Kosjerić može "u ruke" opozicije: Ovo je kombinatorika za preokret i pobedu

U nedelju uveče se za samo pola sata preokrenula budućnost Opštine Kosjerić. Naime, kako iz "Ujedinjeni za Kosjerić" kažu, jedan rezultat je bio u 21.29 sati, kada je opozicija u toj opštini vodila za 36 glasova, a oko deset uveče su stigli drugi rezultati, nakon prebrojavanja glasova u pojedinim opštinama, gde je računica ispala da vladajuća koalicija vodi za 51 glas.

Takav nagli preokret budi mnogo sumnje, kada se u jednačinu dodaju navodi o mnogim nepravilnostima na izborima u toj opštini. Prema "Ujedinjenima za Kosjerić", nepravilnosti su se desile na biračkim mestima 11, 21 i 23, gde su zabeleženi dupli birački spiskovi, kupovine glasove, ali i pretnje. Opozicija je već podnela žalbe.

Kako Nova saznaje, već je počeo pregled biračkih listića na pojedinim biračkim mestima, a najviše se nade u ponavljanje izbora ulaže na biračko mesto 23, gde su otkrili da postoji glas osobe, koja nije upisana u spisak.

Na tom biračkom mestu je izašlo 547 birača, od ukupno upisanih 642, što je i više nego dovoljno prostora da se napravi preokret. Još od izborne noći, opoozicija skreće pažnju javnosti da se u tih pola sata pojavio veliki broj nevažećih listića, te da upravo ovde leži ključ preokreta SNS-a. Kako su naveli, njih ima ukupno 118 nevažećih listića, a istakli su još jedan problem da su čak 324 osobe glasale van biračkog mesta.

Hrpa sumnje

Prema saznanjima Nove, trenutno članovi opozicione liste gledaju džak sa biračkim listićama, na osnovu navoda o izbornim nepravilnostima. Slaviša Kosorić iz izbornog štaba "Ujedinjenih" kaže da su zahtevali ispred liste da odu do opštinske izborne komisije, a da će danas biti informacija o potencijalnom obaranju biračkih mesta i ponovljenim izborima.

- Za jedno znamo da imamo slučaj glasanja jedne osobe koja nije u biračkom spisku Mi smo u 21:29 imali rezultate, kao i štab SNS-a koji imao rezultate da smo pobedili, a onda su bila neka prebrojavanja. Mi tražimo obaranje minimum jednog izbornog mesta. Imali smo nepravilnosti da je u zapisniku zaokruženo da ima primedbi, pa da nema. Najkrupnije je to za glasanje osobe koja nije prijavljena. Pravni tim se bavi prigovorima na osnovu kupovine glasova - kaže Kosorić.

Prema Stefanu Stančiću, iz pravnog tima "Ujedinjenih", trenutno opozicija ima uvid u birački materijal, a do osam uveče ističe rok do kada ga moraju pregledati. Kada je u pitanju kupovina glasova, on kaže da su poslali prigovore, ali da ne očekuju odgovore u njihovu korist. Ipak, kada je u pitanju mogućnost da se prevagne budućnost Kosjerića, Stančić je sa razlogom optimističan.

- Definitivno je dovoljno da prevagnemo rezultat ukoliko se ponove izbori, sumnjamo na čak polovinu biračkih mesta, a nama u suštini treba samo jedno - rekao je Stančić.

Hrpi sumnjičavosti samog izbornog procesa ne pomaže ni izveštaj posmataračke misije CRTA. Oni u svom izveštaju kao najvažnije izdvajaju, da se na 14 odsto biračkih mesta vodila paralelna evidencija i da su fotografisani listići.

Pored toga, na istom procentu biračkih mesta je "zabeleženo sumnjivo okupljanje oko biračkih mesta, koje ukazuje na moguću izbornu korupciju". Programski direktor CRTA Raša Nedeljkov za Novu kaže da je njihov generalni zaključak da izbori ni u Zaječaru, ni u Kosjeriću nisi bili pošteni, a ni slobodni.

- Atmosfera izbornog dana podsećala je na vanredno stanje, uz ogromno prisustvo policije i visoke tenzije, koje su obeležile i period predizborne kampanje, ispunjen medijskim i fizičkim nasiljem. Strah i uznemirenost birača i glasanje u senci naoružanja sigurno nisu odlike demokratskih izbora - kaže Nedeljkov.

"Obaranje" rezultata

Procedura za "obaranje" rezultata izbora na određenom biračkom mestu je vrlo kratkog roka, prema nekadašnjem predsedniku Skupštine grada Beograda i članu gradske izborne komisije Zoranu Alimpiću. On kaže da je rok za prigovore vrlo kratak, ali i da je sistem tako "namešten" da ne poštuje sve demokratske predloge.

- Rok za prigovore je 72 časa, rok za izbornu komisiju da odgovori je isto toliko. Ukoliko se prigovor prihvati, onda se izbori ponavaljaju u roku od 10 dana. U svakom slučaju, svi se sećamo ranije da su ti ponovljeni izbori recimo bilo radnim danima. Rokovi su u svakom slučaju kratki da se izbori, da bi se taj novi rezultat uključio u nove rezultate, umesto ovih preliminarnih - kaže Alimpić za Novu.

Sagovornik Nove tvrdi da je neophodno da u džaku, koji će pregledati opozicija, ne bude veći broj biračkih listića nego što je zapisano, kao i prisustvo kontrolnog listića. On potom objašnjava da je pre ponavljanja izbora moguće izvršiti prvo uvid u vreće sa izbornim materijalom, kako vi se proverili navodi iz prigovora. Međutim, u tih 6 dana, što je rok za prigovore i rok za komisiju da odgovori, postoji dovoljni manevarski prostor za nešto drugo, na šta Alimpić ukazuje.

- Pre ponovoljenih izbora moguće je izvršiti naknadan uvid u vreće sa izbornim materijalom, kako bi se proverili navodi iz prigovora. Tu postoji problem, koji sam ja i ranije isticao, a to je ko čuva te vreće u međuvremenu. Nažalost, ne dozvoljava se predstavnicima opozicije da oni odrede ljudi koji bi čuvali te prostorije, odnosno vreće u kojima je materijal. Jedini koji je u posedu tog materijala je vlast, odnosno opštinska uprava. Ne postoje posmatrači i kontrolori u tom procesu - kaže Alimpić.

Veliku prepreku u prihvatanju prigovora predstavlja, prema Alimpiću, upravo izborna komisija, koja odlučuje o tom pitanju. U toj komisiji sede predstavnici stranaka i sagovornik Nove tvrdi da upravo zato postoje "satelit liste", poput Ruske stranke. Kako objašnjava Alimpić, pored stalnih članova komisije, postoje privremeni članovi koji čine predstavnici izbornih lista. Prema njegovom mišljenju, zbog toga se i ubacuju te "satelit stranke", jer njihovi predstavnici upravo sede u tim komisijama i svojim glasom utiču na donošenje odluke o žalbama, a samim tim i o sudbini izbora.

Ukoliko žalba ne prođe izbornu komisiju, sagovornik Nove objašnjava kako dalje sledi procedura.

 Postoji pravo na žalbu sudu, a onda sud ima 72 sata da odgovori na tu žalbu. Praksa je pokazala da ni sudovi, obično ne sude korist opozicije, već u korist vlasti. Postoji žalba i u tom slučaju, to je bilo vidljivo tokom beogradskih izbora, kada je podneta žalba Ustavnom sudu, kao najvišoj sudskoj instanci u našoj državi. To je bilo decembra 2023. ali sud i dalje nije odgovorio na tu žalbu. Nema tu rokova - zaključuje Alimpić.