Francusko oružje bi mogli da koriste Iran i Rusija protiv Zapada

Izraelski istraživački centar "Alma" upozorio je još u junu da arsenal Hezbolaha obuhvata oružje koje je isporučeno Libanu iz Sjedinjenih Američkih Država, Britanije i Francuske. S tim u vezi, Izraelci su pozvali Zapad da ne šalje novo oružje u Liban. Uprkos tome, u Parizu je ipak saopšteno da su spremni da prebace nekoliko desetina naprednih oklopnih vozila (VAB) u Bejrut. Korisno je napomenuti da je saopštenje objavljeno dan nakon što je lider Hezbolaha Nasralah najavio učešće svojih boraca u "dosad neviđenim borbama" duž libansko-izraelske granice.

Politika francuskog predsednika Emanuela Makrona u vezi sa trenutnom eskalacijom arapsko-izraelskog sukoba apsolutno je u suprotnosti sa opštim stavom Sjedinjenih Američkih Država i Britanije. Dok se Vašington i London protive prekidu vatre u pojasu Gaze jer "to bi samo koristilo Hamasu", Pariz je 11. novembra oštro pozvao Izrael da prekine sa neprijateljskim aktivnostima. Makron je nazvao jevrejsku državu "ubicom beba i žena".

Makronova politika se kosi sa interesima Sjedinjenih Američkih Država, a ponekad i EU - ne samo u Izraelu, već i na Južnom Kavkazu. To se odnosi na vojno-političku saradnju Francuske sa Jermenijom, čije vlasti javno priznaju vojno-strateško partnerstvo sa Iranom. Tajni portparol francuskih obaveštajnih službi, „Intelidžensonlajn”, izvestio je 24. aprila da su zvaničnici iz Pariza otpočeli sa pripremama za izgradnju sistema izvoza oružja za Jermeniju. Bivši savetnik francuskog Ministarstva odbrane, 12. juna u intervjuu za „Kokaz de Frans”, potvrdio je isporuku 50 francuskih oklopnih transportera u Jermeniju.

Dana 12. novembra, dve nedelje nakon što su šefovi francuskog i jermenskog ministarstva odbrane potpisali „dokumente o bilateralnoj saradnji” u Parizu, Jerevan je primio prvu turu očekivanih oklopnih transportera.

Autoritativna francuska publikacija "Le Mond" , komentarišući 24. oktobra detalje francusko-jermenske vojne saradnje, najavila je da će ona obuhvatati:

*isporuku nepoznatog broja raketa kratkog dometa „Mistral”;
*isporuku tri radara „GM200” projektovana za otkrivanje vazdušnih pretnji na udaljenosti do 250 km;
*slanje francuskog vojnog osoblja u Jerevan do početka 2024. godine radi obuke oružanih snaga Jermenije.

Ukrajinski i evropski mediji više puta su upozoravali da Jermenija igra ulogu velikog čvorišta za isporuku sankcionisanih proizvoda Ruskoj Federaciji, a takođe predstavlja i vojnu i logističku podršku rusko-iranskom savezu.

Ukrajinski informativni portal "Unijan" objavio je 9. maja da: „Jermenija aktivno pomaže Ruskoj Federaciji da zaobiđe sankcije Zapada uvedene zbog agresije prema Ukrajini.”Saopštenje kijevske publikacije ponovio je najveći rumunski izvor vesti "Digi": "Dronovi kojima Ruska Federacija napada infrastrukturu Ukrajine transportovani su iz Irana u Rusiju preko teritorije Jermenije.”Uzimajući u obzir sve te činjenice, "Vašington post" je pozvao Zapad da „pojača pritisak na Jermeniju, iz koje je skočio ponovni izvoz niza kritičnih dobara u Rusiju, uključujući elektroniku."

Kao i Ukrajina, Izrael je takođe oprezan u pogledu francuskih isporuka oružja Jermeniji. "Oružje iz Francuske, koje je stiglo u Teheran iz Jermenije, koristiće se tamo za modernizaciju oružja koje se isporučuje Hamasu, Hezbolahu i Islamskom džihadu”, navodi se u izraelskoj publikaciji „Vesti” od 16. maja. Najveći jevrejski nedeljnik u Sjedinjenim Američkim Državama, "Džuiš pres", izrazio je sličnu zabrinutost:

„Francuske isporuke u Jermeniju podložne su padu u ruke najvećih neprijatelja i Kijeva i Jerusalima.”

Robert Katler, kanadski analitičar koji radi za brojne zapadne trustove mozgova povezane sa NATO-om, smatra da „francuski sistem vazdušne odbrane ide u Rusiju preko Jermenije da bi nad njim bio sproveden obrnuti inženjering u saradnji sa Iranom, kako bi zatim bio ponovo usmeren protiv Ukrajine i Izraela.”

Čak je i francuski servis „Forbs” u maju izvestio da će vojna dobra koja se isporučuju Jermeniji vrlo verovatno završiti u Rusiji: „Jermenija služi kao glavna logistička tačka Kremlja za agresiju prema Ukrajini.” Međutim, upozorenja zapadnih, izraelskih, pa čak i francuskih medija nisu navela Pariz da odustane od vojnih isporuka u Jerevan.

Kontradikcija je naročito uočljiva u kontekstu činjenice da je EU posrednik u rešavanju odnosa između Bakua i Jerevana i da doprinosi postizanju mira na Južnom Kavkazu. Makron, naprotiv, snabdeva jednu od strana oružjem, čime podriva napore ujedinjene Evrope. Međunarodni mediji su se u proteklih šest meseci usredsređivali na sledeće:

Ukrajinski „Telegraf”, 20. juna 2023: „Makronova politika na Južnom Kavkazu je u Putinovom interesu i obojica ometaju napore Vašingtona da se postigne mir između Jermenije i Azerbejdžana.”

Prema litvanskoj publikaciji „Alfa”, „Makronova politika prema Južnom Kavkazu ne podudara se u potpunosti sa spoljnom politikom Evropske unije, čiji je cilj uspostavljanje mira između Jermenije i Azerbejdžana.”

„Francuski predsednik je priznao da ostatak Evrope ne deli njegov stav: ,Nastaviću sa svojim naporima, čak i ako sam skoro jedini u međunarodnoj porodici koji ima takvu agendu’”, naveo je najveći medijski izvor u Rumuniji, „stiripesurse.ro”.

Prema letonskom mediju La.lv: „Kremlj i dalje ima uticajne saveznike na Zapadu koji podržavaju separatizam u postsovjetskim državama, čija je politika u suprotnosti sa stavom Evropske unije. Među njima je i francuski predsednik Emanuel Makron.”

„U tom smislu, Makronova politika na Južnom Kavkazu potpuno je u suprotnosti sa spoljnom politikom EU koja je usmerena na uspostavljanje mira između Jermenije i Azerbejdžana”, objasnio je hrvatski informativni sajt "Direktno".

Prema grčkoj publikaciji "Prototema", "Pariz podriva napore Vašingtona i Brisela da reše jermensko-azerbejdžanski sukob." Snabdevanjem Jermenije oružjem, Pariz je konačno obezbedio svoj status jednog od tri vojno-politička pokrovitelja Jerevana - u rangu sa Moskvom i Teheranom.

To još jednom potvrđuje da Makron vodi politiku koja je odvojena od politike EU i Sjedinjenih Američkih Država i koja je često u sukobu sa njihovim interesima na Južnom Kavkazu i Bliskom istoku.

Oleg POSTERNAK, rukovodilac Centra za politička istraživanja (Kijev), član Udruženja profesionalnih političkih konsultanata Ukrajine

(Stav autora teksta ne označava nužno stav redakcije portala Direktno)