bio gotovo nezamisliv savez, jer su levičarske stranke bile veoma podeljene. Međutim, predsednici tri najveće grupe uspeli su da se dogovore i podele nastupe u predizbornoj kampanji bez međusobnog nadmetanja.

- Stranke su potpuno reorganizovale politiku i time postigle čudo levičarskog jedinstva. To niko nije očekivao. To je direktno posledica potpuno nove situacije - rekao je Erik Fasin za DW.

Taktičko povlačenje

Za drugi odlučujući krug izbora ove nedelje, levičarski ad hok savez povukao se iz mnogih izbornih jedinica kako bi jači kandidati iz građanskih partija pobedili kandidata desničarske nacionalne RN. Većinski glasački sistem u Francuskoj čini ovu taktiku neophodnom.

Time je onemogućeno značajno povećanje mandata za RN na prethodnim izborima. Ovog puta, međutim, situacija je drugačija. Prema svim anketama, RN je jača nego ikada i verovatno će biti najveća grupa u francuskom parlamentu. Levičarski Narodni front biće druga najveća grupa. Liberalno-centristička partija predsednika Makrona "Ansambl" završiće daleko iza njih.

Rivali u levom taboru

Žan-Lik Melanšon (71), koji često provocira antiizraelskim tezama i teorijama zavere, hoće da postane premijer. Međutim, on je kontroverzan i u taboru levičarskog Narodnog fronta.

Tokom predizborne kampanje za Evropske izbore Melanšon se često svađao sa evroposlanikom i socijalistom Rafaelom Gluksmanom (44), nazivao ga "saučesnikom" Izraela. Gluksman je, pak, optužio Melenšona za "brutalizaciju" politike.

Rafael Gluksman i njegova partija "Javni trg" takođe pripadaju na brzinu formiranom narodnom frontu protiv desničarskih nacionalista. Gluksman je rekao da se više ne radi o parlamentu, već o referendumu o pitanju da li Francuskom po prvi put u istoriji treba da vladaju desni nacionalisti.

Melanšon neće biti premijer

Teoretski bi bilo moguće sprečiti vladu desničarske nacionalne RN sa koalicijom levičarskog Narodnog fronta i centrista. U praksi, međutim, to će biti teško, jer predsednik Emanuel Makron smatra da je levica "četiri puta gora" od desnice.

- Oni ne žele sekularizam. Oni odbacuju imigracione zakone. I žele groteskne stvari poput promene rodnog identiteta odlaskom u gradsku većnicu - rekao je Makron u intervjuu za list Le Parizijen.

Savez njegove stranke i Narodnog fronta ne dolazi u obzir, ponovio je predsednik u sredu posle sednice vlade.

Šta levica hoće da uradi?

Ime levičarskog Narodnog fronta podseća na sličnu koaliciju socijalista i komunista u Francuskoj koja je prvi put formirala vladu 1936. kao reakcija na napredovanje nacionalista i fašista u Evropi.

Današnji savez levičarskih ekstremističkih, socijaldemokratskih i zelenih partija poziva se na uvođenje minimalne plate od 1.600 evra i smanjenje starosne granice za odlazak u penziju na 60 godina i druga socijalna davanja - koja bi značila velike troškove. Levica zahteva hitno priznanje Palestine kao države i želi da nastavi da snabdeva Ukrajinu oružjem u borbi protiv Rusije. Javni mediji treba da nastave da rade, dok RN poziva na ukidanje javnog servisa.

"Parlament u Francuskoj dobija na težini"

Izbori bi takođe mogli da poprave političku ravnotežu u Francuskoj, kaže profesor sociologije Erik Fasin sa Univerziteta u Parizu. Do sada je predsednik, snažan čovek na čelu pete republike, bio relativno moćan u odnosu na parlament.

- Svojom političkom opkladom Makron je stvorio situaciju koja podriva njegovu sopstvenu poziciju. To rezultira predsedništvom koje više nije toliko važno.

Ako parlament postane važniji u formiranju vlade, kaže Erik Fasin, više neće biti potrebe za jakim čovekom.