Starosne granice za krivična dela, gde su najstroži zakoni

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je, predstavljajući te poteze, da Srbiju u takvoj odluci sprečavaju evropske prakse i organizacije.  Pregled stanja u drugim državama Evrope, u kojima je starosna granica najniža, u kojoj najviša, a gde postoji pritisak javnosti da se postojeće granice menjaju.

To je došlo kao posledica ne samo tragedije koja nas je zadesila, već i kao posledica svedočenja dečaka koji je izvršio masovno ubistvo. On je pokazao naznake da je bio svestan da za svoj zločin neće moći da odgovara zbog godina koje ima.

No, čuli smo od vlasti i da snižavanje starosne granice nije u skladu sa evropskim standardima i praksama, a Ministarstvo pravde je već zatražilo mišljenje Evropske komisije o ovom pitanju, prenosi N1.

Da vidimo kakva je situacija u evropskim zemljama. Dakle, kada je reč o starosnoj granici za krivična dela, ona varira između 10 i 18 godina.
Praksa je šarenolika, ali je bitno naglasiti da najveći broj država ima granicu od 14 godina. Kod država gde je ta granica manja, to je obično posledica nekog ranijeg perioda i te zemlje često su zbog toga na udaru kritike međunarodnih organizacija koje se bave ljudskim pravima.

- Kada je reč o razvoju deteta, naučni podaci govore da se kod dece uzrasta od 12 do 13 godina sposobnost za apstraktno razmišljanje i dalje formira i da oni ne mogu da razumeju posledice svojih postupaka i krivične procedure. Stoga, Komitet poziva države da imaju višu starosnu granicu za krivična dela, na primer 15 ili 16 godina, kao i da nikako ne smanjuju postojeće - navode iz UN.

Da vidimo sada koje su to države u kojima je granica za krivičnu odgovornost ispod 14 godina. U pitanju su Andora, Belgija, Holandija, Irska, San Marino, Švajcarska i Ujedinjeno Kraljevstvo.

Ono je svakako i najdrastičniji primer, jer je granica za krivičnu odgovornost u toj zemlji uzrast od 10 godina. Zbog toga, mnogi vode kampanju da se to promeni i da se granica podigne, pravdajući svoje zahetve time da je Ujedinjeno Kraljevstvo značajno ispod drugih evropskih država.
Holandija je pre pet godina sprovela analizu i studiju koja je pokazala da su deca od 12 godina premlada da bi bila svesna krivičnih dela i da bi mogla u njima da učestvuju. Tada je savetodavno telo holandske vlade preporučilo da se granica podigne na 14 godina.

Međutim, ista studija je konstatovala i da zrelost deteta zavisi od individualnog razvoja, ali da kršenje zakona od strane dece treba rešavati van krivičnih procedura i okvira. Međutim, iako je preporuka bila da se granica podigne, holandska vlada se još nije odlučila na takav korak.

Kada je reč o državama u Evropi u kojima je granica iznad 14 godina, tu spadaju Češka, Finska, Švedska, Danska, Norveška, Island, Grčka, Monako, Luksemburg i Portugal.

Među njima ima dosta zanimljivih primera i ta starosna granica se kreće između 15 i 18 godina. U Grčkoj deca mogu da odgovaraju sa 13 godina, ali ne mogu biti lišena slobode pre 15.

Na primer, u Luksemburgu zakon kaže da svi ispod 18 godina moraju ići pred maloletničke sudove i da kazne treba da idu u pravcu terapije i edukacije. Ipak, postoje i mogućnosti koje kažu da svi stariji od 16 godina mogu biti predmet rasprave i pred regularnim sudomKada je reč o skandinavskim zemljama, u svima je starosna granica 15 godina i sve kazne koje se mogu izreći mlađima od 15 godina su u skladu sa Poveljom o pravima deteta.

Prema zakonima Portugala, Rusije, Ukrajine i Jermenije, deca mlađa od 16 godina ne podležu krivičnoj odgovornosti, ali za najteža dela navedena u krivičnim zakonima ovih zemalja mogu da odgovaraju i deca uzrasta 14 i 15 godina. Portugal ima jednu specifičnost, koja kaže da deca starosti od 12 do 16 godina mogu biti zatvorena u edukacione centre.

Kada je reč o bivšim jugoslovenskim republikama, kao i zemljama u okruženju, poput Albanije, Rumunije i Bugarske, deca mlađa od 14 godina ne mogu da snose krivičnu odgovornost.
Kako je u Turskoj i Francuskoj?

Pored ovih, postoje i režimi koji se nazivaju hibridnim. Tu spadaju Francuska i Turska. To su zemlje u kojima postoji mogućnost da se za osobe mlađe od 18 godina dokaže da su bile sposobne, ili nisu, da shvate značaj i sagledaju posledice svojih dela. Francuska ostavlja mogućnost da deca između 13 i 18 godina mogu biti krivično gonjena, kao i da mogu biti podložna kaznama za odrasle.

U Turskoj je slučaj da deca ispod 12 godina ne mogu krivično odgovarati, a ukoliko imaju između 12 i 14 postoji mogućnost da se dokazuje da li su bila svesna svojih postupaka i dela.

Postoje različite prakse na evropskom nivou, a Srbija i dalje čeka na odgovor Evropske komisije.