Ko je Andrija Mandić, Milov (i Vučićev) čovek?

Političku karijeru započeo je 1990. pred raspad SFRJ, kao aktivista Saveza reformskih snaga Ante Markovića, te je sa propašću te države izvesno batalio politiku i okrenuo sitnom biznisu.

Posle Đukanovićevog izbora za premijera Crne Gore, u Podgorici, sa jednim policajcem, Mandić otvara noćni bar "Scena". Stalni gost bio je Đukanović sa saradnicima. Đukanović je iza ponoći dolazio, sa svojom svitom koja je preko mere trošila novac građana, koji su u to vreme gladovali i jedva sastavljali kraj sa krajem.

Posle zatvaranja toga lokala, Mandić uz pomoć kuma Đukanovića otvara livnicu aluminijuma. Kumovska livnica se nalazila na Bioču, a najviše je poslovo sa "Vektrom", tajkunskom kompanijom bliskom crnogorskom režimu, koja se optužuje za propast KAP-a. Samo jedna transakcija u to vreme koju je kompanija "Vektra" uplatila Mandiću iznosila je 30.000 maraka.

Kad je livnica prodata, on se ponovo politički angažuje. Učlanjuje se u Narodnu stranku na čijem je čelu bio prof. Božidar Bojović. Kao kadar te partije postaje zamenik saveznog ministra trgovine Milana Beka u vladi Miloševića. U Crnoj Gori su bili iznenađeni Mandićevom izjavom pred semptembarske izbore 2000. da će Milošević Koštunicu "pregaziti kao plitak potok".

Nakon svrgavanja Miloševića Mandić se vratio u Crnu Goru i postao predsednik izvršnog odbora Srpske narodne stranke. Najzanimljivije od svega je da je 21. maja 2007. godine, pre podne otvorio izložbu karikatura Gorana Šćekića protiv nezavisne CG, a posle podne, na američkom razaraču u Boki, pod novom crnogorskom zastavom, prisustvovao proslavi Dana nezavisnosti Crne Gore u organizaciji Amerikanaca! Pred samo glasanje o nezavisnosti u Boku Kotorsku uplovila je NATO flota.

Nakon svrgavanja Bojovića od 2003. godine svestrano je radio na razbijanju jedinstva crnogorske opozicije na čijem se čelu nalazio Peđa Bulatović. Njegov zadatak je bio da svojim kontradiktornim i ekstremnim izjavama zbunjuje opoziciono biračko tijelo i ometa opoziciju. S jedne strane je čvrsro sedeo uz skute Peđe Bulatovića, a sa druge strane protiv njega je vodio kampanju na terenu da je gubitnik, iako je sa tajnom policijom iznutra sve činio da tim u kome je Mandić igrao gubi, a da kumovski tim za koji je igrao redovno dobija.

Dovoljno govori podatak da je Mandić od bloka za zajedničku državu na ime referendumskih aktivnosti za očuvanje zajedničke države dobio skoro 200.000 evra za stranačke aktinosti. Novac je potrošen na kupovinu skupocenih auta za Mandića i ostale. Dok je propadala zajednička država, Mandićevo bogatsvo se uvećavalo.

Pošto bi vođenje privatne firme od Mandića bilo jako upadljivo, primenjen je stari mafijaško-tajkunski recept. Na suprugu su registrovane firme od kojih je najpoznatija "Paneli golda". Iz centralnog registra Privrednog suda može se videti, da je supruga prvu firmu registrovala tek 2001. godine posle pada Miloševića i povratka Mandića u CG.

Nakon referenduma, kumovski zadatak Đukanovića i Mandića je bio da razbije jedinstvo Bloka za očuvanje zajedničke države i 185.000 birača koji su glasali za očuvanje zajedničke države. Formiranjem Srpske liste sa komunistima Momira Bulatovića, Zorana Žižića i crnogorskim radikalima, Mandić je direktno pomogao svome kumu da osvoji apsolutnu vlast i da time dune u jedra po nalogu kuma antisrpskom Pokretu za promene Nebojši Medojeviću.

Medojevićeva stranka, koja nije bila formirana u Crnoj Gori, u svim opštinama dobila je oko 15% glasova što je Đukanoviću stvorilo manevarski prostor da se sa Medojevićevim glasovima, a Mandićevom razbijačkom zaslugom, stvori dvotrećinska većina, koja je u Ustavotvornoj skupštini nezavisne Crne Gore bila dovoljna za donošenje Ustava iz koga je obrisana SPC i u kome je srpski jezik ponižen i stavljen u isti rang sa albanskim.

Mandić je čak na volšeban način postao i četnički vojvoda tako što ga je pokojni vojvoda Milo Rakočević mesec dana nakon svoje smrti proglasio za vojvodu. Ubačen je u grupu ravnogoraca sa ciljem da ih iskompromituje. Nije položio vojvodsku zakletvu, ali je krijući od javnosti primio vojvodsku gramatu u kući vojvode Milana Dobrašinovića u Gornjem Zaostru kod Berana.

Navodni vojvoda je bio pripadnik američke i britanske vojske, a pre toga komunisti i gestapo pustili su ga da pobegne. Kruna na sve biće kanalisanje narodnog nezadovoljstva 2015. kada je Mandić pobunio narod, a zatim ih ostavio da ih policija batina po ulicama Podgorice da bi nešto slično ponovio i 2016. u čuvenoj pripremi prevrata, gde je sa liderina Demokratskog fronta obavestio tužilaštvo, amerikance i druge službe, a zauzvrat zadržao više miliona evra koje su iskukali za pobunu prevarivši naivne ruske nacionaliste zbog čega je stradao deo građana susedne Srbije koji je po njihovom pozivu došao da pomogne smenu vlasti.