TRANSPORT NA IVICI KOLAPSA: Evropa zatvara granice, Srbija plaća cenu

Domaće i inostrane firme u Srbiji zatekao je, krajem januara, problem sa transportom robe na EU granicama jer su prevoznici u međunarodnom teretnom drumskom saobraćaju blokirali prelaze, nezadovoljni novim pravilima ulaska u Šengen zonu. Privredna komora Srbije (PKS) procenila je da je dnevna šteta za zemlje Zapadnog Balkana, čiji prevoznici su učestvovali u protestu, dnevno iznosila oko 100 miliona evra, a samo za Srbiju oko 55 miliona evra, piše magazin Biznis i finansije.

Transportne kompanije su bile prisiljene na protest zbog problema koji su nastali uvođenjem novog sistema EU za automatsko, digitalno registrovanje ulaska i izlaska putnika (Entry/Exit -EES). Taj sistem profesionalne vozače izvan EU tretira kao turiste i predviđa da se u šengenskom prostoru, koji obuhvata 29 evropskih zemalja, ne mogu zadržati više od 90 dana u periodu od 180 dana, čime im je prepolovljeno radno vreme. Ovakav sistem kontrole je uveden u oktobru 2024. i probni period u njegovoj primeni trajaće do 10. aprila ove godine.

Odmah pošto je novi sistem stupio na snagu, deportovano je na desetine vozača iz Srbije i drugih balkanskih zemalja, koji su prekoračili dužinu dozvoljenog boravka u zemljama Šengena, a njihovi kamioni sa robom zadržani su na neobezbeđenim parkinzima i bez garancije da će biti zaštićeni od krađe. Pre uvođenja EES-a, kontrola se obavljala brojanjem pečata u pasošima, pa je bila "labava".

Rešenje na dugom štapu

Evropska komisija, koja je do sada arogantno odbijala da razgovara o tom problemu, konačno se probudila nakon blokada granica, kada su posledice počele da ugrožavaju i preduzeća sa teritorije EU. Komisija je najavila sistemsko rešenje za ovaj problem, uvođenjem specijalnih viza za vozače iz zemalja van Šengena, ali je ostala pri odluci da će se do tada primenjivati EES.

U Poslovnom udruženju Međunarodni transport smatraju da je trajno rešenje na "dugom štapu", jer će do njegove primene proći oko dve godine. Izmena viznog sistema predviđa, pre svega, da se napravi zadovoljavajući predlog, kako za EU koja se novim pravilima štiti od migranata, tako i za prevoznike tereta. Sledi procedura za donošenje zakona koji treba da usvoji svaka od 29 država Šengena, a tek potom i njegova primena.

Prevoznici tvrde da su spremni da i dalje "gutaju" kazne, odnosno da ukoliko prekorače dužinu boravka u EU ne budu deportovani, već da im se izriču prekršajne kazne i dopusti im se da završe transportnu turu. Procenjuju da bi se kasnije te prijave odbacile na sudu, jer bi profesionalni vozač dokazao da nije zloupotrebio pravo boravka, već da poseduje urednu dokumentaciju za sebe i robu i da obavlja posao, kao i da mu nije cilj da se nelegalno, kao migrant, useli u EU.

Usamljeni u borbi

Privrednici, osim kolektivno preko komora, nisu se mnogo uključivali u zajedničku borbu sa prevoznicima, iako su svesni da u Srbiji, kao i u ostalim zemljama Balkana nema alternativnog načina transporta robe. Ostavili su da taj problem rešavaju njihova udruženja preko komorskog sistema i prevoznici.

Sekretar Udruženja za saobraćaj u Privrednoj komori Srbije, Milica Dubljević kaže za B&F da još od 2023. godine pokušavaju da reše problem i da je tada upućena zajednička inicijativa udruženja privrednih komora i industrije Zapadnog Balkana (WB6 CIF) predstavnicima Evropske komisije radi eliminisanja ograničenja boravka profesionalnih vozača iz balkanskog regiona, ali je odgovor bio nezadovoljavajući.

Problem je, prema njenim rečima, u više navrata otvaran i na regionalnom i evropskom nivou, kao i na brojnim sastancima sa EU, ali bez uspeha, iako je bilo jasno da će za prevoznike posledice biti dramatične, vozila zaustavljana, a zbog nedostatka vozača u mnogim slučajevima poslovanje prevoznika tereta će biti ugroženo.

Dušan Nikolić, vlasnik firme Unitrag Pižon, kaže za B&F da su prevoznici pre protesta pokušali da se na sastanku sa privrednicima dogovore o načinu rešavanja problema, ali da se pozivu odazvalo svega 30-40 predstavnika firmi, uglavnom ljudi koji su zaduženi da naruče prevoz. Nikolić smatra da privrednici nisu svesni sa kakvim će se problemima suočiti, zbog toga što usled novih pravila prevoznici neće moći da obezbede dovoljno vozača, te da će posledice biti veće od aktuelnih teškoća sa Naftnom industrijom Srbije (NIS).

- Za NIS postoji rešenje, a za profesionalne vozače kamiona za sada nema nikakvog rešenja. Ako se vozač na granici nađe u minut do 12, to mu se registruje kao dan proveden u EU, a mi nemamo dovoljno onih koji mogu da ih zamene, kada se isključe iz saobraćaja. Vozača nema dovoljno ni u Srbiji, ni u celoj Evropi, Americi i ne mogu da se stvore preko noći. Osim toga, ako mogu da rade samo 90 dana u toku šest meseci kako da ih platimo, a moraćemo jer će otići. To će za 30-40 odsto podići cene transporta - tvrdi Nikolić koji poseduje 40 kamiona.

Privrednike brinu druge stvari

Generalni direktor Impol Sevala Ninko Tešić kaže za B&F da u poslovanju trenutno imaju toliko problema da ne stižu svima da se bave.

- Imamo milion problema, od nestanka tržišta za aluminijum, pa do uvođenja poreza na ugljenični otisak, što je za nas veliki trošak. Svako ima svoj problem, ovim sa transportom nismo stigli da se bavimo, ali doći će, nažalost, i to na red - komentariše Tešić.

On podseća da je i ranije bilo kontrole u Šengen zoni, ali carinici nisu uvek mogli da prebroje pečate u pasošima, pa se prolazilo.

- Sve nam je crno, bez imalo belog. Taj problem sa prevozom je, ipak, manji od nedostatka tržišta koje je smanjeno i do 40 odsto, zavisno od grane. Sa tolikim padom izvoza smanjuju se i problemi kako dostaviti robu kupcima u Nemačkoj, Italiji, Francuskoj - ironično zaključuje Tešić i konstatuje da će "prevoznici već naći neko rešenje".

U Hemofarmu kažu da za sada ne očekuju teškoće u transportu.

- Sarađujemo sa velikim i pouzdanim internacionalnim transporterima iz Srbije i širom EU, koji imaju različite flote i angažovane vozače sa različitim statusima po pitanju rada i boravka u zemljama EU - navode u toj farmaceutskoj kompaniji za B&F.

Vlasnik Hemotehne iz Subotice Radovan Mijatović objašnjava da u pograničnom području sa Mađarskom i Hrvatskom pojedini prevoznici imaju vozače sa dvojnim državljanstvima, među kojima su i državljanstva zemalja EU, pa će im biti lakše da dopreme robu u EU, nego transporterima iz drugih delova Srbije.

U kineskoj kompaniji Ziđin tvrde da kupac dolazi po robu, pa zato neće imati problema takve vrste.

Ako se transport ne normalizuje, poskupljenja na vidiku

U Nelt grupi, međutim, ocenjuju da će praćenje vremena boravka vozača u EU znatno iskomplikovati lance snabdevanja u celom regionu.

- Prevoznici u Bosni i Hercegovini su još prošle godine, 1. septembra blokirali granične prelaze dva dana, što je značajno uticalo na uvoz robe koji je za Nelt BiH većinski deo posla - kažu u toj kompaniji za B&F.

Zaposleni u Neltu ističu da je u prevozu robe dominantan drumski transport, a da se roba uvozi iz Danske, Hrvatske, Bugarske, Poljske, Rumunije, Turske... Manji deo robe transportuju sopstvenim kamionima, a preostalo preko podizvođača i prevoznika sa teritorije Zapadnog Balkana. Alternativni vidovi transporta mogu biti opcija za delove EU gde to infrastruktura dozvoljava, ali imajući u vidu da se najvećim delom transportuje roba "brze potrošnje", još uvek preovlađuje drumski prevoz, objašnjavaju u ovom preduzeću.

Na pitanje kako će rešiti taj problem, u Neltu kažu da ukoliko ne bude brzog napretka u dogovorima i izuzeća profesionalnih vozača od EES, to će neminovno uticati na fizičku i finansijsku dostupnost robe.