Pahor: Otvoreni Balkan da bude most ka EU

Na pitanje da li je zapravo krajnji cilj Otvorenog Balkana da se kroz promenu postojećih granica dođe do stvaranja tri uvećane države, etnički i verski homogene, Đukanović je odgovorio da na Zapadnom Balkanu i dalje postoje suprotstavljene vizije.

- Jedna onih koji misle da Zapadni Balkan treba da živi po formuli savremene Evrope i sveta kao multietnička demokratija. I imate druge koji misle da je multietnička demokratija na Zapadnom Balkanu nemoguća. A pošto nam je svima potrebna stabilnost, da je onda konačno potrebno promeniti granice i napraviti tri uvećane, etnički i verski monolitne države. Verujem da vas ne iznenađujem jer smo tom pokušaju prisustvovali 90-ih godina. Svi se sećamo salvete koja je dospela do Međunardonog suda u Hagu gde je crtano kuda treba podeliti Bosnu i kako treba napraviti veliku Srbiju i proširenu Hrvatsku - rekao je Đukanović.

Ocijenio je i da se od te politike nije odustalo.

- Grešimo ako mislimo da je sa Dejtonskim mirom sahranjen velikodržavni nacionalizam. Mislim da nacionalisti uvijek vrebaju svoju novu šansu. Danas vekikosprski nacionalizam veruje ne da je Miloševićeva politika bila pogrešna, već da je u tom kontekstu bila nemoguća. Veruju da je u međuvremenu Rusija osnažila i da zahvaljujući tome veliokosrpski nacionalizam ima svoju novu šansu. Jedni nacionalisti se uvek nadaju uspjehu drugih jer će na taj način računaju lakše ostvariti svoj cilj. Velikosrpski nacionalizam obavezno za sobom vuče Albaniju u prirodnim granicama i obrnuto. Ideja je da je nemoguća multietnička demokratija na Zapadnom Balkanu.
Dok je Đukanović pričao, Pahor je pravio beleške, što je primetio i moderator, prenose Vijesti.

- Ukrajina je posle agresije Rusije dobila status kandidata za EU. Pre toga nije bilo konsenzusa. Pitam se da li je, da bi došlo do proširenja Zapadnog Balkana u EU, potreban rat. Mislim da je odgovornost svih u regionu, Evropske unije, da učinimo sve da Zapadni Balkan uđe u EU kao mirna i stabilna regija... Mislim da će biti jedna od konsekvenci rata u Ukrajini neka nova podela u Evropi koja je nestala padom Berlinskog zida. Gde će ta podela ići na Zapadnom Balkanu? Samo je jedan način da ne dođe do podele na Zapadnom Balkanu, a to je da čitav Zapadni Balkan ide u EU. Mislim da to sada najviše zavisi od Srbije, kako će sada Vučić i Srbija regulisati tu stratešku situaciju. Ja i Milo od 2019. imamo različito mišljenje o Otvorenom Balkanu. Bio sam u Novom Sadu na proglašenju te inicijative, rekao sam ovako - "Žao mi je što je Berlinski proces nekako zastao, nisam siguran da je Otvoreni Balkan u svim referencama isto kao Berlinski proces, ali je pokušaj pravljenja nečeg sličnog" - kazao je Pahor.

Dodao je i da ako dolazi do regeneracije Berlinskog procesa, da onda misli "da je bolje da idemo tim putem, ako ne onda mislim da je inicijativa Otvoreni Balkan nešto što je dobro".

"Jer donosi sa sobom želju da države u regionu sarađuju. Tu i ja i Milo od početka imamo različita mišljenja. Jedini sam lider u regionu koji podržava Otvoreni Balkan, a rekao sam i Vučiću da bi ta ideja imala tu dimenziju pouzdanja kod drugih da mora nešto više napraviti u vezi ideje 'srpskog svijeta' da ne bi tu bilo nekog sentimenta da je to neki drugi instrument za iste ciljeve... Rekao sam i sinoć na večeri prijatelju Đukanoviću, da će mi biti teško u budućnosti ako vidim da sam promašio dijagnozu u vezi prijatelja i predsjednika Vučića... Znam da su to emocije i sve, ali ipak on ima sada istorijsku šansu da Srbiju na kraju da na evropski put do kraja".
Pahor je kazao i da zna da Vučiću "nije lako zbog očekivanja u Moskvi da će biti stabilan partner ruske politike".

- Mislim da može na kraju biti u evropskoj politici ako se odrekne tih očekivanja. Mislim da je dobro napravio kada je rekao da neće priznati četiri regiona koje je ruska država zauzela u Ukrajini. Znam da nije bilo lako ne donositi odluku da nema sankcija za Rusku Federadciju, ali kada sam razgovarao o novoj podeli - ako dobijemo Srbiju na zapadnoj strani, onda sam siguran da smo zapravo rešili pitanje u BiH sa Republikom Srpskom.... - rekao je Pahor.

Pahor je naveo da kancelar Nemačke Olaf Šolc treba da prioritet da Berlinskom procesu, da bi došlo do regeneracije te inicijative.

- U tom slučaju mislim da inicijativa Open Balkan ostaje, ali nema tu snagu da bi bila nešto istorijski važno. Ako neće biti Berlinskog procesa, onda mislim da ipak ta inicijativa tu postoji i da treba sa strane Srbije, Severne Makedonije i Albanije videti kako je napraviti atraktivnom kako bi i Crna Gora bila za to. Ta je sada stvar na Srbiji, Severnoj Makedoniji i Albaniji... Da ne bude to kao alternativa ulasku Zapadnog Balkana u EU, nego kao most do tog momenta... Rekao sam i Vučiću da bi trebalo da napravi više na tome da bi dobio poverenje Đukanovića, BiH. Rekao sam i predsednici Osmani, zašto ne bi rekla - dolazim da vidim šta je sa tom inicijativom i šta Kosovo od toga može imati, pa da vidimo onda kako će Vučić na to reagovati... Ako će ići sa tom inicijativom dalje, treba da bude otvoren za neka očekivanja Kosova. To bi bilo istorijski da dođe do nekih novih saradnji između Kosova i Srbije na putu do međusobnog priznanja - naveo je Pahor.