Zagađenje vazduha koje mere nove stanice sakriveno od građana

Merne stanice nabavljene kroz IPA program Evropske unije raspoređene su u devet gradova u Srbiji, dok su dodatni uređaji za praćenje suspendovanih čestica PM10 i PM2.5 ugrađeni i na postojećim stanicama. Iako su ove stanice potpuno funkcionalne, redovno servisirane i beleže podatke u kontinuitetu, informacije o zagađenju i dalje nisu dostupne javnosti.

- Stanice u osam gradova (Prokuplju, Leskovcu, Boru, Kosjeriću, Požegi, Inđiji, Subotici i Čačaku) funkcionišu bez problema, emituju podatke, ali oni nisu objavljeni, dok stanica u Nišu još nije u funkciji. Ne postoji opravdanje za takvo uskraćivanje informacija, posebno u zimskim mesecima kada je zagađenje vazduha najizraženije - kaže Milenko Jovanović za Novi magazin.

Napominje da u Krivičnom zakoniku postoji član 268. koji glasi: „Ko protivno propisima uskrati podatke ili da neistinite podatke o stanju životne sredine i pojavama koji su neophodni za procenu opasnosti po životnu sredinu i preduzimanje mera zaštite života i zdravlja ljudi, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.“

Jovanović pretpostavlja da se objavljivanje podataka namerno odlaže. “Verujem da čekaju Novu godinu kako bi pustili podatke o aerozagađenju u javnost. Na mnogim lokacijama zagađenje je već premašilo godišnje granice, što im očigledno nije zgodno da priznaju”, dodaje Jovanović.

Podseća da je zagađenje vazduha u Srbiji jedno je od najvećih u Evropi, a lokalna ložišta, industrija i saobraćaj ostaju ključni uzroci ovog problema. Uprkos tome, ne sprovode se neophodne mere za upravljanje kvalitetom vazduha, uključujući hitno smanjenje emisija zagađujućih materija iz pomenutih izvora.

Kako prikazuje aplikacije xEco Vazduh, od mernih mesta sa kojih su podaci javno dostupni na 41 već je prekoračena dozvoljena granica od 35 dana sa zagađenim vazduhom godišnje. Od početka godine do sada u Popovcu je zabeleženo čak 176 dana sa zagađenim vazduhom – što je pet puta više od dozvoljenog. Beograd je na mernoj stanici u ulici Omladinskih brigada imao 130 dana sa prekomernim zagađenjem, Šabac (Zavod za javno zdravlje) 122 dana, Leštane (Beograd) 121 dan, a Valjevo i Novi Pazar po 118 dana. Među sledećim gradovima na listi su Užice sa 108 dana, Mladenovac 104 dana, Obrenovac (Centar) 102 dana i Kosjerić u kojem je zabeleženo 99 dana. U Resniku (Beograd) zabeleženo je 37 dana prekomernog zagađenja, što premašuje dozvoljenu granicu za dva dana i čini ga 41. zagađenom lokacijom.

Na mestima gde do sada nije postojao adekvatan monitoring ili su podaci bili nepotpuni, građani su i dalje uskraćeni za ključne informacije o nivou zagađenja u relnom vremenu kojem su izloženi. To se posebno odnosi na sledeća mesta: Čačak, Kikinda, Vršac, Sremska Mitrovica, Šabac, Kostolac, Loznica, Zaječar, Paraćin, Kruševac, Vranje, Novi Sad, Beočin, Kosjerić, Leskovac, Inđija, Požega, Prokuplje.

Novi magazin zatražio je od Ministarstva zaštite životne sredine objašnjenje o tome zašto podaci sa novih mernih stanica nisu dostupni javnosti, kao i informacije o merama koje planiraju kako bi rešili ovaj problem. Do sada, odgovori iz Ministarstva nisu stigli. Odgovore na ista pitanja još uvek čekamo i od Agencije za zaštitu životne sredine.