Vozači digli glas: Sledi blokada granica!

Predsednik Udruženja za međunarodni transport iz Srbije, Neđo Mandić, za objasnio je da se protesti ne odnose na putničke prelaze, već isključivo na teretne terminale, gde će kamioni biti parkirani tako da ni u jednom trenutku ne bude moguće ulaziti ili izlaziti sa robom.

- Za ovo vreme ništa se nije desilo. Ostavili smo rok od meseci i po dana da se problem reši, ali bez rezultata. Zato smo se odlučili za drastičnije mere protesta - rekao je Mandić.

Prema njegovim rečima, entry-exit sistem ugrožava rad prevoznika jer ograničava broj radnih dana unutar Šengena, a postojeće bilateralne kvote za transport između zemalja Zapadnog Balkana i EU ne funkcionišu kako je predviđeno.

- Skoro nijedna zemlja ne izvršava ni 3-5% svojih prevoza prema ugovorima, što znači da praktično sve prevoze naši vozači - ističe Mandić.

Predviđeni protesti počinju 26. januara i neće imati unapred definisan rok trajanja, dok se ne ispune zahtevi prevoznika ili dok Brisel ne pristane na razgovore i moguće preispitivanje šengenskog sistema i EES-a. Prevoznici pozivaju i druge relevantne institucije i privredne komore da se uključe u formiranje strategije i pronalaženja rešenja.

Mandić je naglasio da protest ne ugrožava putnički saobraćaj, ali da teretni transport može biti potpuno paralizovan dok se ne pronađe kompromis. On takođe ističe da postoji mogućnost rešavanja problema jednostavnim tumačenjem postojećeg sistema za prekogranične radnike, ali da susedne zemlje nisu pokazale volju za razgovor.

- Ako bismo čekali da se sve reši onako kako mi želimo, trajalo bi mesecima. Zato smo prinuđeni da preduzmemo ovu akciju kako bismo stavili problem na sto i naterali Brisel da se izjasni - navodi.

Novi Entry-Exit sistem (EES) u Šengenu, koji bi trebalo da bude u punoj primeni od 10. aprila, izaziva ozbiljne ekonomske probleme za privredu Zapadnog Balkana, ocenjuje ekonomski analitičar iz Sarajeva Admir Čavalić. On ističe da sistem, prvobitno osmišljen radi kontrole migracija, paradoksalno ugrožava slobodan protok roba i dugoročne lance snabdevanja.

- Region Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, većim delom obavlja trgovinske aktivnosti sa zemljama članicama Evropske unije. Novi sigurnosni sistem, usmeren na kontrolu migracija, sada direktno ometa transport robe, izjednačavajući transportere sa migrantima - kaže Čavalić.

On objašnjava da to ima dvostruke posledice: kratkoročno, privreda trpi dodatne transportne i transakcione troškove, dok dugoročno postoji opasnost da transport migrira u druge regione gde može da funkcioniše bez ovih restrikcija.

- Lanac snabdevanja u ovom obliku dugoročno nije održiv. Ko poznaje tržište transporta, jasno vidi da ovo vodi ka kolapsu - upozorava Čavalić.

Prema njegovim rečima, efekti će se osetiti ne samo u regionu već i u samoj EU, gde mnoge kompanije zavise od kamionskog transporta sa Zapadnog Balkana. On dodaje da postojeće kvote za prevoz između zemalja Balkana i EU ne funkcionišu kako je predviđeno, što dodatno komplikuje situaciju.

Kada je reč o ekonomskom interesu Brisela i pojedinačnih zemalja članica, Čavalić ocenjuje da prevladava sigurnosni i politički interes, a ne ekonomski.

- Vidim interes pojedinačnih zemalja, poput Hrvatske i Slovenije, ali u Briselu postoji spora birokratija koja teško donosi odluke. Dugoročne ekonomske posledice nisu prioritet administrativnog aparata - navodi analitičar.

Rešenje, prema Čavaliću, moglo bi biti revizija EES sistema kroz razgraničenje između transportera koji se bave isključivo robom i onih koji ilegalno premeštaju ljude.

- Tako bi se zaštitio ekonomski interes, a sigurnosni problemi migracija ostavili za nadležne - ističe Čavalić.