Krim se nalazi u veoma teškoj situaciji

Ali patnja naroda na Krimu nije proistekla samo iz rata. Nije rat glavni uzrok za loše stanje u kome se nalaze stanovnici aneksiranog poluostrva Krim, već to što im je Putin nakon aneksije obećao mnogo, a nije ispunio ništa. Naprotiv, umesto obećanog boljitka, građani Krima našli su se u veoma nepovoljnoj situaciji.

Jedno od Putinovih obećanja nakon što je 2014. godine aneksirao Krim jeste to da će Krim dobiti most u Kerčkom moreuzu. I zaista, Krim je dobio pomenuti most, koji je predstavljen kao veliki uspeh i poduhvat, ali realnost je zapravo drugačija. Pravljanje ovog mosta nije imalo za cilj povezivanje i olakšavanje života građanima Krima, već je označavalo “potvrdu” okupacija ovog poluostrva od strane Rusije.

Ruski mediji predstavljali su Krimski most kao infrakstrukturno čudo, kao simbol saradnje između Krima i Rusije, a zapravo najveća svrha ovog mosta jeste da zamaskira sve negatvne stvari koje se dešavaju na Krimu, naročito kada je u pitanju loša i zastarela infastruktura pomenutog poluostrva. I umesto obećanih povećanja plata i penzija, koje su ruski zvaničnici najavili nakon aneksije, stanovnici Krima su od 2014. Do 2022. godine dobili samo sankcije i nemaštinu, a 2022. su dobili i rat.
Sve dok Rusi nisu odlučili da aneksiraju Krim, ovolikog deficita vode na poluostrvu nije bilo. Narod Krima je imao solidno snabdevanje vodom, ali nakon što su Rusi ocepili Krim od Ukrajine, uslovi postaju sve gori i gori. Vodovodne cevi su i pre ruskog napada na Ukrajinu bile u lošem stanju, a sada, šest meseci nakon invazije, Rusima zasigurno nije prioritet vodosnabdevanje Krima (imaju većih briga da brinu, poput ukrajinske kontraofanziva), pa je siguacija krajnje kritična. Očito da ni sami Rusi nisu očekivali ovakav razvoj situacije i ovoliko snažan otpor ukrajinskih vojnih snaga, pa kako rat odmiče, kriza sa vodom na Krimu nastoji da pređe u humanitarnu katastrofu.

Koliko Rusi nemaju ideje šta će raditi na Krimu govori i činjenica da je Ministarstvo odbrane Rusije predložilo da se vojsci i zaposlenima drugih struktura koje su učestvovale u borbama protiv Ukrajine da zemljišne parcele na okupiranom Krim.

“Najdeblji kraj” nažalost izvače sami građani Krima, koji su mahom etnički Rusi, a koji su aneksiranjem poluostrva samo dobili prazna obećanja i predstavljaju tampon zonu sukoba. Nestašica vode, loša infrastruktura, nemogućnost snabdevanja osnovnih životnih namirnica – samo su neke od užasnih posledica ovog rata. Zbog toga veliki broj Krimnjana se iseljava, pa i ne čudi to što Rusija planira da vojci da parcele na Krimu.

Odgovor Rusije na katastrofalnu situaciju je taj da su Ukrajinci krivi. Naime, Rusi tvrde da su za probleme u vezi sa infrastrukturom krive ukrajinske diverzantske operacije, iako za takve tvrdnje ne postoje valjani dokazi. Rusko ministarstvo odbrane okrivilo je sabotere za eksplozije u avgustu u vojnom skladištu na severu Krima, zbog kojih je moralo da se evakuiše više od 3.000 ljudi, preneli su ruski državni mediji.
Ruski mediji spekulisali su da su Ukrajinci možda koristili male bespilotne letelice da bombarduju skladište municije i druge objekte. Njihove spekulacije nisu potkovane nijednim relevatnim dokaziva, već je ostalo samo na nivou "rekla kazala".

Tokom sukoba u Ukrajini pokazalo se da su ukrajinske snage u većini slučajeva poznate po tome da su veoma preciznim udarima neutralisali neprijateljske oružane i utvrđene položaje, kako bi se izbegle civilne žrtve, kao i uništenje infrastukture, stambenih objekata i slično. Na kraju krajeva, to je i logično, s obzirom na činjenicu da se rat ne vodi u Rusiji već u Ukrajini i bilo bi besmisleno da Ukrajinci neselektivno gađaju, jer time bi samo dodatno uništili sopstvenu državu.

S druge strane, poznato je da su Rusi u više navrata neselektivno bombarodvali gradove i sela, najpoznatiji slučaj je Marijupolj, koji je gotovo sravljen sa zemljom, ne bi li ga Rusi osvojili. Takođe, pogađane su bolnice, škole, vrtići i mnogi drugi civilni objekti, a sve sa izgovorom da se tu nalaze ukrajinske snage.

Građani su nedavno dobili informacije da će doći do zatvaranja takozvanog “Krimskog mosta”, iz bezbednosnih razloga. Takođe, Rusija je pustila informacije i o privremenim prekidima isporuke struje i vode. Sredinom avgusta, ruska strana zatvorila je most, istaknuvši da se spremaju ukrajinski napadi. Ruski zvaničnici rekli su 19. avgusta  da je ukrajinski dron aktivirao sisteme protivvazdušne odbrane i da su ga ruske snage oborile. Ti navodi nisu mogli da se provere od strane relevantnih izvora.
Sve ovo može biti povezano sa specijalnom propagandnom operacijom koja pokušava da postigne cilj da se okrive ukrajinske vlasti i vojska za ono što se trenutno dešava na Krimu, a za to su krivi samo Rusija i Vladimir Putin.

Jer nisu ukrajinske snage napale Rusiju, već su Rusi ti koji su aneksirali Krim i oni se trenutno nalaze na ukrajinskoj teritoriji. Da nije došlo do aneksiranja Krima, situacija na tom poluostrvu bi zasigurno bila mnogo drugačija. Danas su njegovi stanovnici u veoma nezavidnom položaju i suočavaju se sa određenim egzistencijalnim problemima, koji nisu dostojni normalnog života. Celokupna teritorija Ukrajine koja je trenutno pod kontrolom ruskih vojnih snaga potpuno je devastirana, pa ni Krim nije izuzetak.

Da ironija bude veća, ruskih vlastodršci su kao izgovor za rat u Ukrajini uzeli to da su oni branioci ruske manjine, a sada su etnički Rusi upravo ti koji su na korak od humanitarne katastrofe. Nedostatak osnovnih životnih namirnica, ali i vode i električne energije, pokazuju da zvanična Moskva ne brine o tome u kakvoj se situaciji nalaze Rusi, već se isključivo vodi svojim političkim i vojnim interesom koji za posledicu ima urušavanje ne samo ukrajinskog, već i ruskog naroda.