Vagner grupa osim u Ukrajini pravila haos i u Africi

Vagnerova grupa je oruđe predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina za sprovođenje ruske politike i širenje njenog uticaja u Africi. Zašto u Africi - zapitao bi se neko? Zbog toga što je uticajno ove plaćeničke vojske mnogo širi od Ukrajine, na čijem su prostoru nastali 2014. godine.

Šta je "Vargner grupa" i kako je ona stvorena?

Grupu je osnovao Dmitrij Utkin, koji je nekada bio pripadnik ruskih specijalnih snaga, kako navode svetski mediji, a njegovo kondo ime dok je bio u ruski specijalista bilo je Vagner, po čemu je grupa i dobila ime. Ova paravojna jedinica prvi put se pojavljuje 2014. godine, kada su se borili na strani proruskih separatista u Donjecku i Lugansku. Utkin je nekada bio šef bezbednosti Jevgenija Prigožina, ruskog oligarha s bliskim vezama s Kremljem. Prigožin je postao poznati vlasnik restorana, a dobio je nadimak "Putinov kuvar" zbog unosnih ugovora koji su obezbeđeni njegovoj kompaniji za pružanje usluga keteringa. Prigožin je do nedavno odbijao da prizna pozvezanost sa Vagnerom, iako se duži niz godina spekulisalo da je on zapravo glavna ličnost ove paravojne jedinice, ali pre nekoliko meseci Prigožin je potvrdio da je glavna karika Vagnera.Nakon što su se borili u istočnoj Ukrajini, plaćenici iz Vagner grupe poslužili su Putinu da svoj uticaj proširi u Africi. Vagner se borio u Libiji, Siriji, Centralnoafričkoj Republici i Maliju.

O tome da Rusija koristi Vagner, ne bili širila uticaj na afričkom kontinetnu govorio je i Karol Valade, autor nagrađenog dokumentarca o delovanju ove grupe u Centralnoafričkoj Republici.

- Ona je alat za širenje ruskog uticaja. Ono što smo otkrili je da su plaćenici dobili kontrolu nad najvišim političkim pozicijama u zemlji. Ova je zemlja (Centralnoafrička Republika prim. aut.) vrlo krhka i siromašna, a oni je mogu koristiti kao zonu na kojoj testiraju nove propagandne aktivnosti. Isprobavaju različite stvari kako bi proširili uticaj - istakao je Valade.

Prisustvo Vagner grupe u Africi predstavlja direktnu prednju za lokalno stanovništvo. U prilog tome govore dokazi o ubistvima i brojnim pljačkama koje je ova grupa vojnih plaćenika počinila. Nevladina organizacija ACLED prikupila je podatke o tome da je 456 civila ubijeno u devet incidenata u kojima su učestvovale snage Mali i Vagner grupa, između januara i aprila 2022. godine. Najozbiljniji incident dogodio se u martu kada je su Vagnerovci, kako navodi ACLED, bili umešani u masakr u Muri, selu koje kontrolišu islamistički ekstremisti, gde je ubijeno između 350 i 380 muškaraca u roku od četiri dana.  Rusi su stavili veto na pokušaj u UN da se osnuje nezavisna istraga masakra, dok je vlasti Malija sprečile UN da pošalje svoj tim u Muru.

Osim u Maliju, Vagner grupa bila je aktivna i u drugim afričkim zemljama, gde su takođe optuženi za ubistva, mučenja i pljačkanje lokalnog stanovništva. U izveštaju napravljenom na proleće ove godine organizacije Hjuman ratjs voč navodi se da su u Centralnoafričkoj Republici snage identifikovane kao pripadnici ove grupe plaćenika izgleda ubijale i mučile civile od 2019., što je takođe tvrdila grupa eksperata Ujedinjenih nacija prošle godine.

Delovanje Vagner grupe u Afrci i pomenuti zločini, kao i njihovo duže prisustvo u afričkim zemljama može dovesti do pobune lokalnog stanovništva koje trpi nasilje od strane ruskih plaćenika, što opet vrlo lako može dovesti  do pobuna u lokalnoj zajednici i povećanja društvenih nemira. Takođe, Vagner grupa je poznata po tome da regrutruje osužene kriminalce, koji "čuvaju red i mir" u Africi. Destabilizacija u ovim zemljama na duži vremenski period preti da se ponovo stvori talas migranata, sa čime se Evropa već susrela.

Ta pretnja je realna, pa bi Evropa, koja je već dovoljno u problemu, kako finansijski, tako i politički, mogla biti ponovo mesto dolaska stanovništva iz Afrike koje ne može više da ostane u svojoj zemlji jer trpi maltretiranje, ali i opravdano strahuje za sopstveni život. Iz tog razloga, u nadi za boljim životom, mnogi iz afričkih zemalja, poput Malija ili Centralnoafričke Republike, ali i drugih, bi mogli da krenu putem Evrope.

Francuska, koja je imala hiljade vojnika u Maliju od 2013, predala je vojnu bazu u Gosiju malijskim vlastima 19. aprila i istog dana su u nju ušli malijski vojnici. Osim Fracunske, svoju misiju žele da povuku i Kanada, kao i Velika Britanija, koja je sredinom novembra istakla saopštila da će povući svojih 300 vojnika. Ovih dana isto to je najavila i Nemačka, napomenuvši da će, počevši od leta sledeće, povući svoje snage. Povlačenje trupa koje podržavaju misiju EU iz Malija i smanjenje učešća Evrope u regionu preti da dovede do povećane terorističke pretnje - kako u Africi tako i u Evropi, posebno u zemljama koje su najizloženije prilivu migranata.Ovu pretnju primetili su lokalni afrički mediji ("Afrimag") i mediji koji se bave francuskim interesom u regionu ("Opinion Internationale").

Posledice ruske politike proistekle iz njenih težnji da bude supersila i želje da stalno širi svoj uticaj po svetu, osetiće ne samo zemlje istočne Evrope, već i Grčka, Kipar i Srbija - zemlje koje su se već uhvatile u koštac sa migracionom krizom i koje su je najviše osetile. Srbija je već u dovoljnom problemu zbog migrantske krize, Evropska unija je umalo suspendovala vizni režim sa našom zemljom zbog toga što dozvoljavamo da veliki broj migranata preko naše zemlje uđe u EU, da bi nam nova migrantska kriza samo pogoršala već veoma komplikovanu situaciju.

Dakle, Rusija kroz rat ne samo da dovodi do energetske krize i inflacije, već i, u budućnosti, do priliva migranata u Evropu, kroz grupu plaćenika čiji je cilj očigledno samo profit, iako se u javnosti predstavljaju kao patriote i takozvani borci za slobodu.